Mmmmmmmmm, uffffff, aaaaaaahh, jooooooooj...

Izgleda kao scenario za hot lajn? Možda, ali se radi o nečemu sasvim drugom. Reč je o komentarima koje su po Internetu ostavljali ljudi odasvud iz bivše SFR Jugoslavije pišući o njima omiljenom Jaffa keksu. Ako nikada niste probali Jaffu, ovo bi trebalo da bude dovoljno da vas podstakne.

Jaffa keks kod nas pravi "Jaffa" a.d. iz Crvenke u Vojvodini, mada recept nije njihov. Keks je rađen po licenci engleske kompanije United Biscuits. Recept je smišljen posle Drugog svetskog rata, a tvorac je bila firma McVitie's. U to vreme tačkica i bonova za hranu i radnih akcija, u trenutku kada se svet još oporavljao od rata, McVitie's su se bacili u luksuz i napravili ovaj okrugli keks prečnika 54 milimetara, koji se sastoji iz tri sloja: okrugle sunđeraste baze od testa, želea od pomorandže i čokoladnog preliva.

Postoji zanimljiva priča o tome šta je Jaffa u stvari. Naime, McVitie's, odnosno United Biscuits u čijem su vlasništvu, Jaffu klasifikuje kao kolač (cake). Međutim, po svom obliku, veličini i izgledu Jaffa je sličnija keksu. E sad, caka je u tome što u Velikoj Britaniji običan keks i kolači preliveni čokoladom imaju PDV 0%, ali se keks preliven čokoladom smatra luksuznom robom i oporezovan je sa 17,5%. McVitie's su svoju tvrdnju da je Jaffa kolač potkrepili time što su napravili džinovsku Jaffu, tvrdeći tako da je originalna Jaffa, u stvari, samo minijaturni kolač. Drugi i presudni argument su različita svojstva keksa i kolača u starosti. McVitie's tvrde da kolač što je bajatiji, postaje tvrđi. Nasuprot tome, keks kad omatori omekša. Visokonaučno istraživanje u kome je Jaffa ostavljena da se ubajati je pokazalo da se ova stvrdnula, pa je sud doneo odluku da je Jaffa kolač, te ne podleže omrznutom PDV-u.

Budući da Jaffa nije običan keks, ona se obično i ne jede na obične načine. Oni koji Jaffu prožderu u zalogaju ili dva su retki ili nemaštoviti. Postoje Internet stranice na kojima su ljudi potanko opisivali načine na koje jedu Jaffu. Neki od popularnijih uključuju pažljivo grickanje testa dok ne ostane samo pomorandža koja se jede na kraju, lizanje čokoladnog preliva, ili lepljenje više pomorandžastih delova Jaffe jedan na drugi.

U bivšoj SFRJ Jaffa je bila i stvar prestiža. Pošto je bila jedan od skupljih slatkiša, deca koja su mogla da je kupe ponosno su je nosala i jela pred svima, da bi pravila zazubice onima koji nisu imali para za to. Neki jafomani pričaju kako im je obavezan ritual prilikom kupovine Jaffe bilo prebrojavanje koliko komada ima u pakovanju, pošto je broj mogao da varira od 12 do 14. Zamislite samo sreću deteta koje nađe pakovanje sa 14 Jaffa.

Popularnost Jaffe dovela je do toga da su se u Jugoslaviji i Srbiji pojavile brojne kopije, ali nijedna po ukusu ni blizu: ili im je sunđerasti deo zaista imao ukus sunđera, ili su uvek bili bajati i tvrdi, ili je pomorandža u keksu imala ukus sredstva za pranje sudova. Ovi "lažnjaci" i dalje opstaju na tržištu, najviše zbog toga što su jeftiniji od originala, ali je razlika tolika da niko sa očuvanim čulom ukusa nije u dilemi šta da kupi.

Na kraju, vredi pomenuti da oni koji su probali i Jaffu iz Crvenke i onu iz Engleske po čijoj se licenci ova naša pravi, kažu da je naša neuporedivo bolja. Možda je u pitanju lokalpatriotizam, ili je možda stvar u tome da Jaffa tuđeg neba ne greje dušu kao ova naša.