Nominujte omiljene domaće proizvode i brendove za priznanje "Moj izbor 2012".

"Moj izbor" je priznanje za najpopularniji brend ili proizvod u određenoj kategoriji proizvoda. Cilj priznanja "Moj izbor" je da pokaže kojim proizvodima građani naše zemlje najviše veruju.

Priznanje "Moj izbor" se dodeljuje isključivo na osnovu glasova potrošača. Potrošači su krajnji konzumenti proizvoda, što ih čini najkompetentnijim da govore o njihovim karakteristikama. Uslov da neki proizvod postane nosilac priznanja "Moj izbor" je da bude domaćeg porekla ili da na neki drugi način utiče na unapređenje društvene zajednice ili standarda građana Srbije.

Šta je to domaći proizvod?

Sva roba proizvedena u Srbiji, u čijoj proizvodnji vrednost uvoznih sirovina i repromaterijala ne prelazi polovinu fabričke vrednosti proizvoda, predstavlja domaći proizvod, bez obzira na vlasničku strukturu kompanije koja taj proizvod stvara.

Pozivamo Vas da nominujete omiljene proizvode i brendove u ponuđenim kategorijama. Uzimajući u obzir i Vaše predloge, Organizacioni odbor će oformiti listu nominovanih proizvoda i brendova. Nakon anketiranja 2.000 potrošača iz čitave Srbije, sredinom decembra, udruženje "Moja Srbija" će dodeliti priznanja najpopularnijim brendovima Srbije.

KATEGORIJE:

Hotel Palisad je od privatizacije 2005 godine u renoviranje uložio 3 000 000 evra. U tom periodu renovirali smo 91 sobu u „B“ bloku hotela, recepciju, hol, aperitiv bar, caffe poslastičarnicu, restoran, kuhinju i kongresni centar u sklopu hotela.U okviru investicije hotel “Palisad” je izgradio dva fudbalska terena sa veštačkom travom i jedan sa prirodnom.

Feburuara 2012 godine hotel “Palisad” otvorio je Relax and Beauty Centar. Od 1. Aprila 2012 godine u toku je rekonstrukcija I investicija vredna 10 000 000 evra i odnosi se na proširenje I adaptaciju „A“ i „ B „ bloka nakon koje ćemo imati na raspolaganju 250 modernih soba. U novoj strukturi soba, hotel će posedovati dvokrevetne sobe , dvokrevetne sobe sa pomoćnim ležajem, junior i senior apartmane.

U planu nam je izgradnja dva wellness and spa centra. Jedan za goste hotela,I on će se nalaziti na petom spratu sa zatvorenim bazenom sa mogućnošću otvaranja krova i pratećim sadržajem za relaksaciju i odmor.

Drugi centar površine 5000 m² će sadržati nekoliko zasebnih celina namenjenih sportistima, deci sa roditeljima. Jedan od zanimljivih sadržaja ovog velelepnog centra je namenjen gostima Zlatibora. Centar će pružati usluge finske saune, slane sobe, hidromasažne kade, hamama i relax sobe.

Završetak i otvaranje ovih sadržaja planirano je za 31.12.2012. godine. Poslednja faza rekonstrukcije hotela Palisad, planirana je u narednih pet godina.Vrednost investicije je 10 000 000 evra, nakon koje ćemo povećati kapacitet za 200 novih soba. Sredstva za rekonstrukciju smo obezbedili iz kreditne linije poslovnih banka. Izgradnjom će biti primenjeni evropski standardi kvaliteta kao I standardi energetske efikasnosti (solarni izvori energije, solarni kolektori).

Kad je reč o ekologiji, ispunjeni su svi zahtevi : upotreba prirodnih materijala, očuvanje životne sredine, posedujemo filtere za prečišćavanje i sortiranje smeća. Samom rekonstrukcijom ćemo dobiti modernije filtere za prečišćavanje vazduha. Ukupna vrednost planirane investicije je 20 000 000 evra.

Festival domaćeg turizma "Pokreni se, upoznaj Srbiju" će se održati od 20 - 22. aprila u Domu sindikata u Beogradu. Ulaz je slobodan, a radno vreme od 09:00 - 22:00.

Dođite i upoznajte se sa lepotama Srbije i destinacijama koje morate posetiti.

Na temelju istraživanja vršenog među beogradskim srednjoškolcima, zaključili smo da, ukoliko ne računamo školske ekskurzije, oko dve trećine mladih tinejdžerskog uzrasta zapravo nije putovalo nigde po Srbiji van mesta u kome živi i rodnog mesta roditelja.

Krajnji zaključak je da naši mladi uopšte ne poznaju Srbiju, njene predele, gradove, ljude i običaje. Zbog toga ih treba što više podsticati na putovanja po svojoj zemlji.

Pored toga, Srbija mladima nudi mnoge mogućnosti za jeftin provod preko vikenda van mesta stalnog boravka, što je svakako prilika koja ih veoma zanima.

More ima alternativu!

Svakako, letnji godišnji odmor proveden na morskoj obali ima svoje nezamenjive čari. Ali morska voda nije ključni element za kvalitetan odmor.

Da bi godišnji odmor ispunio svoju svrhu opuštanja i punjenja baterija, može da se odvija bilo gde ako su ispunjeni osnovni uslovi za prijatan boravak, uz ponudu odgovarajućih sadržaja za uživanje i rekreaciju.

Ovi uslovi mogu da budu ispunjeni i na jezeru, u planini, u banjskom ili seoskom smeštaju, pa čak i u nekom drugom gradu, u kom inače ne živimo.

Zašto putovati po Srbiji?

Imamo sreću što su lepi predeli, kulturno-istorijske znamenitosti i mesta za dobar provod nešto čega ima dovoljno i u našoj zemlji.

U Srbiji ima mnogo lepih i pristupačnih mesta za odmor, u koja može brzo da se stigne i za koja nije potrebno veliko planiranje, pa zato na mnoga domaća odredišta može da se putuje tokom cele godine.

Cena boravka u odmaralištima i objektima u Srbiji je primerenija domaćem džepu od inostranih letovališta i zimovališta.

Projektom "Pokreni se!" želimo da upoznamo građane Srbije sa konkretnim destinacijama i manifestacijama u našoj zemlji koje bi svako trebalo da poseti. Želimo da skrenemo pažnju na domaće potencijale za kvalitetno organizovanje odmora i rekreacije, te da damo podsticaj njihovom realnom razvoju.

Želimo da Srbija bolje razvije i primerenije iskoristi svoje turističke kapacitete i da poboljša svoju kulturno-zabavnu ponudu za domaće i strane goste.

Posebno nam je stalo da mladi razviju ljubav prema putovanju i avanturama unutar svoje sopstvene zemlje, te da oni budu generacija koja će aktivno uticati na osmišljavanje buduće turističke strategije Srbije.

A iznad svega, stalo nam je da pokažemo građanima Srbije gde i kako mogu da se dobro provedu u svojoj zemlji, uz minimum troškova i maksimum lepog osećanja.

Ovim priznanjem je Viktorija grupa zaokružila jednu priču - da pomogne onima kojima je pomoć neophodna. Iskreno se nadamo da ćemo ovakvim primerima povući i druge kompanije i građane da pomognu da se društveno odgovorna priča u Srbiji pokrene. Naredne godine ćemo formirati Viktorija fond, koji će se baviti i drugim temama, ali, pre svega, cilj će nam biti da u Srbiji više niko i nikada ne bude gladan. Pošto smo prehrambena industrija, to će za nas biti veoma važna misija.

Natalija Kurjak, Victoria Group

Kompanija Imlek već dugi niz godina osvaja značajna priznanja i potvrde u oblasti kvaliteta proizvoda.Ono što nas međutim najvše obraduje su upravo glasovi naših potrošača, zahvaljujući kojima već nekoliko godina osvajamo značajna priznanja, kao što su omiljeni proizvođač i omiljeni brend u Srbiji.

Ovogodišnja nagrada najomiljenijeg brenda u celoj kategoriji mleka i mlečnih proizvoda za nas je velika čast i još jedna potvrda da potrošači prepoznaju naše napore da udovoljimo svim njihovim potrebama i željama.

Hvala im na tome.

Nevena Veselinović, PR & Communication Manager, IMLEK AD

Metalac posuđe drugi put zaredom dobija ovo prestižno priznanje. Značajnim ga zaista čini to što dolazi direktno od potrošača, testiranih na mestima prodaje. Jedino bismo više voleli da je privredni ambijent Srbije drugačiji pa da i konkurencija bude intenzivnija, jer se ovako čini da je zadatak lak. Međutim, to nas ne oslobađa obaveze da idemo napred i naš kvalitet održimo na viskom nivou, jer je naše tržište svetsko, a tu je konkurencija zaista žestoka i ne oprašta neuspehe.

Aleksandar Marković, direktor Meatalac Posuđa

Ovo je velika nagrada za „Blic ženu". Zato što je prva, a sve što se desi prvi put u životu ima poseban smisao i sjaj, i naravno zato što stiže od čitalaca. Ponosni smo, srećni i zahvalni.

Ružica Mevorah, glavna i odgovorna urednica „Blic žene"

Kompaniji Frikom kao vodećoj kompaniji u regionu za proizvodnju smrznutog voća i povrća posebno znači nagrada potrošača jer predstavlja priznanje za dugodgodišnji rad, trud i posvećenost kvalitetu. Frikomovi proizvodi su već decenijama najprepoznatljiviji na domaćem tržištu i drago nam je što potrošači prepoznaju kvalitet, ali i trud kompanije da koristeći najsavremeniju tehnologiju i najkvalitetnije seme i sorte voća i povrća uvek ispuni očekivanja tržišta. Izuzetno nam je drago da je Frikomovo voće i povrće nezamenljiv deo ukusnog i zdravog obroka velikog broja potrošača.

Miodrag Marinković, Frikom AD

Ponosan sam na priznanje potrošača "Moj Izbor 2011", jer pokazuje da je i posle dva veka postojanja Knjaz Miloš i dalje najvoljeniji brend među mineralnim vodama.

Kompanija će nastaviti da zadovoljava potrebe potrošača za najboljim kvalitetom.

Zahvalan sam svima onima koji su bili uz nas i čestitam ostilim dobitnicima priznanja.

Milan Vujović, direktor marketinga kompanije Knjaz Miloš

Iako smo navikli da naše ulje iz godine u godinu osvaja brojna priznanja, ono što nas uvek posebno obraduje jesu pohvale i priznanja od strane korisnika našeg ulja, odnosno naših potrošača. Njihovo mišljenje nam je uvek od izuzetne važnosti, pogotovo danas, kada na našem tržištu postoji izuzetno jaka konkurencija što istinskih brendova, što onih koji tek pretenduju da to postanu, što privatnih robnih marki trgovinskih lanaca. Naravno, svakom je jasno da se brend ne može izgraditi preko noći i da je za stvaranje brenda potrebno jako puno rada, truda i posvećenosti proizvodu. Ali, takav odnos prema proizvodu potrošači uvek prepoznaju i to je ono čemu mi težimo.

Vladimir Milović, Direktor marketinga i razvoja, DIJAMANT A.D.

Plazma je još jednom potvrdila da je jedinstvena i nezamenljiva. Ova nagrada je još jedna potvrda da je Plazma povezana sa najčistijim i najiskrenijim ličnim osećanjima svakog od nas, kao sto su porodica, poverenje, trajanje, odrastanje, zdravlje i kvalitet.

Plazma ne sadrži trans masti, moderna je i inovativna, konstantno raste i razvija se, stalno iznenadjujući svoje potrošače idući u korak sa njima. Ovoga puta je tu i kao posna i dalje autentičnog ukusa kako bi podržala naše lične izbore i bila tu uz svaki naš korak. Uskoro Plazma u kakao varijanti i obogaćene recepture.

Gde god da krenemo, noseći Plazmu sa sobom, nosimo i deo sigurnosti svog doma.

Plazma se iskreno zahvaljuje svim svojim vernim potrošačima kojima je ona jedna jedina.

Maja Simić, senior brend menadžer, Bambi-Banat a.d.

Ponosni smo što je Jelen Pivo ponelo priznanje „Moj izbor 2011" jer su ga potrošači širom Srbije odabrali kao svoj omiljeni domaći pivski brend. Kako priznanje „Moj izbor" dolazi direktno od potrošača, dokaz je da Apatinska pivara uspešno odgovara njihovim očekivanjima. Jelen Pivo je lider na domaćem tržištu, a ovim priznanjem potrošači su još jednom potvrdili da je i omiljeni proizvod! Biti omiljeni brend, važan deo života tako velikog broja potrošača, velika je čast. Stoga će za nas u Apatinskoj pivari uspešno poslovanje i dalje biti rezultat konstantnog ulaganja u kvalitet i razvoj prepoznatljivih brendova.

Sanja Obradović, Brend menadžer za Jelen Pivo

Tradicija duga 255 godina pretočena u pivarsko iskustvo koje spaja.

Potrošači Srbije su odlučili. Odabrali su tradiciju i kvalitet. Proglasili Jelen Pivo za Omiljeni domaći brend u kategoriji pića! Sve to nas je navelo da se zapitamo čime je Jelen Pivo osvojilo potrošače širom Srbije.

Viševekovni kvalitet!

Preko 255 godina znanja i iskustva deo su savremene tehnologije proizvodnje koja je doprinela da Jelen Pivo postane snažan i prepoznatljiv domaći brend koji je već deo nacionalne pivarske tradicije. Napravljen od najkvalitetnijih sastojaka, njegov prepoznatljiv ukus praćen prijatnom gorčinom čini Jelen proizvodom koji su potrošači Srbije svrstali među svoje omiljene!

InovaciJe!

„Osvežavajuće pivo i dobra hladovina", san je svakog ljubitelja piva tokom vrelih letnjih dana. S početka ovog leta, Jelen je uneo totalno osveženje inovacijom - prvi je predstavio Jelen Fresh Limun. Njegove karakteristike u potpunosti su ispratile ritam leta - nizak procenat alkohola (2%) i svež limunov sok pomešan sa autentičnim ukusom Jelena pretvorili su i najvreliji dan u pravo letnje osveženje! Jelen se potrudio da se nađe u ulozi vernog pratioca i u svakom drugoj prilici. Bilo kad i bilo gde, tu je bezalkoholno pivo, Jelen Cool. Jelen je definitivno neizostavni deo svakog vašeg uživanja!

PrEfinjeni ukusi!

Gurmane i istinske ljubitelje piva Apatinska pivara još jednom je prijatno iznenadila, predstavivši im Jelen Belo, jedino nefiltrirano mutno pšenično pivo na našem tržištu. Namenjeno onima koji umeju da prepoznaju vrhunski kvalitet i ukus prvog domaćeg pšeničog piva! Bogato gustom penom, korijanderom i pšeničnim sladom koji mu umanjuju gorčinu, ovo pivo ima neobično intenzivnu aromu i teksturu. Jelen Belo postalo je obavezan gost na svakoj trpezi!

Sportska okupLjanja! (Predlog 2 za ćirilicu - ČLan sportske ekipe!)

Gledanje fudbalske utakmice bez piva i najboljih drugara? Nezamislivo. Zato je Jelen neizostavni deo najznačajnijih sportskih dešavanja u zemlji. Pružanjem podrške Jelen Super ligi, Apatinska pivara već četiri godine nastoji da doprinese razvoju domaćeg fudbala, fer plej igri i promoviše prave sportske vrednosti. Gradeći snažne veze sa fudbalskom javnošću, i ove godine organizovao je takmičenje za „Najjači šut Jelen Super Lige Srbije", a ljubiteljima fudbala pružio priliku da bodre svoje omiljene igrače!

KvalitEtan zvuk!

Ove godine u julu, Beogradsku Arenu „zapalio" je i slavni gitarista i legenda rok muzike, Slash. Pored njega, na šestogodišnju listu svetskih rok ikona, koje je domaća publika dočekala u organizaciji Jelen Live-a, upisala su se i imena poput Ian Brown, Iggy and The Stooges i legendarni Guns N' Roses. Kao poklon Jelen Piva za hiljade posetilaca Beer Fest-a održan je koncert škotskog benda, Simple Minds čime je nastavljena tradicija dovođenja svetskih izvođača. Jelen se pobrinuo i za kvalitet na domaćoj muzičkoj sceni - Jelen Top 10 emisija prati dešavanja na srpskoj rok sceni predstavljajući svake nedelje najbolje bendove sa ovih prostora. Za promene na listi, zaduženi su potrošači koji svojim glasovima biraju vodeće hitove. Jelen veruje u muzički ukus svojih fanova!

IzNenađenja i zabava!

Tri dana, za 30 odabranih i najvernijih fanova, surovo dobra zabava u nesvakidašnjem Jelen kampu postaju sinonim za Jelen Pivo i druženje! Prvi kamp za fanove jednog pivskog brenda u Srbiji, obeležen je nezaboravnom avanturom i novim prijateljstvima. Ovo iskustvo spojilo je mlade ljude iz cele Srbije - Beograda, Novog Sada, Niša, Pančeva, Loznice, Užica, Subotice, Kule, Čačka, Lazarevca, Zrenjanina, i dr. Sjajna letnja avantura uz sportske aktivnosti u kojima do sada nisu imali prilike da se oprobaju, kao i uz neizostavni večernji provod, oduševio je kampere i još jednom ih podsetio zašto je baš Jelen njihovo omiljeno pivo.

Najsjajnija obeležja!

Trinaest godina za redom na međunarodnoj selekciji kvaliteta MONDE SELECTION, Jelen Pivo osvaja najviša priznanja za kvalitet. O jakim vezama koje Jelen Pivo gradi sa svojim potrošačima svedoče i titule: „Moj izbor", „Omiljeno pivo", „Najbolje pivo Belgrade Beer Fest-a", „Najpopularniji proizvod kod muškaraca". Jelen Pivo je, takođe, i nosilac priznanja „Najbolje iz Srbije 2010" i „Najbolje iz Vojvodine".

Jasno je:

Prilagodljivo svim situacijama, Jelen Pivo omiljeno je na neobaveznoj sedeljci, na muškom okupljanju, u plažnom baru, ali i na prazničnom ručku. Svuda gde vlada pozitivna atmosfera, Jelen je uspeo da prodre u srž potreba svakog ljubitelja piva i odgovori na njih, onako kako samo Jelen Pivo zna! Spreman da uvek bude „na visini zadatka" i opravda dugogodišnje poverenje svojih potrošača, jasno je zašto je Jelen Pivo omiljeni pivski brend Srbije!

Živeli!
Jelen Pivo - Muškarci znaju zašto!

Kompanija Dijamant AD najveći je proizvođač jestivih ulja i vodeći proizvođač margarina, biljnih masti, majoneza i delikatesnih proizvoda na bazi majoneza u Srbiji. Tradicija Dijamanta datira još od 1938. godine, kada je osnovana Fabrika ulja Beograd. Osim proizvoda za široku potrošnju, Dijamant proizvodi i sirovine za druge prehrambene industrije, pre svega za konditorsku industriju i pekarstvo.

Naši brendovi

Portfolio brendova čine: Dijamant ulje, majonez, prelivi, stoni margarin i kečap, Dobro jutro namazni margarini, kao i Omegol, najmlađi brend funkcionalne hrane, koji je vrlo brzo postao veoma popularan kod potrošača na tržištu Srbije, a čine ga ulje i namazni margarin bogati Omega3.

U paleti Dijamantovih proizvoda posebno mesto zauzima Dijamant jestivo rafinisano ulje suncokreta, neizostavan sastojak svake kuhinje. Bogato je vitaminom E, proizvodi se od najkvalitetnijeg suncokretovog zrna, savremenim tehnološkim postupkom. Omiljeno ulje potrošača u Srbiji u 2010. godini, decenijama unazad dobitnik je mnogobrojnih priznanja za kvalitet.

Moderna tehnologija

Pored visoko-kvalitetnih stručnjaka, kompanija Dijamant uvek prati najsavremenije svetske trendove u proizvodnji hrane, kako u tehničkom, tako i u tehnološkom smislu. Dijamant je prvi proizvođač margarina u Srbiji, koji je još 2007. godine iz svojih margarina Dobro jutro, kao i iz margarina Classic i Dijavit, uklonio po zdravlje štetne trans-masne kiseline.

Agrar

Dijamant je jedan od vodećih otkupljivača uljarica u Srbiji, budući da godišnje otkupi između 120.000t i 180.000t suncokreta i između 100.000 i 120.000t soje. Negovanje partnerskih odnosa sa poljoprivrednim proizvođačima jedan je od ključnih zadataka kompanije. Iz tog razloga, velika pažnja se posvećuje svim aktivnostima vezanim za organizaciju proizvodnje uljarica i žitarica, distribuciju repromaterijala, kao i otkup uljarica i žitarica.

Posebna prednost Dijamanta je i najnoviji sistem za izuzetno kvalitetan i brz prijem sirovine. Već treću godinu zaredom u upotrebi je najmodernije skladište za uljarice i žitarice, najveće te vrste na Balkanu, kapaciteta 50.000 tona suncokreta, odnosno 75.000 tona soje, u koje je ugrađena najsavremenija nemačka tehnologija za prijem i primarnu preradu zrna uljarica i žitarica. Investicija vredna preko 20 miliona evra omogućava izuzetno efikasan prijem robe, što je u sezoni otkupa, kada ratari žure da u najkraćem roku isporuče letinu sa njiva, od izuzetnog značaja. Skladište poseduje tri paralelne linije za prijem sirovine, a primera radi, kamion od 20 tona je moguće isprazniti za manje od 10 minuta.

Ništa manje važna nije ni činjenica da kvalitetno uskladišteno zrno, koje prođe kroz optimalan proces primarnog tretmana, predstavlja polaznu osnovu za dobijanje najkvalitetnijeg ulja i proizvoda od ulja. Pored toga, ovo skladište zadovoljava najstrožije domaće i evropske propise iz oblasti zaštite životne sredine.

Briga o potrošačima

Dijamant je moderna kompanija, u kojoj se poštuju svi principi savremenog poslovanja, sa posebnim akcentom na potrebe potrošača. Proizvodnja zdrave hrane, u skladu sa najstrožijim svetskim standardima u prehrambenoj industriji, stalne inovacije u različitim kategorijama proizvoda i briga za širu društvenu zajednicu kroz različite vidove sponzorstva i donatorstva, osnovni su ciljevi kompanije.

Srbija ima prostora da bitno unapredi svoju ekonomiju, u tom smislu je akcija afirmacije domaće privede koju sprovodi udruženje "Moja Srbija" od velikog značaja, jer ako nemamo domaću proizvodnju neće biti ni Srbije. Ako ne napravimo domaću industriju koja će da živi i koja će da bude konkurentna - nemamo budućnost.

Razvoj svih država počiva na industrijalizaciji kao jednom od preduslova za postizanje razvijenosti države i solidnog standarda građana. Bivša Jugoslavija je mnogo radila na tome i postala srednje razvijena industrijska zemlja. Ni taj model nije bio naročito uspešan zbog stalnog spoljno-trgovinskog deficita, ali je obezbedio stabilnost i razvoj. Jugoslavija je imala vrhunsku poljoprivredu i prehrambenu industriju, mašinogradnju, vojnu industriji, energetske sisteme, a najkonkurentiji smo bili u lakoj industriji. Poznato je da je skoro svaki grad imao makar jednu fabriku koja je uspešno poslovala. Naši radnici su bili dobro obučeni i motivisani i radili su često za najbolje robne marke, ostarivali značajne izvozne rezultate (i u SAD), pogotovo u tekstilnoj industriji.

Nekada smo bili u prvoj četvrtini najrazvijenijih zemalja sveta, ali raspadom SFRJ dolazi do propadanja industrijske proizvodnje, što zbog ratova i sankcija, što zbog toga što su mnoge fi rme bile upućene jedna na drugu. Tada je počeo i snažan razvoj proizvodnje u Kini koja je krenula u ekspanziju i zauzela globalno tržište, pogotovo u robi koja nastaje u lakoj industriji gde je Srbija imala velike potencijale. Tako smo izgubili tržišta, a vremenom i iskusne radnike, a malo je urađeno na razvoju drugih sektora industrije.

Ipak industrijski proizvodi i dalje najviše učestvuju u izvozu iz Srbije (uz poljoprivredne proizvode), ali, i pored toga, tranzicija uz privatizaciju i neselektivno gašenje industrije nije donela ništa dobro našoj privredi. Nismo se učili na greškama drugih, već su ovde ponavljane iste i pravljene nove greške. Politika nije bila u funkciji razvoja industrije, sve je ulagano u uslužne delatnosti koje nam nose oko 8% izvoza, a industrija nosi više od polovine izvoza. Ipak, od početka krize je čak jedna trećina zaposlenih u sektoru industrije ostala bez posla, to je preko 100.000 ljudi!

Toliko smo uvozno zavisni da moramo da pospešujemo domaću proizvodnju kako bi mogli da plaćamo uvozne proizvode i pokrivamo spoljnotrgovinski defi cit. Nažalost, veliki deo ovog novca ode na luksuz, na uvoznu robu široke potrošnje, automobile i druge odlike visokog standarda. Pred nama je ozbiljan zadatak koji se zove reindustrijalizacija i mi moramo da se vratimo i da u svakom urbanom mestu postoje preduzeća koja nešto rade i koja zapošljavaju ljude. Srbija više ne može da bude konkurentna ni u tekstilnoj, niti u mnogim drugim industrijama jer nemamo tehnologije, a i naši radnici više nisu dovoljno obučeni i pripremljeni. Reindustralizacija mora da bude dobro promišljena i kao osnovu mora da ima komparativne prednosti Srbije. Država mora da ima aktivnu ulogu u tome i da omogući dugoročno planiranje.

Srbiju je Bog obdario pogodnim uslovima za poljoprivredu. Oko proizvodnje hrane se može razviti izuzetno veliki broj preduzeća koja mogu da postoje širom zemlje i da zapošljavaju veliki broj ljudi.

Kvalitetne namirnice, prehrambeni proizvodi i pića mogu da budu naš izvorni adut. Vojna industrija je takođe veoma značajna za našu privredu, a i dalje postoje očuvani kapaciteti koji se mogu ponovo razvijati. Metalno-prerađivačka industrija je bila veoma značajna i ako FIAT realizuje ulaganje to može da bude pravi potez, kao i proizvodnja poljoprivednih mašina i traktora. Jer ako imate takve fabrike, i ako one veći do svojih komponenti nabavljaju na teritoriji Srbije, to znači da je moguće pokrenuti na stotine preduzeća širom zemlje. Moramo da radimo u cilju pokretanja privrednih aktivnosti u nekoliko privrednih grana koje imaju veliki uticaj na druge.

Energetika je takođe veliki potencijal Srbije, pogotovo korišćenje obnovljivih izvora, kao što su: voda, termalna energija, vetar i biomasa. Tu su verovatno i najveće mogućnosti za nove investicije. Saobraćaj bi mogao da nam bude značajniji, mada mi prvo moramo da završimo puteve, remontujemo pruge, očistimo Dunav i drugo, kako bi smo mogli da koristimo taj potencijal. U navedenim oblastima Srbija ima šansu i može da bude konkuretna bilo kojoj zemlji u Evropskoj uniji. Moramo da razvijamo i industrije u kojima se zapošljava najveći broj ljudi. Poljoprovreda tu ima veliki potencijal, ali moramo da razvijamo i velika preduzeća koja zapošljavaju na hiljade radnika.

Srbija ima prostora da bitno unapredi svoju ekonomiju, u tom smislu je akcija afirmacije domaće privede koju sprovodi udruženje "Moja Srbija" od velikog značaja, jer ako nemamo domaće proizvodnje neće biti ni Srbije, a mnogi to ne razumeju. Ako ne napravimo domaću industriju koja će da živi i koja će da bude konkurentna nemamo budućnost.

Za to je neophodna proaktivna uloga države. Kao da se vlasti plaše privrednih problema i da se nerado bave njima i zato imamo na stotine neuspešnih primera privatizacije i ugašenih preduzeća.

Ako smo već krenuli putem koji nije dao rezultate, moramo da stanemo i vidimo šta nam je činiti. Država treba da stane iza dobrih projekata i da ih podržava jer Srbija mora da bude drugačija nego što je sada. A svakako treba da podržimo i pospešujemo domaće brendove, jačamo regionalnu saradnju jer kroz to osvajamo tržišta koja su nam poznata i gde možemo da nastupimo sa mnogo manjim troškovima.

Moramo da očuvamo i iskoristimo posebne trgovinske veze, kao onu sa Rusijom jer je to veliki izvozni i investicioni potencijal za Srbiju. Država treba i da konkretnim akcijama podrži napore domaće industrije za izvozom po najpovoljnijim carinskim uslovima.

Uopšte, moramo da menjamo privredni ambijent, jer stranim ulagačima ne treba 5 ili 10 hiljada evra po jednom zaposlenom, oni traže stabilan ambijent koji podržava privredu i razvoj, ulaganja i zapošljavanje. Treba pospešiti investiciona ulaganja, a novac dati za neke druge razvojne projekte domaće privrede.

Moramo da zaštitimo proizvode sa geografskim poreklom, sve ono što je poptuno prirodno ima prođu i na najzahtevnijim tržištima. To treba da budu visoko kvalitetni i ne sasvim jeftini proizvodi. Ali nažalost, uporno ne prepoznajemo potencijale u skladu sa mogućnostima zemlje. A dobra hrana i prerađevine od hrane su proizvodi koji se uvek traže i plaćaju. Samo ih treba plasirati u dovoljnom kvalitetu i količini.

Neki od brendova koji su dobili priznaje mogu da postanu ozbiljni regionalni igrači. I država to treba da pomaže i to na različite načine, pre svega kroz podsticanje domaćeg privrednog ambijenta i kreiranje prepoznatljivih sprskih proizvoda, naročito u prehrambenoj industriji. Važno je da se prepoznaju kompanije koje ulažu u kvalitet i koje imaju potencijal da se šire na regionalno tržište jer je to jedini put ka očuvanju domaćih proizvođača i domaćih brendova.

Želim da čestitam udruženju Moja Srbija na plemenitoj ideji i kvalitetnom radu. Danas kada imamo malo povoljnih vesti iz privrede, ovo predstavlja izuzetak jer je kampanja odlična uz mnogo pozitivne energije i dobrih ideja koje podstiču razvoj domaće privrede. To su prepozali i naši proizvođači i potrošači, prepoznala je i Privredna komora Beograda, a nadamo se da će ovaj projekat podržati i državne resorne institucije.

MLEKO I MLEČNI PROIZVODI: Moja kravica, mleko i jogurt, Imlek
MESO I MESNE PRERAĐEVINE: Zlatiborac, suvomesnati proizvodi
SUPE, BRAŠNO i DODACI JELIMA: Začin C - Centroproizvod
ULJE, PRILOZI i PRELIVI: Dijamant ulje
MINERALNE VODE: Knjaz Miloš
BEZALKOHOLNI NAPICI: Nectar sokovi
PIVO i VINO: Jelen pivo
SLATKIŠI: Plazma keks, Bambi
GRICKALICE: Smoki, Soko Štark
VOĆE i POVRĆE: Frikom smrznuto voće i povrće
KOZMETIKA i SREDSTVA ZA HIGIJENU: Dečji sapun - Henkel
OBUĆA, ODEĆA i PROIZVODI OD TEKSTILA: Mona
NAMEŠTAJ, POSUĐE i KUĆNI APARATI: Metalac posuđe
BANKE i OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA: Banca Intesa
TELEKOMUNIKACIJE I INTERNET: MTS - Telekom Srbija
TURISTIČKE i TRANSPORTNE USLUGE: JAT
TURISTIČKE MANIFESTACIJE i ATRAKCIJE U SRBIJI: Odmor na Zlatiboru
TV STANICE: Prva srpska televizija
RADIO STANICE: Radio S
ŠTAMPANI MEDIJI: Blic žena
Priznanje za najveći skok popularnosti u 2011. godini dobio je: Bohor omekšivač - Albus

Zvanje najomiljenijeg domaćeg proizvoda u 2011. u Srbiji i zlatnu medalju "Moj izbor" dobio je Bambijev Plazma keks.
Zvanje najomiljenijeg domaćeg proizvođača u 2011. u Srbiji i zlatnu medalju "Moj izbor" dobila je kompanija Nectar d.o.o. iz Bačke Palanke.

Zlatnu medalju za najbolju društveno odgovornu akciju u 2011. godini dobila je "Bitka za bebe" u organizaciji "Fonda B92".
Zlatnu medalju za društveno odgovorno poslovanje u 2011. godini dobila je kompanija Victoria Group.

Sinoć je, uz prisustvo velikog broja gostiju, u Velikoj sali Beogradskog dramskog pozorišta, u organizaciji udruženja "Moja Srbija" i Privredne komore Beograda, održan "Festival kvaliteta Srbije - Moj izbor 2011". U okviru Festivala su dodeljena priznanja "Moj izbor 2011" za najomiljenije domaće proizvode i brendove. Slavljeničku atmosferu je upotpunio sjajan nastup Dejana Cukića, a nakon proglašenja dobitnika, za prisutne je organizovan koktel na kome su služeni najpopularniji domaći proizvodi.

Priznanja su uručili: predsednik Privredne komore Beograda dr Milan Janković, Sekretar udruženja za industriju Privredne komore Beograda mr Svetozar Krstić, najbolja rukometašica sveta svih vremena, Svetlana Kitić, hirurg dr Miroslav Đorđević i glumac Slobodan Ćustić.

Zvanje najomiljenijeg domaćeg proizvoda u 2011. u Srbiji i zlatnu medalju "Moj izbor" dobio je Bambijev Plazma keks.

Zvanje najomiljenijeg domaćeg proizvođača u 2011. u Srbiji i zlatnu medalju "Moj izbor" dobila je kompanija Nectar d.o.o. iz Bačke Palanke.

Zlatnu medalju za najbolju društveno odgovornu akciju u 2011. godini dobila je "Bitka za bebe" u organizaciji "Fonda B92".

Zlatnu medalju za društveno odgovorno poslovanje u 2011. godini dobila je kompanija Victoria Group.

Bambi Plazma, Jaffa cakes i Imlekova Moja Kravica su najomiljeniji domaći proizvodi u Srbiji, dok su Nectar, Štark i Centroproizvod najomiljeniji domaći proizvođači. To su rezultati istraživanja koje je obavilo udruženje Moja Srbija i na osnovu koga će u četvrtak, 15. decembra biti dodeljena priznanja "Moj izbor 2011" .

U nastavku možete pogledati spisak najomiljenijih domaćih proizvoda i brendova u 20 kategorija.

MLEKO i MLEČNI PROIZVODI
Šabačka feta - Šabačka mlekara
Balans +, jogurt - Imlek
Moja kravica, mleko i jogurt - Imlek

MESO i MESNE PRERAĐEVINE
Zlatiborac, suvomesnati proizvodi
Carnex, suhomesnati proizvodi
Carnex, pašteta

SUPE, BRAŠNO i DODACI JELIMA
Horgoška paprika - Vitamin Horgoš
Začin C - Centroproizvod
C supe - Centroproizvod

ULJE, PRILOZI i PRELIVI
Dijamant ulje - Dijamant
Vital ulje - Vital
Dobro jutro, margarin - Dijamant

MINERALNE VODE
Prolom - Planinka
Vrnjci - Voda Vrnjci
Knjaz Miloš - Knjaz Miloš

BEZALKOHOLNI NAPICI
Takovo sokovi - Swislion Takovo
Nectar sokovi - Nectar
Next sokovi - Coca-cola Hellenic

PIVO i VINO
Jelen pivo - Apatinska pivara
Ždrepčeva krv - Vinarija Čoka
Lav pivo - Pivara Čelarevo

SLATKIŠI
Plazma keks - Bambi
Eurokrem - SL Takovo
Jaffa cakes - Jaffa

GRICKALICE
Još - Bambi
Smoki - Štark
Chipsy - Marbo prduct

VOĆE i POVRĆE
Tomatello - Nectar
Bakina tajna - Foodland
Frikom smrznuto voće i povrće - Frikom

KOZMETIKA i SREDSTVA ZA HIGIJENU
Dečji sapun - Henkel
Merix, prašak - Henkel
Bohor, omekšivač - Albus

OBUĆA, ODEĆA i PROIZVODI OD TEKSTILA
Extreme intimo
Legend
Mona

NAMEŠTAJ, POSUĐE i KUĆNI APARATI
Simpo nameštaj
Metalac posuđe
Gorenje frižideri

BANKE i OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA
Banca Intesa
Raiffeisen banka
Komercijalna banka

TELEKOMUNIKACIJE i INTERNET
Telenor
MTS - Telekom Srbija
SBB

TURISTIČKE i TRANSPORTNE USLUGE
Kon Tiki Travel
JAT
Lasta

TURISTIČKE MANIFESTACIJE i ATRAKCIJE U SRBIJI
Tara, Drvengrad, Šarganska osmica
Odmor u Vrnjačkoj banji
Odmor na Zlatiboru

TV STANICE
Pink
Prva
RTS 1

RADIO STANICE
Radio Beograd
Radio S
Radio B92

ŠTAMPANI MEDIJI
Blic žena
Blic
Novosti

Festival kvaliteta Srbije - Moj izbor 2011 biće održan 15. decembra u Beogradskom dramskom pozorištu, kao završna manifestacija ovogodišnje kampanje "Srbija ima kvalitet". U sklopu svečanosti, uz kulturno-umetnički program, posetiocima će biti predstavljeni kvalitetni domaći proizvodi i brendovi, a najomiljeniji među njima će dobiti priznanje potrošača Srbije "Moj izbor 2011".

Kampanju "Srbija ima kvalitet" sprovodi udruženje "Moja Srbija" zajedno sa Privrednom komorom Beograda. Njeni osnovni ciljevi su podsticanje razvoja proizvodnje i ulaganja u unapređenje kvaliteta proizvoda u Srbiji, kao i promocija kvalitetnih domaćih proizvoda i usluga.

Priznanje "Moj izbor", koje će drugu godinu zaredom biti dodeljeno najomiljenijim domaćim proizvodima i brendovima, je jedinstveno po tome što se dodeljuje isključivo na osnovu glasova potrošača. Istraživanje se vrši na reprezentativnom uzorku od 2 000 kupaca, metodom "lice u lice", na nivou cele Srbije.

Ekipa "Moje Srbije", tokom karavana "Srbija ima kvalitet" u Valjevu, Smederevu, pa opet u Beogradu...

Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Vršac, Ruma... Građani su popunjavali ankete, razgovarali sa našim devojkama i, na kraju, sa velikim zadovoljstvom preuzimali svoje poklon pakete.

Danas je krenuo karavan "Srbija ima kvalitet". Obilazimo 20 gradova Srbije. Prva stanica je bila Pančevo. Sjajan doček, sjajni ljudi, sjajne reakcije.

Srbija ima dobre uslove da postane veliki izvoznik hrane. Vizionari kažu da ukoliko Srbija, poput Holandije i drugih zemalja, svoj atar obradi po najnovojim tehološkim postupcima, mogla bi da postane »zelena bašta« Evrope! Imala bi eksportni prihod kakav imaju zemlje sa bogatim izvorima nafte ili gasa.

I hrana je, posle nafte i gasa, već dobila oznaku stateškog artikla. Na putu da dobije isti značaj je i pitka voda. Pesimisti predviđaju da će, jednog dana, oko vode da se vode pravi ratovi.

Ko ima značajne viškove hrane za izvoz - može da se nada porastu narodnog dohotka i prosperitetu. Brže raste populacija onih koji jedu nego onih koji proizvode hranu. Istovremeno se smanjuju obradive površine: prosecaju nove drumske magistale, šire naselja. Takav trend će se nastaviti i to upućuje agronomske istraživačke institute da stvaraju hibride još većeg rodnog potencijala, biljke gusto gajene i sposobne da upiju više energije sunca.

»Zeleni rudnik«

Agrarne zemlje su u prednosti nad zemljama koje imaju velika bogata rudna ležišta. Jer poljoprivreda je obnovljiva privredna grana čiji se potencijal eksploatacijom ne smanjuje. To je neiscrpan zeleni rudnik: svake godine, posle žetve ne smanjuje se rodni potencijal. Unošenjem đubriva, semena i znanja, na proleće ili u jesen počinje nov ciklus. Agronomska nauka je toliko napredovala da više nema smene rodnih i nerodnih godina! Savremen, školovan zemljoradnik upravlja procesom i ima stabilno visoku i zato isplativu produkciju hrane.

Globalna ekonomska kriza (za koju još nije utvrđeno da će da se smiri ili još jednom protrese ekonomije mnogih zemalja) je manje pogodila sektor energetike i hrane. O tome svedoči rast tražnje i cena.

Carne Slavo

Srbija ima dobre uslove da postane veliki izvoznik hrane. Vizionari kažu da ukoliko Srbija, poput Holandije i drugih zemalja, svoj atar obradi po najnovojim tehološkim postupcima, mogla bi da postane »zelena bašta« Evrope! Imala bi eksportni prihod kakav imaju zemlje sa bogatim izvorima nafte ili gasa.

Ali sa rastom tražnje i cena porasli su i prohtevi kupaca: hrana koju jedu mora da je kvalitetna!

Kvalitet podrazumeva dva svojstva: da je zdrava i ukusna.

Srbija je uvek nudila ispravnu hranu biljnog i životinjskog porekla ali u malim količinama.

Poučna je priča o srpskom »baby beef«u. Nije bilo davno kad je juneće meso iz »one Jugoslavije«, pretežno iz Srbije, bilo pojam visokog kvaliteta na pijacama Londona, Milana. Zbog neuporedivih organoleptičkih svojstava, kupci iz Italije, Engleske, Nemačke su kupovali godišnje preko 100. 000 tona junećeg mesa. Danas su te isporuke manje od 3. 000 tona! Taj pad i malu ponudu potrošači u Italiji primaju sa nevericom, a naše junetine se sećaju sa setom, govoreći »carne Slavo«! Možda zbog botaničkog sastava naših travnjaka, sena koje jedu junad, sunca pa i vode - tek junetina iz Srbije, od domaćeg šarenog govečeta u tipu simentalca, je cenjena kao sočna, prošarana lojnim proslojcima.

Tražnja junetine iz Srbije i danas je znatna ali naša tovilišta su prazna, zatvorena jer je opao broj krava. A kad nema krava - nema ni teladi za tov. Po nekim procenama, danas imamo manje od 400.000 krava, što je najniži broj od kako se beleži kretanje broja domaćih životinja.

Svinjetina koja podmlađuje

I svinjsko meso bi moglo da postane srpski brend. Imamo genetičare i selekcionare koji su počeli da umnožavaju hibride svinja sa manjim procentom masti koja u organizmu dovodi do taloženja lošeg holesterola. Istovremeno je počeo probni tov sa ekstrudiranim semenom lana, što u tkivu tovljenika dovodi do povoljnijeg odnosa masnih kiselina »omega 6« i »omega 3«. Dr Vitomir Vidović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da ćemo uskoro jesti svinjetinu koja podmlađuje, jer ne dovodi do zapušavanja krvotoka naslagama holesterola. Čovek je mlad, podseća profesor, onoliko koliko mu je krvotok očuvan, prohodan, u stanju da ishranjuje sve delove organizma.

I u ovom slučaju bila bi poželjna intervencija države. Srbija bi mogla da odnovi gajenje svinja do velikih razmera, zaposli značajan broj ljudi i ostvari lep prihod od izvoza. Ovog časa je stanje upravo suprotno: svinjskog mesa nema dovoljno ni za domaće potrebe. Svinjetina koju jedemo sve češće je stranog porekla!

Plodovi Srbije - zdravi i slatki

Ipak najjači aduti Srbije su plodovi - povrće i voće!

Temeljne analize uzoraka plodova iz naših bašti i plantaža su pokazale da u njima nema ostataka hemijskih materija, ponajmanje teških metala i drugih materija sa kancerogenim svojstvima. Naši plodovi su zadravi zbog neobičnog razloga: baštovani i voćari nemaju novca da kupe i upotrebe veće količine pesticida i herbicida, čije doze, način i vreme upotrebe, propisuje savetodavna služba. Prinuđeni su da štede, nastoje da manje prskaju. Zbog toga imaju manji rod ukusnih i zdravstveno ispravnih plodova. Oni su naučili i sve više poštuju »karencu« - koja propisuje vreme od poslednjeg prskanja do berbe i potrošnje plodova.

Pored toga brzo se širi i prihvata »integralna proizvodnja« koja podrazumeva korišćenje bioloških metoda za suzbijanje insekata i bolesti. U Leskovačkoj kotlni, sporo ali je ipak u porastu upotreba »predatora« - kesica sa larvama insekata koji jedu bele lisnate vaši, trips i druge, opasne insekte, nastanjene u plasteniku. U nove plastenike se unose kutije sa bumbarima koji oprašuju, krastavac, paradajz, papriku i drugo povrće. Te »novotarije« imaju cenu, reklo bi se da su skupe za pojmove starijih povrtara, naviknutih na tradicionalan način baštovanstva. Ali dobijeni rezultati razaraju tu vrstu otpora i inercije jer se shvata da neko sredstvo nije skupo ukoliko je isplativo i donosi zaradu.

U Maloj Remeti kao (i bolje) u Tirolu

Ima dokaza da je Srbija, za sada na retkim i malobrojnim lokacijama, dostigla nivo kakav odavno imaju razvijene zemlje Evropske unije. Dobar dokaz je plantaža jabuka u Maloj Remeti na Fruškoj Gori. Pre svega po visini roda jabuka. On se kreće oko 60 tona plodova prve klase, sa izgledima da, u narednm godinama, kad stabla stignu u petu godinu, rod bude i veći. Ovaj voćnjak je postao ogledni poligon za nove metode zaštite, mesto za praktičnu obuku studenata voćarstva. U voćnjak su postavljeni kavezi za ptice koje se hrane larvama i gusenicama smotavca - insekata koji izazivaju crvljivost. Stavljene su i feromonske klopke koje smanjuju brojnost tih i sličnih štetočina.

Analize plodova ubranih u ovom vioćnjaku su pokazale da u njima nema ostataka hemijskih materija, te da je ovo voće gajeno u skladu sa standardima HACCP, Globalgap i drugim, što otvara vrata takvoj robi na svim zelenim pijacama.

Vinski Srem - turistička destinacija

Žitnica Srbije Vojvodina postaje značajan voćarski revir kvalitetnog voća. Plantaže jabuka, šljiva i vinove loze se šire u Subotičkoj peščari u Tavankutu, Hajdukovu u Selenči firma »Zdravo Organic« ima plantaže koje u pogledu roda (67 tona u 3. godini/ha) nadvisuju najbolje voćnjake Evrope. U Banatu pored Vršačkog vinogorja Bela Crkva sa kombnatom «Južni Banat« koji ima 600 hektara posađenih voćem, postaje značajan revir.

Savremena nauka o poljoprivredi pokazuje da nadmorska visina i konfiguracja terena nisu bitni za rod i prinos, već količna novih znanja koja se premenjuje u tom poslu.

Na Fruškoj Gori se ostvaruje zamisao »Vinski Srem«, da se ponovo, kao u vreme Rimljana, umesto žitarica sadi vinova loza i voće.

Pokrajinska vlada Vojvodine je podržala ovu zamisao i raznim olakšicama pomaže njeno brzo ostvarenje. Novih gusto posađenih voćnjaka ima u Slankamenu, Krčedinu Surduku. U Pavlovcima je već posađeno 140 hektara jabuke po najnovijim tehnologijama koje donose obilan rod. U srcu plantaže, čija će površina uskoro da se udvostruči, podignuta je hladnjača sa «ulo« komorama, kapaciteta 8. 000 tona.

Druga vrednost plodova Srbije je nivo suve materije, odnosno šećera. Pokazatelj za ovo svojstvo je - brix. Kupci sve manje biraju plodove samo po izgledu, već traže labratorijske analize i dokaze da su plodovi zdravi. Kad se uvere da je zahtev ispunjen - plaćaju dobru cenu. Analize plodova iz novih zasada pokazuju da je »brix« u plodovima gajenim na Fruškoj Gori za jedan poen iznad standarda, u poređenju sa plodovima iz Italijanskog Tirola!

Koliko vode - toliko života je aksiom. Primenjen na poljoprivredu, posebno povtarstvo i voćarstvo, on upućuje na zaključak da savremena proizvodnja plodova počiva na sistemima »kap po kap«

Odavno je znano da je poljoprivreda Srbije ranjiva i nesigurna jer zavisi od jedne obilne letnje kiše. Iako ima velike vodotokove - Dunav, Savu, Drinu, Moravu, a u Vojvodini mrežu kanala - voda još nije dovedena do višegodišnjih zasada. Postroji projekat da se voda Dunava koja nepovratno otiče u Crno more pumpama podigne na pobrđe Fruške gore i iznad Smedereva.

Kad se voda dovede u plantaže to će biti vrhunac: Fruška Gora, sa desetinom hiljada hektara zasada postaće značajan srpski i evropski revir zdravog i kvalitetnog voća. Drugi revir biće Smederevsko pobrđe iznad velike reke, nekadašnji rimski »Mons aurea«, a izglede da razviju i unaprede gajenje kvalitetnh plodova imaju i (danas osiromašena) Toplica, Leskovačka kotlina, centralna Šumadija (Oplenac, Toplola) Negotinska krajina. U proleće, kad cveta voće ili u jesen, kad se bere grožđe i plodovi iz voćarskih plantaža, imaćemo prizor koji privlači turiste. Srbija kontinentalna zemlja postaće značajna turistička destinacija zbog zdrave i ukusne hrane, dobrih napitaka (vina i rakije) i posebno gostoljubivosti i druželjubivosti kojom su naši ljudi od Boga darovani.

Pakovanje - uslov za profit

Srbiju u izobilju greje sunce. Imamo i vode, plodno zemljište i vredne, iskusne zemljoradnike, spremne da napuste tradicionalne postupke i prihvate nove metode gajenja plodova.

Kao nekad sa šljivom, u vreme Obrenovića, poslednjnih decenija i sa malinom smo stekli lep ugled i glas da je naše voće slatko i zdravo. Za to imamo i dokaze. Laboratorijske analize, obavljene u refrentnim ustanovama, pokazuju da u našim plodovima nema rezidua (ostataka) zabranjenih hemijskih supstanci, a da je procenat suve materije (brix) iznad standarda. To su vrhunska svojstva koja podižu cenu i tražnju. Ali uz ova priznanja i komplimente idu i dobronamerni saveti kupaca da moramo da unapredimo i pakovanje i promociju naše robe! Kvalitetan, lepo upakovan plod, postaje privlačan, osvaja pažnju i naklonost kupaca.

U tom pogledu voćari i baštovani Srbije mnogo zaostaju! Imamo tek dva tri »pak centra« u koje se iz voćnjaka dovoze plodovi da se sortiraju prema vrsti, krupnoći i boji i potom stave u privlačnu ambalažu sa oznakom o poreklu. Imamo tek desetak hladnjača sa »ulo« režimom, kapaciteta 20.000 tona, u čijim se komorama ubrano voće čuva do narednog leta.

Podatak da Italija ima mrežu takvih hladnjača, kapaciteta usklađenog sa količinom ubranog voća, da u hladnjači postoje i mašine za pakovanje plodova, govori da smo u velikom zaostatku i upućuje na smer kojim moramo ići.

Kad se bolje pogleda - naš zaostatak je posledica sitne, neujedinjene produkcije. Voćari i povrtari, kao i svi drugi zemljoradnici Srbije nisu ujedinjeni. Malobrojne su zadruge koje još žive i nekako posluju.

Italijani, kao i sve razvijene zemlje nisu dopustile da se ugasi zadružni pokret, nastao skoro pre 150 godina. Naprotiv, on je razvijen, bolji nego ikad i okuplja male posedinike u snažne, poslovno sposobne kooperative - zadruge i asocijacije.

Tom trasom ići će i poljoprivrednici Srbije. U Londonu, Parizu, Milanu, Veroni i drugim gradovima na zapadu Evrope odavno postoje ogromne, dobro opremljene »kvantaške pijace«. Tu se tokom noći dopremaju plodovi malih posednika, a u rano jutro počinje prodaja. Malih, pojedinačnih voćara i baštovana nema! Zastupljene su samo njihove zadruge. Uostalom, mali pojoprivrednici nemaju novca da sami podižu hladnjače i pak centre. Oni su to davno shvatili i ujedinili se.

Tako moraju da postupe i naši zemljoradnici. Ne čekajući intervenciju države koja, očigledno, to pitanje decenijama i nema usvojoj agendi, moraju sami da se okupe, ujedine i podižu objekte za finalnu pripremu plodova za tržište, podižu zadružne hladnjače, pak- centre, imaju robnu marku i sve drugo, od čega zavisi uspešan nastup na stranom tržištu. Zadrugari se dogovaraju i o cenovnoj politici, troškovima i podeli dobiti - oni upravljaju zadrugom, a menadžer je egzekutor - izvršilac volje i zaključaka Skupštine zadrugara, najvišeg organa koji utvrđuje strategiju razvoja i poslovne politike.

Srbija i dalje bez Strategije

U ovom času više može da se govori o tome da Srbija ima uslove i neophodne pretpostavke da poveća produkciju i izvoz kvalitetne hrane.

Drugim rečima, nalazimo se na početku: tek treba da razvijemo i unapredimo ovu stratešku privrednu granu da bi, posle nekoliko godina smišljenog rada imali bogate žetve - velike svote evra od izvoza viškova!

Prvi korak u tom pravcu bila bi Strategija razvoja agrara. Taj dokument bi napisali, najveći stručnjaci iskusni znalci i podneli Vladi i Skupštini Srbije da ga usvoje kao trasu višegodišnjeg razvoja ove privredne grane. Taj dokument bio bi vodič za male i velike poljopriovrednike: šta i kako da seju i sade, kako da pripremaju plodove, jednom rečju - kako da podignemo produktivnost na nivo Evropske unije! Kad to dostignemo imaćemo i prinose i prihode kakve imaju farmeri i plantažeri ove razvjene zajednice.

Strategija bi naznačila koliko desetina hiljada hektara treba zasaditi u sledećih 20 godina voćem, koliko će biti gustih zasada jabuka, bresaka, nektarina i, naročito, trešnje za koju postoji rastuća tražnja. Da se gusto posade novostvorene sorte kakve traže i dobro plaćaju inostrani kupci. Da se u zasadima postave sistemi za nakapanje, pokriju mrežama koje štite od grada i mraza. To isto važi i za vinsko i stono grožđe, povrće i sitno crveno voće - malinu, borovnicu, jagodu - u plastenicima.

Strategija razvoja agrara Srbije, dokument kakav do sada nismo imali podseća na trasiranje mogućeg napretka ove privredne grane koja, prihvatanjem i primenom novih znanja, treba da se podigne na takav nivo da postanemo »Zelena bašta Evrope«. Strategija bi morala da bude podržana i osetno većim agrarnim budžetom. Bez većih svota evra i dinara za ubrzani preporod agrara Srbije sve ovo bi ostala samo lepa, nesporna i setna, priča da Srbija ima kvalitet.

Zaharije TRNAVČEVIĆ

Ubrzava metabolizam i reguliše probavu za 10 dana

Upotreba funkcionalnih proizvoda u svakodnevnoj ishrani je vodeći trend u svetu.. Pored nutricionističke uloge, funkcionalni proizvodi sadrže i sastojke koji poboljšavaju opšte stanje organizma.

Medju takve proizvode spada i Imlekov proizvod Balans plus koji je za kratko vreme postao 5.omiljeni proizvod na domaćem tržištu. Balans + je probiotski fermentisani mlečni napitak, koji sadrži kombinaciju probiotika i prebiotika koji povoljno deluju na digestivni trakt, podsticu varenje i ubrzavaju metabolizam.

Ono sto posebno izdvaja Balans plus jeste i klinicka studija koju je Imlek sproveo u saradnji sa odeljenjem za gastroenterologiju Kliničko-bolničkog centra Bežanijska Kosa, a koja potvrdjuje da Balans plus uspešno reguliše probavu već nakon 10 dana svakodnevne konzumacije 500g proizvoda.

Studija je pokazala da nije bilo nijednog neželjenog efekta koji je bio vezan za uzimanje Balans plus proizvoda, kao i da nije doslo do umanjenja efekta prilikom kontinuirane konzumacije.

Na vama je samo da izaberete proizvod iz Balans plus palete koji će postati ukusan deo svakog Vašeg dana...

ISTORIJA

Mladi sir je deo naše tradicionalne prehrane. Nastanak domaćeg mladog sira sira vezuje se za krajeve sa stočarskom tradicijom. Dobija se kiseljenjem mleka i vekovima je prisutan u svakodnevnoj ishrani domaćinstava u Srbiji.

KAKAV JE

President Domaći Mladi sir je sveži sir izrazito bele boje, blagog i prijatnog ukusa. Priprema se prema tradicionalnoj recepturi srpskih belih sireva, od mleka najboljeg kvaliteta. Svojim blagim ukusom i svežinom oduševljava sve ljubitelje kvalitetne i zdrave ishrane. Za mladi sir se može reći da je jedan od najautentičnijih belih sireva Srbije a President Domaći Mladi sir u potpunosti čuva tradiciju najboljih mladih sireva Srbije.

KAKO SE JEDE

President Domaći Mladi sir može da se konzumira samostalno, ali i u različitim kombinacijama. Najčešće se seče na kriške i servira uz mesne specijalitete (pršuta, šunka...), tako da je idealan za pripremu predjela, samostalnog obroka, ali i za pripremu različitih salata, kanapea, pita, kuvanih i pečenih jela. Izvrsno se može kombinovati sa različitim svežim povrćem i začiniti širokom paletom začina.

President Domaći Mladi sir se po ukusu odlično slaže i sa voćem poput ananasa, breskve, trešnji, bobičastog voća... tako da se može koristiti i za pripremanje deserata.

KOJA VINA MU ODGOVARAJU

President Domaći Mladi sir se odlično slaže sa svim vrstama vina ali najbolja kombinacija ukusa postiže se uz sveža, jednostavna bela vina srednje izražene arome i strukture.

ČUVANJE

Domaći mladi sir je kratkotrajan i podložan kvarenju. Kada kupujete mladi sir neophodno je da obratite pažnju na njegovu svežinu (miris), boju (bela) i konzistenciju. President Domaći Mladi sir zahvaljući praktičnoj, funkcionalnoj i moderno dizajniranoj ambalaži znatno duže pruža mogućnost uživanja u svim karakteristikama mladog sira i pritom omogućava znatno lakše čuvanje i skladištenje u frižideru.

KORISNE INFORMACIJE

President Domaći Mladi sir sa samo 5,5% mlečne masti odličan je i lagan mlečni obrok. Predstavlja dobar izvor proteina, koji se u obrok može uklopiti na različite načine. Zbog toga je President Domaći Mladi sir vrlo prilagodljiv i kulinarski iskoristiv izvor proteina i kalcijuma bez obzira na to da li se konzumira samostalno, u salati, zapečen ili u sendviču.
President Domaći Mladi sir je osim kalcijuma, odličan izvor selena i riboflavina, koji su
veoma korisni za opšte dobro stanje organizma.

Sektor trgovine je, posle industrije, najznačajnija privredna delatnost u Srbiji. Trgovina doprinosi sa oko 30% bruto društvenog proizvoda Srbije i ona prožima svaki deo poslovanja svih privrednika bez obzira na delatnost. Svi moraju da kupuju i prodaju sirovine, robe ili usluge, kao i da na tržište plasiraju gotove proizvode. O trgovini, kao i domaćoj privredi smo razgovarali sa Aleksandrom Miloševićem, sekretarom udruženja za trgovinu Privredne komore Beograda.

Da je značaj trgovine za srpsku privredu veliki, govori i podatak da trgovina zapošljava oko 110.000 ljudi u preko 21.000 različitih objekata, od kioska do hipermarketa.

"Stanje u trgovninskom sektoru nije najbolje, trgovina je osetila ekonomsku krizu jer trgovina predstavlja naličje jedne privrede. U prvoj polovini ove godine je zabeležen pad prometa od 18 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. To je značajan pad, životni standard je opao, kupovna moć stanovništva je opala i sve to utiče na promet u trgovini", kaže Milošević.

Kupci sve manje troše

Stanje u trgovinskom sektoru je takvo da trgovci imaju problem sa likvidnošću, ali nije ista situacija kod malih i velikih prodavaca. Velikim trgovinski lancima je za nijansu lakše, oni mogu da plaćaju na odloženo, lakše dobijaju bolje uslove plaćanja i lakše pregovaraju sa proizvođačima/dobavaljčima. Od ovog problema naročito pate mali prodavci jer imaju mali obim ekonomije, odnosno moraju da plate robu dobavljačima, a kupci sve manje troše i mnogi su u problemu da održe svoj posao.

Način poslovanja u srpkoj trgovini se značajno promenio u poslednjih desetak godina, pogotovo u maloprodajnim objektima. Pojavio se veliki broj različitih objekata, pojavili su se trgovački lanci, domaći i strani, a sve to doprinosi većoj konkurenciji. To je boljitak za potrošača jer dobija veći izbor, bolju uslugu i, najbitnije od svega - cenovnu konkurenciju jer potrošači žele kvalitetan proizvod po što nižoj ceni.

Milošević ističe da, pored toga što su se pojavili brojni trgovinski lanci, konkurencija nije na nivou na kome bi trebalo da bude. Imamo dve-tri kompanije koje svojim objektima pokrivaju veći deo Srbije tako da imaju konkurente u pojedinačnim preduzećima u određenim delovima Srbije. Dakle, nemaju konkurenciju na teritoriji čitave zemlje, a i većina tih malih kompanija ne mogu da se porede po svojim kapacitetima sa velikim trgovnisnkim lancima.

"Potrebno je da na srpsko tržište dođe još kompanija, kako proizvodnih tako i trgovačkih, kako bi konkurencija bila što veća jer je to dobro za potrošače. U krajnoj instanci to će dovesti do povećanja kvaliteta usluge i snižavanju cena. Osim toga, veliki trgovinski lanci sve češće prodaju i proizvode pod sopstvenom robnom markom. Ulažu dosta novca u marketing svojih brendova i najčešće su to proizvodi namenjeni potrošačima niže i srednje kupovne moći. To su brendovi dovoljno dobrog kvaliteta, ali sa nižom cenom u odnosu na prepoznate brendove na tržištu", naglašava Milošević.

Nov Zakon o trgovini, donet pre godinu dana je definisao tipove objekata u kojima se trgovina obavlja. Zakon će rešiti pitanje ravnomernog lokalnog razvoja trgovine u jednom mestu, okolini, ali i celoj zemlji. Suština je da se spreči da veliki maloprodajni objekti budu koncentrisani u jednoj gradskoj zoni, već da budu raspoređeni u skladu sa potrebama građana.
Zakon će doprineti i da opstanu male radnje „na ćošku". Naš sagovornik ističe da to ipak neće biti dovoljno, već će vlasnici ovih objekata morati da osmisle kako da budu konkurentni velikim prodavnicama. Pre svega se to odnosi na poznavanje potrošača i njegovih navika, dobru uslugu, ljubaznost, kao i stalnu ponudu najtraženijih proizvoda. Cene kod ovakvih prodavaca ne smeju da budu veće neko u obližnjem supermarketu jer će u suprotnom izgubiti kupce. Ne mogu da budu konkurenti većim trgovinskim lancima, mega i hiper marketima, ali treba da budu konkurentni manjim objektima kao što su supermarketi.

Zastupljenost domaćih proizvoda

Iako trgovinski lanci najčešće dolaze iz inostranstva, domaći proizvodi imaju najveću prođu na tržištu jer imaju dokazani kvalitet, a potrošači imaju naviku da ih kupuju. Zastupljenost domaćih proizvoda na rafovima trgovinskih lanaca je 70 do 80 odsto. Ipak, dosta robe se uvozi, ali za sada domaći brendovi preovlađuju u ponudi i to, pre svega, u prehrambenoj i industriji kućne hemije. Međutim, strani proizvodi i dalje dominiraju u domenu odeće i obuće, tehničke robe i kućnih aparata,
Važno je da i svetski brendovi u Srbiji budu istog kvaliteta kao isti ti proizvodi u EU. Često se ovi poznati proizvodi prilagođavaju kupovnoj moći potrošača na siromašnijim tržištima, ali tada nisu istog kvaliteta kao u državama sa visokim standardom građana.

Privredna komora Beograda i Pokret za zaštitu potrošača Beograda sprovodi redovna godišnja istraživanja na teritoriji čitave zemlje i analizira kvalitet određenih grupa proizvoda. Kvaliet je iz godine u godinu sve bolji. Primera radi, često su domaće testenine kvalitetnije od onih uvezenih iz Italije. Prehrambena i konditorska industrija u Srbiji su na visokom nivou, sa savremenim tehnologijama i standardima, tako da su proizvodi iz ovih sektora izuzetnog kvaliteta. Smatram da bi Srbija trebalo da se preorjentiše na proizvodnju i trgovinu što većeg broja prehrambenih proizvoda, rekao je naš sagovornik.

Statistički podaci pokazuju da je standard građana Srbije nizak. Prosečna plata može da pokrije samo osnovnu potrošačku korpu, ali ne i onu kojom se podmiruju prosečne potrebe (prosečna potrošačaka korpa). Preko 40% potrošačke korpe čine prehrambeni proizvodi i kućna hemija što govori o tome da je standard takav da gledamo kako da preživimo. U razvijenim zemljama u potrošačkoj korpi hrana i hemija čine oko 20% a ostatak je namenjem izdacima za kulturna dešavanja, sportski život, obnvaljanje garderobe i kućnih aparata u domaćinstvu. Kod nas je svaki trošak van hrane i troškova stanovanja veliki problem, pa i kada se kupuje neki odevni predmet, ne kupuje se za svakog člana i potrebno je dugoročno izdvajanje sredstava da bi se kupio neki kućni aparat. Zato prodavci daju robu na odloženo plaćanje ili kreditiranje preko banaka kako bi potrošači mogli da ostvare neki pristojan standard života.

O kampanji "Srbija ima kvalitet"

Srbija ima kvalitetne proizvode, pitanje je samo mogućnosti naših proizvođača da dostignu povećanje obima za izvoz, a da pritom zadrže postojeći kvalitet. Iz tog razloga kampanja "Srbija ima kvalitet" je značajna da se podigne svest društva da naša zemlja ima kvalitetne proizvode, da se podigne svest domaćih potrošača da sve što dolazi iz uvoza ne mora da bude bolje od domaćih proizvoda. Potrošače želimo da informišemo i da detaljno prouče deklaraciju svakog proizvoda, rok trajanja i sastav proizvoda jer svaki proizvod koji konzumiramo ima uticaj na naše zdravlje.
Veoma je značajno i da se razume da se neki brendovi koji jesu inostranog porekla sada proizvode u Srbiji i da su to sada domaći proizvodi na čijoj proizvodnji rade naši sugrađani, da država dobija prihode i da se tako poboljšava opšta ekonomska situacija. Suština kampanje "Srbija ima kvalitet" jeste da kroz anketiranje potrošača i utvrđivanje njihovih stavova prema određenim brendovima podigne i svest samih proizvođača da moraju da vode računa o kvalitetu i ceni svakog proizvoda.

ISTORIJA FETA SIRA

Ne zna se pouzdano kada je počeo da se pravi, ali se pominje u nekoliko antičkih spisa (Kiklopi u Homerovoj „Odiseji" prave sir za koji se veruje da je feta). Tradicionalno se proizvodila od nepasterizovanog mleka, međutim, danas se pasterizuje da bi se zaštitili potrošači. Naziv feta dolazi od italijanske reči fetta, što znači kriška.

KAKAV JE

Za razliku od grčke fete koja je usoljeni beli, punomasni sir koji se pravi od kozjeg i ovčjeg mleka, danas preovlađuje proizvodnja feta sira od kravljeg mleka. U svetu je najpoznatiji danski tip fete - koji se proizvodi i prodaje i kod nas u Srbiji i čiji je najbolji predstavnik President Somborska feta. President Somborska feta je meki, beli sir, gotovo kremaste teksture koju čuva surutka u kojoj se nalazi. Blagog je i umerenog slanog ukusa, ugodnog mlečnog mirisa i izrazito bele boje.
Feta sir predstavlja posebnu grupu belih, punomasnih sireva. Ukus President Somborske fete je prijatan, blago kiseo i nije suviše slan. Izgled ovog sira je četvrtastog oblika. Tekstura je čvrsta, glatka, kremasta, boja snežno bela kako na površini tako i u unutrašnjosti sira.

KAKO SE JEDE

President Somborska feta ima veoma prepoznatljiv ukus i pogodna je za korišćenje u velikom broju kulinarskih specijaliteta. Može se koristiti kao samostalni obrok, preliven maslinovim uljem, poslužen uz kolutove paradajza, i začinjen mešavinom mediteranskih ili ostalih aromatičnih bilja, ali savršeno pristaje i najčešće se koristi u spremanju velikog broja salata - posebno u našim krajevima omiljenih - šopske, srpske ili grčke salate, pošto punoća ukusa i fina mlečna nota ovog sira idealno dopunjuju sveže povrće. Različite tople i hladne salate, jela od povrća, piletine ili morskih plodova svoj prepoznaljiv „šmek" duguju upravo ovom siru. Poznate „lagane" letnje salate, koje se mogu poslužiti i kao samostalan lagani obrok, bukvalno su nezamislive bez President Somborske fete. Odličnu kombinaciju čini i serviran kao „meze" uz suvo meso, pršutu i druge mesne delikatese. Oni koji žele ublažiti njegovu slanost, pre serviranja ovu feta mogu ostaviti da odleži u hladnoj vodi ili mleku.

KOJA VINA ODGOVARAJU

President Somborska feta se veoma dobro slaže sa raznovrsnim vinima, ali najbolji užitak pruža u kombinaciji sa kvalitetnim i aromatičnim suvim belim i punijim belim vinima. Takođe, dobar rose i srednje puna, voćna crna vina omogućavaju sjajan ugođaj uz feta sir.

KAKO SAČUVATI FETA SIR

President Somborsku fetu je najbolje čuvati u originalnoj ambalaži u sopstvenoj surutki. Kada ovaj sir izvadite iz surutke, on se brzo isušuje i postaje gorak. Da biste to sprečili, dajemo vam praktičan savet kako da sačuvate feta sir od brzog kvarenja, poboljšate mu ukus i od njega napravite specijalitet:
President Somborsku fetu iseći na kockice prečnika jedan puta jedan centimetar i tako slagati u teglu. Kockice ređajte pažljivo kako se ne bi zgnječile. Kada teglu napunite do polovine, po ukusu dodati sledeće začine: mleveni biber, bosiljak, začine od povrća i malo iseckanog belog luka. Zatim dodajte ostatak kockica u teglu i dodajte istu kombinaciju začina, pa sve to prelijte suncukretovim uljem. Teglu zatvoriti i pažljivo je izokretati da se začini izmešaju. Ovako pripremljena President Somborska feta je ukusnija i sočnija, a njen rok trajanja je mnogo duži.

KORISNE INFORMACIJE - ZA DIJETU

Iako feta sir važi za kaloričan, masni sir, President Somborska feta je za 40 odsto manje kalorična od npr: čedar sira, zbog toga što ima veći sadržaj vode a manji sadržaj masnoće.

MLEKO i MLEČNI PROIZVODI

1. President Somborska feta - Somboled
2. Subotičko mleko - Mlekara Subotica
3. Mleko - Niška mlekara
4. Biser sir - Mlekoprodukt
5. Šabačka feta - Šabačka mlekara
6. Balans +, jogurt - Imlek
7. Mladi sir - Šabačka mlekara
8. Granice, jogurt - Mlekara Granice
9. Dukat, mleko i jogurt - Somboled
10. Moja kravica, mleko i jogurt - Imlek


MESO i MESNE PRERAĐEVINE

1. Zlatiborac, suhomesnati proizvodi - Zlatiborac
2. Carnex, suhomesnati proizvodi - Carnex
3. Yuhor, suhomesnati proizvodi - Yuhor
4. Topola, suhomesnati proizvodi - Bačka Topola
5. Carnex, pašteta - Carnex
6. Pipi i Gudi - Neoplanta
7. Gombit suhomesnati proizvodi - Gombit
8. Patelina, pašteta - Neoplanta
9. Milica, pašteta - Agrimes
10. Matijević, mesne prerađevine - Matijević

SUPE, BRAŠNO i DODACI JELIMA

1. Horgoška paprika - Vitamin Horgoš
2. Aleva supe - Aleva
3. Aleva paprika - Aleva
4. Danubius, brašno i testenine - Danubius
5. Kikindski Mlin, brašno i testenine - Kikindski Mlin
6. Yumis supe - Yumis
7. Crvenka šećer - Crvenka
8. Začin C - Centroproizvod
9. C supe - Centroproizvod
10. Brašno Stari mlinar - Žitko

ULJE, PRILOZI i PRELIVI

1. Iskon ulje - Victoria group
2. Polimark majonez i kečap - Polimark
3. C senf - Centroproizvod
4. Dijamant ulje - Dijamant
5. Vital ulje - Vital
6. Dijamant majonez - Dijamant
7. Ulje Cvet Banata - Fabrika ulja Banat
8. Dobro jutro, margarin - Dijamant
9. BIP sirće - BIP
10. Stoni margarin - Vital

MINERALNE VODE

1. Prolom - Planinka
2. Vrnjci - Voda Vrnjci
3. Gala - Delta holding
4. Knjaz Miloš - Knjaz Miloš
5. Minaqua - Minaqua
6. Heba - Heba voda Bujanovac
7. Jazak - Naftna industrija Srbije
8. Aqua viva - Knjaz Miloš
9. Rosa - Coca Cola Hellenic Srbija
10. Mivela - Nova sloga (Jamnica)

BEZALKOHOLNI NAPICI

1. Takovo sokovi - Swislion Takovo
2. Domaći sokovi - Foodland
3. Voćna dolina - Fruvita
4. Hello sokovi - Fruvita
5. Na eks - Bahus
6. Life - Nectar
7. Nectar sokovi - Nectar
8. Zdravo sokovi - Zdravo organic
9. Next sokovi - Coca-cola Hellenic
10. Verde sokovi - IB team

PIVO i VINO

1. Međaš, vino - Vino Župa
2. Terra Lazarica - Rubin
3. Pils Plus - Zaječarska pivara
4. Jelen pivo - Apatinska pivara
5. Ždrepčeva krv - Vinarija Čoka
6. Karlovački rizling - Navip
7. Lav pivo - Pivara Čelarevo
8. Trijumf vino - Podrum Aleksandrović
9. Banatski rizling - Vršački vinogradi
10. BG pivo - BIP

SLATKIŠI

1. Plazma keks - Bambi
2. Medeno srce - Pionir
3. Eurokrem - SL Takovo
4. Noblice - Banini
5. Munchmellow - Jaffa
6. Jaffa cakes - Jaffa
7. Frikom sladoled - Frikom
8. Medela štrudle - Medela
9. Cipiripi - Centroproizvod
10. Najlepše želje, čokolada - Štark
11. Simka čokolada - Simka
12. Negro bombone - Pionir
13. Welness keks - Bambi
14. Čokoladne praline - Kondiva
15. Čokoladna bananica - Štark

GRICKALICE

1. Još - Bambi
2. Pardon - Marbo product
3. Jumbo - Florida bel
4. Prima grisine - Štark
5. Smoki - Štark
6. Good kikiriki - Marbo product
7. Chipsy - Marbo prduct
8. Clypsi - Marbo product
9. Tak - Jaffa
10. Trik Štapići - Banini

VOĆE i POVRĆE

1. Hisar džemovi i marmelade - Hisar
2. Zdravo zimnica - Zdravo
3. C konzervirano povrće - Centroproizvod
4. Juvitana, dečija hrana - Takovo
5. Tomatello - Nectar
6. Bakina tajna (džemovi i zimnica) - Foodland
7. ABC smrznuto povrće - ABC food
8. Flora smrznuto povrće - PIK Flora
9. Frikom smrznuto voće i povrće - Frikom
10. Nectar marmelada - Nectar

KOZMETIKA i SREDSTVA ZA HIGIJENU

1. Axal, prašak - Albus
2. Biomelem šamponi - Biomelem
3. Dečji sapun - Henkel
4. Duel prašak i omekšivač - Beohemija
5. Aura, šminka - Aura
6. Merix, prašak - Henkel
7. Pavloderm, krema - Bones
8. Bohor, omekšivač - Albus
9. Dahlia kozmetika - Dahlia
10. Perfex, toalet papir - Drenik

OBUĆA, ODEĆA i PROIZVODI OD TEKSTILA

1. Extreme intimo
2. Legend
3. Mona
4. Pollino
5. Nicola's
6. Grubin obuća
7. Todor
8. Zekstra
9. Azzaro
10. Tigar obuća

NAMEŠTAJ, POSUĐE i KUĆNI APARATI

1. Antre tepisi
2. Smederevac - Milan Blagojević
3. Sloboda Čačak
4. Sintelon tepisi
5. Alfa plam šporeti i peći
6. Dallas nameštaj
7. Simpo nameštaj
8. Jela Jagodina
9. Metalac posuđe
10. Gorenje frižideri

BANKE i OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA

1. Banca Intesa
2. DDOR Novi Sad
3. Raiffeisen banka
4. AIK banka
5. Unicredit banka
6. Delta Generali osiguranje
7. Agrobanka
8. Vojvođanska banka
9. Dunav osiguranje
10. Komercijalna banka

TELEKOMUNIKACIJE i INTERNET

1. Verat net
2. Krstarica
3. Telenor
4. Infostud
5. MTS - Telekom Srbija
6. Eunet
7. SBB
8. Orion
9. Limundo
10. VIP

TURISTIČKE i TRANSPORTNE USLUGE

1. Vekol DMC
2. Amigo Travel
3. Niš ekspres
4. Kon Tiki Travel
5. JAT
6. Glob Metropoliten Tours
7. Lasta
8. AMSS
9. VisitSerbia.org
10. Fudeks

TURISTIČKE MANIFESTACIJE i ATRAKCIJE U SRBIJI

1. Đerdapska klisura i Lepenski vir
2. Tara, Drvengrad, Šarganska osmica
3. Srebrno jezero i Viminacijum
4. Đavolja Varoš i Prolom banja
5. Veseli spust na Ibru
6. Odmor u Vrnjačkoj banji
7. EXIT festival
8. Guča - Dragačevski sabor trubača
9. Skijanje na Kopaoniku
10. Odmor na Paliću
11. Nishville festival
12. Belgrade Beer Fest
13. Odmor na Zlatiboru
14. Drinska regata
15. Serbia open

TV STANICE

1. RTS 2
2. Pink
3. Kopernikus TV KC:N
4. Avala
5. Prva
6. RTS 1
7. StudioB
8. Palma Plus
9. Happy
10. B92

RADIO STANICE

1. Radio Beograd
2. Radio Index
3. Radio 202
4. Radio StudioB
5. Radio S
6. Roadstar
7. Radio Top FM
8. Radio Fokus
9. AS FM radio
10. Radio B92
11. Radio Pink
12. Naxi radio

ŠTAMPANI MEDIJI

1. HALO oglasi
2. Blic žena
3. Blic
4. ALO
5. 24 sata
6. Danas
7. Press
8. Kurir
9. Vreme
10. Novosti
11. Pravda
12. Politika

Magazin "Moja Srbija" broj 14 je odštampan u 50.000 primeraka i biće podeljen besplatno širom Srbije, tokom karavana "Srbija ima kvalitet". PDF verziju možete preuzeti na linku http://www.MojaSrbija.rs/magazin/ms14.pdf

Златиборац је породична компанија која прави врхунске пршуте и друге сувомеснате деликатесе у селу Мачкат на планини Златибор. Традиција сушења меса потиче још од давне 1885. године. Јединствена клима Златибора и традиционалне рецептуре данас су исте као и вековима раније. Нове су технологије, научна достигнућа и највиши савремени стандарди хигијене у производњи и заштити животне средине. Нова је и могућност да изузетне, чувене укусе Златиборац производа, с којима смо сви одрасли, поделимо са људима широм Србије, региона и Европе.

Деда Миломир Стојановић је храбро повео своју породицу у индустријску производњу чувених златиборских специјалитета. Ослонио се на своју предузимљивост, традицију предака и енергични ентузијазам своје породице и - основао предузеће Златиборац д.о.о. Данас је Златиборац д.о.о. лидер на тржишту сувомеснатих деликатеса у Србији.

Златиборци су научили да суше и диме месо из преке потребе. Тешки радови током дугих планинских зима захтевали су калоричну храну која се дуго не квари. Димљење и сушење меса служи као природан и - веома укусан конзерванс. Тако су развили вештину прављења пршуте и других сушених и димљених специјалитета од меса, по којима ће временом Златибор, а нарочито село Мачкат у које је и данас смештена производња „Златиборца", постати чувени широм земље и региона.

Уз помоћ ваздушних струја са три стране света, своје интелигенције, љубави према добром залогају и генерацијама развијаног осећаја за прављење сувог меса, наши преци су постали познати по својим пршутама. Данас, деда Миломир чува традицију, следећа генерација прикупља знања и искуства из земље и света и развија предузеће, а најновија генерација расте на најздравијем месту на свету, храни се најбољом пршутом у Србији и спрема се да учини још већа дела. Сви заједно, одлучили су да сачувају оригиналну рецептуру, стару више од века, додају јој технологију и пословну вештину и тако омогуће стотинама хиљада људи да осете оно с чим су одрасли - дух своје традиције и укус златиборске природе.

Златиборац инсистира на традиционалним рецептурама за своје производе. Производни погон од 17.000 квадратних метара изграђен је по највишим светским стандардима за производњу хране. У споју са квалитетним сировинама које у најсавременијем процесу производње по ХАЦЦП стандарду обрађују вешти радници, рецепти предака донели су врхунски квалитет. Златиборац запошљава преко 250 људи посвећених послу, а о сваком аспекту производње брину тимови инжењера технологије у самом погону. Поред ригорозног ГОСТ Р сертификата који потврђује да производни процес Златиборца у свему задовољава услове да се производи могу пласирати на тржиште Руске Федерације, недавно је стигао и ХАЛАЛ сертификат који отвара врата за пласман Златиборац производа на тржишта са муслиманским становништвом. На тржиштима Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине успешна продаја Златиборац деликатеса бележи стални раст, а од краја прошле године почео је и испешан извоз на тржиште Азербејџана.

Немачко пољопривредно друштво, једна од најпрестижнијих организација за тестирање квалитета прехрамбених производа потврдила је квалитет Златиборац производа. Након великог успеха 2009. године, када су након детаљних анализа и дегустације у конкуренцији од 20.000 производа три производа добила златне, а још два по сребрну и бронзану, успех није изостао ни почетком 2011. године када су производи Златиборца награђени са три златне и две сребрне медаље.

Сувомеснати деликатеси Златиборца награђени су признањем потрошача Србије „Мој избор 2010" и наградом за „Најомиљенији српски бренд 2011" на конференцији „BrandFair 7".

Наша производња одвија се и шири у нашем Мачкату, на нашем Златибору и ту ће и остати, окружена природом која нам је омогућила врхунску производњу и традицијом која нас је научила тајнама нашег посла. Колико год динамичан развој нашег предузећа био, то се никада неће променити.

Rosa voda nastavlja podršku Institutu za neonatalogiju

Prirodna niskomineralna voda Rosa jedan je od omiljenih domaćih brendova i broj jedan na tržištu negaziranih voda u Srbiji. Dolazi iz netaknute prirode Vlasinske visoravni, u kojoj su izvori Rose smešteni na 1.550 metara nadmorske visine. Na svom putu od izvora, Rosa prolazi kroz magmatske stene kroz koje se prirodno filtrira.

Postoji mnogo razloga zbog kojih je dobro konzumirati prirodne niskomineralne vode. Njihov kvalitet se pre svega ogleda u niskom sadržaju natrijuma i suvog ostatka. Sa samo 2,7 mg/l natrijuma i 56 mg/l suvog ostatka, Rosa spada u grupu „najlakših“ prirodnih mineralnih voda u Evropi. Takve vode se ne zadržavaju u tkivima, ne opterećuju organizam i lako se eliminišu iz njega, te se mogu upotrebljavati svakodnevno u neograničenim količinama. Rosa voda ima povoljan odnos minerala i jona, a njen kvalitet je konstantan.

Voda je, kao i majčino mleko, jedan od najvažnijih faktora za odrastanje mališana. U prvih šest meseci života majčino mleko je neophodno za pravilan razvoj organa, imunološkog sistema i metaboličkih funkcija kod beba, a nakon šestog meseca i voda je neophodna za njihov dalji napredak.

Vođena upravo tom idejom, ali i činjenicom da nisu sve mame u mogućnosti da doje, Rosa je prošle godine, u saradnji sa Institutom za neonatologiju, započela jedinstvenu kampanju podrške razvoju i opremanju prve Banke humanog mleka u Srbiji i regionu.

Tokom pet meseci postignuti su izuzetni rezultati – Banka humanog mleka opremljena je najsavremenijom medicinskom opremom za obradu i čuvanje mleka, a kupljeno je i dostavno vozilo koje olakšava prikupljanje i transport humanog mleka od majki dobrovoljnih davalaca do Instituta. Kampanja je imala i edukativni karakter, zahvaljujući kome je broj donorki porastao čak deset puta u odnosu na prethodnu godinu, a količina prikupljenog mleka je udvostručena. I na Internetu kampanja je naišla na izuzetan odziv, gde ju je podržalo više od 20.000 ljudi. Potvrda uspeha stigla je i iz inostranstva kada je Banka humanog mleka u oktobru prošle godine postala članica Evropske asocijacije banaka mleka.

Krajem juna ove godine, Rosa je nastavila i proširila kampanju podrške prvoj Banci humanog mleka i Institutu za neonatologiju, sa željom da mali pacijenti te ustanove dobiju još bolje uslove smeštaja i lečenja. Do kraja oktobra, do kada traje kampanja „Podržimo početak života – pomozimo prevremeno rođenim bebama“, od svake prodate flaše Rosa vode odvajaju se novčana sredstva za kupovinu dodatne opreme za Banku mleka i nabavku novih inkubatora za kojima postoji velika potreba na Institutu.

Tokom tri meseca trajanja kampanje ostvareni su prvi rezultati – kupljena je najsavremenija pumpa za izmlazanje mleka koja majkama na Institutu olakšava taj proces jer ujednačenim ritmom stimuliše i izvlači mleko, ne dozvoljavajući da se višak zadrži. Osim toga, sakupljen je deo sredstava za nabavku novih inkubatora, a određen deo sredstava usmeren je i na edukaciju zaposlenih na Institutu.

Pored kupovine potrebne medicinske opreme, i ovogodišnja kampanja ima edukativni karakter i informiše trudnice i mame o prednostima dojenja i važnosti majčinog mleka za sve, a posebno za prevremeno rođene bebe. Iako je broj majki donorki u porastu, ta dragocena tečnost i dalje je preko potrebna bebama na Institutu. Mame koje žele i mogu da doniraju višak svog mleka, detaljne informacije o tome kako to mogu da učine mogu dobiti od osoblja Instituta za neonatologiju na broj telefona 011/36-30-127.

Sve informacije o prvoj Banci humanog mleka mogu se pronaći na adresi www.bankamleka.rs ili na sajtu Instituta za neonatologiju www.neonatologija.rs, kao i na strani na Facebook-u „Podrži i ti“.

Šta je to "Srbija ima kvalitet"?

Koji su ciljevi kampanje?

Zar građani nemaju poverenje u domaće proizvode i kompanije?

Kako ćete uticati na unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga?

Zašto pomažete najboljim kompanijama?

Da li ovom kampanjom pomažete i malim preduzećima?

Kakve su to razlike u pojmovima "domaći proizvod" i "domaće vlasništvo"?

Na koji način će nominovane kompanije imati korist od kampanje?

Na koji način će radnici imati korist od kampanje?

Da li će obični građani imati koristi od kampanje "Srbija ima kvalitet"?

Koje aktivnosti ćete imati tokom kampanje "Srbija ima kvalitet"?

Ko može da učestvuje u anketi za "Moj izbor 2011"?

Koliko gradova ćete obići tokom kampanje?

Ko kontroliše proces dodele priznanja "Moj izbor 2011"?

Da li država stoji iza ove kampanje?

Kakve su reakcije na prošlogodišnju dodelu priznanja "Moj izbor 2010"?

.

.

.

Šta je to "Srbija ima kvalitet"?

Kampanju "Srbija ima kvalitet!" sprovodi udruženje "Moja Srbija" zajedno sa Privrednom komorom Beograda. Njeni osnovni ciljevi su: podsticanje razvoja proizvodnje u Srbiji, podsticanje ulaganja u unapređenje kvaliteta proizvoda i procesa proizvodnje, stvaranje poverenja građana u domaće proizvode i kompanije, objašnjavanje građanima razlike u pojmovima "domaći proizvod" i "domaće vlasništvo", promovisanje kvalitetnih domaćih proizvoda i brendova i promovisanje turističkih potencijala u Srbiji.

Sastavni deo kampanje "Srbija ima kvalitet!" predstavlja dodela priznanja potrošača Srbije "Moj izbor" najomiljenijim domaćim proizvodima i brendovima. Ovo priznanje je jedinstveno u našoj zemlji po tome što se dodeljuje isključivo na osnovu mišljenja potrošača. Tokom oktobra i novembra, promo tim udruženja "Moja Srbija" će organizovati karavan po Srbiji, koji će obuhvatiti 22 najveća grada. Predstavnici "Moje Srbije" će razgovarati sa građanima i deliti im besplatne magazine "Srbija ima kvalitet!", kao i drugi promotivni materijal. U isto vreme, u supermarketima širom Srbije će se vršiti anketa među potrošačima o popularnosti pojedinih proizvoda i brendova. Sredinom decembra će se, na osnovu rezultata ankete, u Privrednoj komori Beograda, dodeliti priznanja "Moj izbor 2011" najomiljenijim proizvodima i brendovima u Srbiji.

Koji su ciljevi kampanje

Ciljevi kampanje su:
- podsticanje ulaganja u unapređenje kvaliteta proizvoda i procesa proizvodnje,
- stvaranje poverenja građana u domaće proizvode i kompanije,
- pojašnjenje razlike u pojmovima "domaći proizvod" i "domaće vlasništvo"
- promovisanje kvalitetnih domaćih proizvoda i brendova,
- podsticanje razvoja proizvodnje u Srbiji,
- sticanje uvida u stavove građana u vezi sa kvalitetom domaćih proizvoda,
- promovisanje turističkih potencijala u Srbiji.

Zar građani nemaju poverenje u domaće proizvode i kompanije?

Zbog višedecenijske zatvorenosti tržišta, kod naših građana se stvorio stereotip da je sva strana roba kvalitetnija od domaće. U okviru naše kampanje, ukazaćemo građanima da su se vremena promenila i da se u Srbiji danas proizvodi roba koja zadovoljava standarde i za najzahtevnija svetska tržišta.

Kako ćete uticati na unapređenje kvaliteta proizvoda i usluga?

"Moj izbor" je jedino priznanje u Srbiji koje se dodeljuje isključivo na osnovu glasova potrošača. Dakle, ne može se kupiti ili dobiti nezasluženo. Zdrava konkurencija koja se među firmama stvara dodelom ovog priznanja, uticaće na dodatna ulaganja kompanija u proces proizvodnje i u poboljšanje komunikacije sa potrošačima.

Zašto pomažete najboljim kompanijama?

Da bi se zemlja izvukla iz krize i da bi se povećao standard građana neophodno je da razvijamo proizvodnju u Srbiji. Pri tome, pre svega moramo razmišljati o izvozu, kako bi se ublažio spoljnotrgovinski deficit i zemlja izvukla iz prezaduženosti. Da bi se osvajala zahtevna strana tržišta, neophodno je da izvoznik ispuni zahteve vezane, kako za kvalitet, tako i za količinu robe. Takve uslove ne mogu ispoštovati preduzeća sa 5-6 zaposlenih radnika. To mogu samo velike kompanije.

Velike kompanije su generatori malih i srednjih preduzeća. Najveći broj malih preduzeća stvaraju ljudi koji su prethodno bili uključeni u rad velike firme. Da bi se stvorila proizvodna firma neophodno je da preduzetnik ovlada tehnologijom izrade proizvoda, da nađe odgovarajuće dobavljače za ulazne komponente, kao i da organizuje plasman gotovih proizvoda. To može samo preduzetnik koji je dovoljno vremena bio uključen u proces proizvodnje u velikoj kompaniji. Zato je čest slučaj da u mestima koja imaju jaku jednu granu industrije, niču male firme koje se bave upravo tom delatnošću.

Da li ovom kampanjom pomažete i malim preduzećima?

Da. Svaka velika kompanija je stožer razvoja velikog broja malih preduzeća, koja opslužuju veliku firmu najširim spektrom proizvoda i usluga - od nabavke sirovina i poluproizvoda, do usluga obezbeđenja i održavanja sistema i objekata. Na taj način, podsticanjem razvoja velikih kompanija, utičemo i na razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Uz to, u planu je pokretanje web portala koji će postati podrška celokupnoj privredi, uključujući i mala i srednja preduzeća.

Kakve su to razlike u pojmovima "domaći proizvod" i "domaće vlasništvo"?

Kroz istraživanja koja smo radili i kroz stalne kontakte sa narodom, došli smo do zaključka da građani veoma često mešaju pojmove domaći i strani proizvod sa vlasništvom nad preduzećem koje taj proizvod stvara. Često se u narodu može čuti "nemamo mi ništa naše, mi smo sve prodali". Kampanjom "Srbija ima kvalitet" ukazaćemo građanima šta su to domaći proizvodi.

Na koji način će nominovane kompanije imati korist od kampanje?

Povratna informacija koju će nominovane kompanije dobiti od potencijalnih kupaca o popularnosti svojih proizvoda, svakako će uticati na menadžment da poboljšanjem kvaliteta proizvoda i usluga i odgovarajućim medijskim nastupom izgradi bolju poziciju za svoj brend u svesti potrošača.

Na koji način će radnici imati korist od kampanje?

Novim investicijama i ulaganjem u proširenje postojećih kapaciteta u proizvodnji, stiču se uslovi za otvaranje novih radnih mesta i za smanjenje nezaposlenosti. Veća ponuda posla neminovno dovodi i do poboljšanja uslova rada i do povećanja primanja zaposlenih.

Da li će obični građani imati koristi od kampanje "Srbija ima kvalitet"?

Od podsticanja ulaganja u unapređenje kvaliteta dobit će imati svi - od vlasnika firmi, preko zaposlenih, do krajnjih potrošača - kupaca.

Koje aktivnosti ćete imati tokom kampanje "Srbija ima kvalitet"?

Tokom kampanje ćemo imati razne promotivne aktivnosti:
- intenzivna medijska kampanja tokom septembra, sa preko 2.000 spotova na TV B92
- obilazak 22 najveća grada u Srbiji, razgovor sa građanima i gostovanja na lokalnim medijima
- štampa i besplatna podela specijalnog broja magazina "Moja Srbija", pod sloganom "Srbija ima kvalitet"
- anketiranje 2.000 kupaca u supermarketima širom Srbije
- svečana dodela priznanja "Moj izbor 2011"
- štampa i besplatna podela specijalnog broja magazina "Moja Srbija", pod nazivom "Moj izbor 2011"
- gostovanja u medijima i još puno toga

Ko može da učestvuje u anketi za "Moj izbor 2011"?

U anketi za priznanje potrošača Srbije "Moj izbor 2011" mogu da učestvuju isključivo oni građani koji su obavili kupovinu u supermarketu - dakle, kupci. O tome koji će kupci biti uključeni odlučuje anketni tim "Moje Srbije", koji će unapred, za svaki grad i svaki supermarket, imati definisan plan istraživanja i broj ispitanika po polu i uzrastu.

Koliko gradova ćete obići tokom kampanje?

Tokom kampanje ćemo obići 22 grada u Srbiji. Uskoro ćemo objaviti i tačan raspored kada ćemo biti u kom gradu.

Ko kontroliše proces dodele priznanja "Moj izbor 2011"?

Radi bolje koordinacije i kontrole, Udruženje građana "Moja Srbija" i Privredna komora Beograda su formirali Organizacioni i Nadzorni odbor akcije "Moj izbor 2011". Organizacioni odbor se sastoji od predstavnika Udruženja građana "Moja Srbija", Privredne komore Beograda i predstavnika pokreta potrošača i ima zadatak da rukovodi i kontroliše sprovođenje procedure istraživanja i dodele priznanja "Moj izbor 2011". Nadzorni odbor je formiran od predstavnika nominovanih kompanija i ima zadatak da kontroliše sve postupke tokom istraživanja i dodele priznanja "Moj izbor 2011".

Da li država stoji iza ove kampanje?

Kampanju "Srbija ima kvalitet" je osmislilo i pokrenulo udruženje "Moja Srbija" uz podršku Privredne komore Beograda. Do sada smo dobili podršku Ministarstva za trgovinu i usluge Republike Srbije, i Pribredne komore Srbije, ali nikakvu materijalnu pomoć nismo dobili. Finansijsku podršku dobijamo isključivo od naših najboljih kompanija, koje su prepoznale značaj razvoja proizvodnje i unapređenja kvaliteta za napredak privrede i rast standarda građana.

Kakve su reakcije na prošlogodišnju dodelu priznanja "Moj izbor 2010"?

U jednom od prethodnih tekstova smo objavili reakcije naših uglednih privrednika, ali, rado ćemo ih ponoviti:

Nemanja Popov, generalni direktor "Centroproizvoda" "Biti najomiljeniji domaći proizvođač u Srbiji i istovremeno dobiti nagradu za najomiljeniji proizvod od strane naših potrošača predstavlja za kompaniju Centroproizvod najvrednije priznanje. Izuzetno me raduje što upravo naši potrošači prepoznaju kvalitet naših proizvoda i ukazuju nam poverenje čime doprinose ostvarenju svrhe našeg postojanja - stvaranju najkvalitetnijih proizvoda i očuvanju velikog broja zadovoljnih kupaca. Priznanje ,,Moj izbor" nas obavezuje da se i dalje usavršavamo. Centroproizvod obećava potrošačima da će i dalje biti u centru naše kompanije, jer mi postojimo zbog potrošača i zahvaljujemo im se".

Nevena Veselinović, PR & Communication Manager, "Imlek" "Nagrada za omiljeni brend je za nas velika čast i zadovoljstvo. Iako smo dobitnici mnogih priznanja, najdraže je ono koje potiče direktno od potrošača. Ponosni smo i na priznanje omiljenog proizvođača koje je Imlek osvojio 2010 godine. To je dokaz da se krećemo u pravom smeru i da naša nastojanja da zadovoljimo sve potrebe tržišta nalaze put do onih koji su nam najvažniji, a to su naši potrošači".

Ilija Šetka, predsednik Upravnog odbora "Apatinske pivare" "Ponosni smo što je naše Jelen Pivo izbor potrošača širom Srbije! Apatinska pivara je u protekloj godini dobila mnoštvo priznanja, a „Moj izbor" dolazi direktno od potrošača i zato nam je posebno drago".

Georg Grasl, direktor kompanije "Henkel" "Puno pažnje posvećujemo željama i potrebama naših potrošača i njihovo zadovoljstvo je jedan od ključnih kriterijuma kojim vrednujemo naše rezultate, te stoga činjenica da su oni naš trud i težnje prepoznali, predstavlja veliku potvrdu našeg rada. Priznanje „Moj izbor" nam je izuzetno drago, jer predstavlja ruku prijateljstva koju su nam pružili baš oni zbog kojih smo tu, a to su naši potrošači.

Vladimir Milović, dir. marketinga i razvoja kompanije "Dijamant" "Izuzetno mi je drago što su i pored pojave brojnih konkurenskih ulja na našem tržištu, potrošači ostali verni tradicionalnom brendu".

Dušan Knežević, generalni direktor kompanije "Zlatiborac" "Ponosni smo na priznanje „Moj izbor", jer ono za nas predstavlja vredan dokaz kvaliteta naših proizvoda i poverenja koje nam naši potrošači poklanjaju. „Moj izbor" je veliko priznanje za kompaniju Zlatiborac, čini nam čast i stvara obavezu da u ovoj godini budemo još bolji i uspešniji".

Aleksandar Marković, direktor "Metalac posuđa" "Celokupna akcija ukazivanja na značaj domaćih brendova zaslužuje poštovanje. Ipak, nije dovoljno apelovati na potrošače da razumeju značaj domaćih proizvoda i usluga za opšti prosperitet ekonomije i društva, već je neophodno da potrošaču damo isti ili bolji kvalitet po prihvatljivim cenama i time olakšamo njegov izbor i poverenje u domaći brend. Samo ako mi poštujemo potrošača možemo očekivati da on poštuje i izabere nas. Za Metalac je to imperativ, a nakon 50 godina postojane prisutnosti u skoro svakoj kući u Srbiji, potrošači uzvraćaju poverenjem u brend i to nas čini srećnim. Priznanje Moj izbor svrstavamo među posebno važna baš zato što dolazi od potrošača. Jedino oni mogu da potvrde koliko ste poznati ili omiljeni u njihovom životu".

Postoji bitka o kojoj se ne pišu herojske priče. Bitka u kojoj nema ordenja. Bitka u kojoj je jedina nagrada život.

Ovo je bitka za bebe! Priključi se borbi za donaciju 100 inkubatora. Pomozimo im da pobede.

www.BitkaZaBebe.rs

Spot za mineralnu vodu "Knjaz Miloš", koji se emituje u okviru TV kampanje "Srbija ima kvalitet".

Spot za "MTS" "Telekoma Srbije", koji se emituje u okviru TV kampanje "Srbija ima kvalitet".

Spot za "Moju kravicu", koji se emituje u okviru TV kampanje "Srbija ima kvalitet".

Spot za "Jelen pivo", koji se emituje u okviru TV kampanje "Srbija ima kvalitet".

Drugi promotivni spot za "Next" sokove, koji se emituje u okviru TV kampanje "Srbija ima kvalitet".

Promotivni spot za "Next" sokove, koji se emituje u okviru TV kampanje "Srbija ima kvalitet".

Jelen Pivo - simbol kvaliteta!

Apatinska pivara je kvalitetom i tradicijom dugom preko dva i po veka postala sinonim za liderstvo u pivarskoj industriji u Srbiji. Kao rezultat toga, Jelen Pivo je poznato i priznato širom naše zemlje i sveta. Spravljen od visokokvalitetnih sastojaka, njegov jedinstven ukus praćen prijatnom gorčinom upravo je ono što ljubitelji Jelen Piva prepoznaju i zbog čega ga svrstavaju među svoje omiljene proizvode.

Kao lider na domaćem tržištu i omiljeno pivo na Balkanu, već šest godina za redom Jelen Pivo je ponosni vlasnik titule „Najbolje pivo Beer Fest-a", po mišljenju posetilaca Beer Festa. Jelen Pivo je ujedno i najprodavaniji pivski brend u širokom regionu, obuhvatajući sve zemlje bivše Jugoslavije, kao i Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku, Češku i Slovačku.

Ponosni je laureat titule „Najpopularniji proizvod kod muškaraca", po rezultatima akcije „Biramo domaće" što je dokaz snažnih veza koje je Jelen Pivo izgradilo sa svojim potrošačima.

Dvanaest godina za redom, na Međunarodnoj selekciji kvaliteta MONDE SELECTION, Jelen Pivo osvaja najviša priznanja za kvalitet, dok je Apatinska pivara nagrađena priznanjima International High Quality Trophy i Prestižni kristalni trofej, koji se dodeljuje za deset uzastopnih godina osvajanja nagrade za visoki kvalitet proizvoda.

Jelen Pivo je simbol snage, moći i muževnosti. Zato i ne čudi da je baš Jelen Pivo proglašeno za najbolje pivo Svetskog kupa u fudbalu! U žestokoj konkurenciji pivskih brendova dvočlani žiri proglasio je Jelen Pivo za pobednika pivarskog Svetskog kupa! U polufinalu sastala su se piva iz Grčke, Meksika, Slovenije i Srbije, dok je u finalu Jelen Pivo odnelo pobedu na Svetskom pivarskom Kupu nad grčkim brendom Mythos!

Umeće u spravljenju omiljenog napitka od hmelja inspirisalo je Apatinsku pivaru da tržištu ponudi prvo domaće bezalkoholno pivo, Jelen Cool! Sa već prepoznatljivim sloganom „Bilo kad, bilo gde", novi proizvod Apatinske pivare sa dobro poznatim ukusom popularnog Jelenka,  doneo je inovaciju u domaćoj pivarskoj industriji.

Rezultat neprestanog ulaganja u kvalitet i razvoj jesu brendovi poput Jelen Piva kojima potrošači veruju! Apatinska pivara nastavlja dalje, motivisana da svojim potrošačima uvek pruži najbolje - od kvaliteta piva i usluga, pa do intezivnog angažovanja na obogaćivanju kulturnog i sportskog života Srbije!

I pored toga što od države nismo dobili ni jedan dinar pomoći, od 01. septembra kreće intenzivna TV kampanja "Srbija ima kvalitet", sa više od 2.000 spotova koje ćemo emitovati na TV B92.

Kampanju "Srbija ima kvalitet" sprovodi udruženje "Moja Srbija" zajedno sa Privrednom komorom Beograda. Njen osnovni cilj je podsticanje razvoja proizvodnje u Srbiji i ulaganja u unapređenje kvaliteta proizvoda, kao i promocija kvalitetnih domaćih proizvoda i usluga.

Kampanja "Srbija ima kvalitet" obuhvata:

- obilazak 22 najveća grada u Srbiji
- 50 dana karavana po Srbiji
- 2 000 anketiranih građana za priznanje "Moj izbor 2011"
- 30 000 direktno informisanih potrošača
- 50 000 besplatnih magazina "Srbija ima kvalitet"
- 50 000 besplatnih magazina "Moj izbor 2011"
- svečanu dodelu priznanja potrošača Srbije "Moj izbor 2011"
- 2 400 reklamnih spotova na TV B92 tokom septembra
- medijska gostovanja predstavnika "Moje Srbije" i "Privredne komore Beograda"

TV kampanju smo organizovali zahvaljujući najpozvatijim domaćim brendovima: "MTS", "Moja kravica", "Knjaz Miloš", "Jelen pivo" i "Next", koji su prepoznali značaj zajedničkog nastupa u cilju podsticanja ulaganja u proizvodnju i razvoj kvaliteta u Srbiji.

Izvor: NIN

Čuvena nemačka kompanija „Boš", kako ekskluzivno saznaje nedeljnik NIN, planira da uloži u izgradnju fabrike u našoj zemlji.

Kako tvrde izvori bliski nemačkoj kompaniji i Vladi Srbije, konačnu odluku doneće u septembru, ali prema količini administrativnih poslova koje su do sada povodom te investicije završili, izvesno je da će izgradnja fabrike biti realizovana.

U ovom trenutku, kako NIN saznaje, razgovara se o početnoj investiciji od oko 75 miliona evra. „Boš" će fabriku izgraditi u okolini Inđije, ali još nije poznato šta će u njoj proizvoditi s obzirom na to da imaju veliki portfolio proizvoda.

„Boš" je široj javnosti poznat pre svega kao proizvođač bele tehnike, alata i delova za automobile. Ono po čemu je kompanija neobična jeste da 92 odsto vlasništva u njoj ima humanitarna fondacija Robert Boš Štiftung, a oko osam odsto porodica Boš.

Prema podacima kompanije, prodaja u prošloj godini premašila je 47 milijardi evra. U matičnoj zemlji ima 112.000 zaposlenih, a u inostranstvu zapošljava 164.000 radnika.

Izvor: www.B92.net

Fond za razvoj Srbije uložio je milion i po evra u zajednički projekat sa Koncernom "Farmakom MB" Šabac, čija je ukupna vrednost 3,2 miliona evra.

Zahvaljujući ovom poslu, Srbija će izvoziti širom Evrope domaći proizvod kojim će kočiti brzi vozovi, a biće otvoreno i 70 novih radnih mesta.

Srpske kompozitne papuče kočiće brze vozove u Evropi i Rusiji, zahvaljujući vrednom ugovoru, koji je Livnica Požega sklopila sa nemačkom firmom „Bremskerl". Nikola Šojić, direktor ove fabrike, koja posluje u okviru Koncerna "Farmakom MB" Šabac, kaže da će do kraja godine, zbog povećanog obima posla, biti zaposleno 40 ljudi. U martu naredne godine, kada nikne i nova proizvodna hala, biće otvoreno još 30 novih radnih mesta.

"Kompozitne papuče raznih tipova i veličina radimo u tri kvaliteta, takozvanom LL kvalitetu, koji zamenjuje sada livene papuče. Njihova je ogromna prednost zbog ekologije, buke, prašine, dužeg veka trajanja, a s druge strane radićemo i papuče u kvalitetu L i kvalitetu K. Njihova je razlika u koeficijentu trenja i taj kvalitet K, koji će se ovde proizvoditi, sigurno će biti namenjen, pre svega za brze vozove i brze pruge, koji se koriste, za sada, nažalost u Evropi, a ne u našoj zemlji i Jugoslaviji", rekao je Nikola Šojić, direktor "Livnice" Požega - Koncern "Farmakom MB" Šabac.

Suvlasnički udeo u poslovanju Livnice Požega imaju i Železnice Srbije. Zamenik generalnog direktora ovog javnog preduzeća Zoran Masal kaže da će najznačajniji biti izvoz u zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, a posebno u Rusiju. Da je reč o dugoročnom poslu, najbolje potvrđuje činjenica da su kupci zahtevali 1000 tona proizvoda, kontinuirano u narednih 10 godina.

"I svakako usvajanje novih tehnologija, a Livnica Požega to godinama dokazuje, omogućava ne samo livnici prisustvo na tržištu kako na Istoku, tako i na Zapadu, nego na neki način Železnice Srbije svoje prisustvo na tim tržištima predstavlja na pravi način", kaže Zoran Masal, zamenik generalnog direktora JP "Železnice Srbije".

Osim izvoza širom Evrope, za livene papuče zainteresovane su i zemlje bivše Jugoslavije. Sa hrvatskim remonterima sklopljen je izvozni posao vredan 300.000 evra. Šemsudin Zahirović, izvršni direktor za ekonomske poslove železnica Federacije BiH, koji je potpisao ugovor vredan milion evra, kaže da je Livnica Požega najpovoljniji ponuđač u regionu.

"Svakako da to nama omogućava dugoročnu stabilnost u smislu snabdjevanja rezervnih djelova, koji su nam neophodni za održavanje sigurnosti prometa", rekao je Šemsudin Zahirović, izvršni direktor za ekonomske poslove železnica Federacije BiH.

Potpisivanje vrednih ugovora, dobar prihod Srbiji i dobar model, kako treba iskoristiti bescarinski režim sa Rusijom, pronalaženjem strateškog partnera u Evropskoj uniji.

Nakon što je, za samo nekoliko dana, ostvario skoro milion pregleda, Jutjub kanal zemunskog hora Viva Vox je hakovan. Nadamo se da ćemo uskoro moći da vidimo sve snimke ovog hora, koje su hakeri, iz samo njima znanih razloga, izbrisali. Do tada, uživajte.

- Željko Rebrača rođen je 9. aprila 1972. godine u Apatinu
- Visok je 211 cm i igrao je na poziciji centra
- Nastupao je za: NAP, Partizan, Beneton (Italija), Panatinaikos (Grčka), Detroit Pistonse, Atlanta Houkse, LA Kliperse (NBA) i Pamesu (Španija)
- Oženjen je Danijelom i ima dva sina i dve ćerke

Osvojio je:

Sa klubovima:
- Kup šampiona (‘92. sa Partizanom), Evroligu (2000. sa Panatinaikosom, proglašen za MVP završnog turnira)
- Kup Saporte (‘99. sa Benetonom)
- Prvenstvo Jugoslavije (‘92. i ‘94. sa Partizanom), Kup Jugoslavije (‘92. ‘94. ‘95. sa Partizanom)
- Prvenstvo Italije (‘97. sa Benetonom)

Sa reprezentacijom:
- Zlato na Evropskom prvenstvu u Atini ‘95. i u Barseloni ‘97.
- Zlato na SP u Atini ‘98. i srebro na OI u Atlanti ‘96.

- Pet dana smo ostali na Havajima i više nije išlo. Natrag na Dunav. Ujutru sa drugarima na čamac, pa Dunavom od Apatina do Novog Sada. Obilazimo čarde gde se nalaze velemajstori koji spremaju hranu po tradicionalnim recepturama. Uživamo u vinu i tamburašima, ali samo kada se namesti štimung.

Ne subotom uveče u rezervisanom separeu sa flašom viskija, već u utorak po podne na blagom suncu, pod tremom neke kafanice na severu Vojvodine, uz domaću rakiju sa isflekanim kariranim stolnjacima i dragim ljudima za stolom. Osećam život i ne družim se sa ljudima koji ne umeju da uživaju u gastronomiji i trenutku - nastavlja Rebrača ispovest za "Blic nedelje".

Nagovorio sam svojevremeno mog prijatelja Džoa Dumarsa, legendarnog košarkaša i predsednika Detroit Pistonsa, da mi bude gost u Srbiji. Kad je na jednom vojvođanskom splavu uz ribu, vino i tamburaše dočekao svitanje pored Dunava, zagrlio me je i rekao da se u Srbiji živi najlepše na svetu.

"Mislio sam da ovde partoliraju vojska i policija, a vi umete da uživate u sitnicama bez stresa", kazao mi je tada Džo.

Govorio sam mu u Americi da nije sve istina što se u medijima govori i piše o Srbiji, ali mi nije verovao dok nije udahnuo jutarnju svežinu pored reke u vojvođanskom podunavlju.

Moj otac Milan je rođen na Baniji, ali je u nekom od "vozova bez voznog reda", u vreme kolonizacije Vojvodine, stigao u selo Prigrevica u blizini Apatina. U Prigrevici se znalo - ili si planinac ili Ličanin. Kordunaša je bilo premalo da bi se uopšte računali. Milan se u svom novom životu teško navikavao na beskrajnu vojvođansku ravnicu, ali se lako privikao na pažnju lepe Nade, poreklom Ličanke, a rođene u Prigrevici.

Milan se oženio s Nadom i niko od njih nije bio srećniji kada im se rodio sin Željko. Nije bilo bolnice u Prigrevici, pa me je mama Nada rodila u Apatinu. Moj otac je voleo trofejno oružje, ali su različiti komadi u kući bili raspoređeni van domašaja moje znatiželje. Municija nije. Još uvek sam bio švrća kada sam našao patrone za kuburu koje su bile punjene papirom i barutom. Momentalno sam zabio čekićem ekser usred kapisle tog patrona. Sledeće sekunde su mi ruke bile krvave, a lice čađavo.

Otac nije smeo da sazna za moje "eksperimente", pa sam zajedno sa majkom vadio parčiće baruta iz dlanova.

Toliko sam bio nemiran i neukalupljen da me je Milan ponekada tri puta dnevno tukao, ali nije pomagalo. Tek što sam pošao u školu, imao sam običaj da idem po komšiluku i ispitujem domaćice šta kuvaju za ručak.

Nada je crvenela pred komšinicama i objašnjavala da i ona kuva, ali da je njen sin znatiželjan i slobodan.

Pretila mi je i molila me, ali meni je hrana od detinjstva bila mnogo više od egzistencijalne potrebe. Vojvođanska tradicionalna kuhinja bila je za mene čulni izazov i sve do danas nisam prestao da je istražujem. Nije mi bilo teško da ustajem u tri ujutro da založim vatru pod kazan da bi se zagrejala voda za svinjokolj. Kasnije su se komšinice navikle na moje gurmanske norme, pa su me zvale u goste kad god bi nešto novo kuvale.

Nije mi padalo na pamet da ću se ikada profesionalno baviti košarkom, sve dok 1988. nisam počeo da igram za novosadski NAP. Tamo sam ostao tri godine sve dok Sale Đorđević nije došao na odsluženje vojnog roka u Novi Sad.

Trenirao je nekoliko puta sa nama i odveo me u Beograd da vide šta umem u Partizanu. Jugoslavijom se pronela vest da je neki talentovani centar sa ozbiljnim odrazom na probi u Partizanu, pa sam posle tri dana dobio ozbiljne ponude od Jugoplastike i Olimpije da igram u Splitu ili Ljubljani.

Dule Vujošević, tadašnji trener Partizana, mi je dao torbu punu opreme i nešto para i rekao mi: "U Partizanu ćeš raditi puno, ali napredovati najbrže." Novac sam dao ocu, a torbu zadržao za sebe. Prelazak u Partizan bila je moja najbolja sportska odluka u karijeri.

Kada smo bili primorani da putujemo bukvalno svakog vikenda 1992, niko od nas nije zažalio što je tada igrao u Partizanu. Zbog sankcija smo bili domaćini u predgrađu Madrida i hrabro smo igrali Kup šampiona protiv neuporedivo skupljih i na papiru boljih ekipa od nas.

Ali na terenu mi smo bili ekipa bez straha. Pred finale protiv Huventuda u Istanbulu nismo mnogo razmišljali o trofeju, već samo o igri na trenu.

Koncentrisali smo se. Samopouzdanje je izbijalo iz nas jer smo se i privatno mnogo družili. Bili smo mladi i umeli smo da zaglavimo u noćnom provodu do pet-šest sati ujutro, ali smo već smo u deset na treningu davali sve od sebe. Na parketu nije bilo zafrkancije. Umarali smo se do povraćanja. Zato smo svi bili sigurni da će Sale protiv Huventuda pogoditi šut za pobedu jer smo je te sezone mnogo puta zaslužili.

U Atini 1995. igrali smo srcem za reprezentaciju i bili smo spremni da poginemo za medalju. Niko nije mislio na ugovore sa klubovima, na rizik od povrede, na slavu u otadžbini... Samo na pobedu.

Posle trijumfa morao sam odmah u Trevizo zbog ugovora s Benetonom i propustio sam pola miliona ljudi koji su u Beogradu dočekali moje saigrače iz reprezentacije. Zato su me kao evropskog prvaka te godine dočekali u Somboru, Apatinu i Prigrevici. Srce je htelo da mi iskoči iz grudi sva tri puta. Kasnije sam odlučio finale Svetskog prvenstava u Atini 1998. godine i postao najbolji košarkaš Evrope.

Igrajući u NBA ligi 2003. godine osetio sam da mi srce brže udara nego što bi trebalo. Posle pregleda lekari su utvrdili da imam atrijalnu fibrelaciju, odnosno poremećaj srčanog ritma koji nastaje u pretkomorama.

Pretkomora radi brže u određenom momentu i zbog toga sam imao blagu nesvesticu na parketu. Taj poremećaj u radu srca javlja se iznenada i može da traje deset sekundi, deset minuta, tri dana i da jednostavno prestane. I što je najvažnije, ne ugrožava životno čoveka u čijem se srcu pojavi.

Mediji su moju majku doveli u predinfarktno stanje raznim lupetanjima da sam preživeo srčani napad na nogama i da su mi ugradili nekoliko stentova u krvne sudove. Sve neke gluposti. Jedva sam majku smirio. Odigrao sam sezonu do kraja, uključujući i plej-of i preko leta otišao na ablaciju, što zapravo predstavlja iritaciju srca elektrotalasima radi otklanjanja ubrzanog rada pretkomore. Rutinska intervencija, posle koje su mi lekari preporučili tri dana mirovanja pre odlaska na trening.

Posle dve godine još jednom sam otišao na tu intervenciju i kada mi se treći put ubrzalo srce na meču španske lige, odlučio sam da prekinem karijeru, ali ne zbog bolesti jer mi nijedan lekar nije rekao da treba da prekinem da se bavim sportom, već mi je dosadio pritisak javnosti i nagađanja o mom bolesnom srcu. Rešio sam da prekinem sve to i prestanem da se pravdam zašto nemam ožiljak na grudima od operacije srca.

Emotivno sam bio razoren jer je ljudima postala mnogo interesantnija moja izmišljena teška bolest od svih trofeja koje sam u košarci osvojio.

Moju suprugu Danijelu sam upoznao u Somboru i imamo četvoro predivne dece. Filip, najstariji, završava osmi razred i motivisano uči nemački jezik jer je to industrijski kod komunikacije, kako sam kaže. Više ga voli od francuskog. Katja je godinu dana mlađa i radi sve koliko joj treba za školu, ali se, poput mene, samo muva oko hrane i gleda kako se nešto sprema.

Alisa je kao Alisa u Zemlji čuda. Ima svoj svet u kojem dominiraju šarena garderoba, pevanje i gimnastika. Ide u školu pevanja Aleksandre Kovač. Vojin je najmlađi i ima čvrst karakter. Nema šanse da ga ubediš u nešto što neće.

Све до последњих неколико година, свету скоро да уопште није била позната српска традиционална музика.  Данас су, пак, српске музичке теме снимљене, између осталог, и у„Real World"-у Питера Габријела у Британији, једном од најбољих музичких студија на свету . За то је заслужан наш свестрани уметник европског реномеа, Слободан Тркуља, и његов  састав "Балканополис".  Овај музичар, мулти-инструменталиста, композитор и певач византијског и грленог стила, рођен 1977. године у Оџацима, заједно са "Балканополисом"  на нов и модеран начин свету представља музику инспирисану српском и балканском традицијом, музику која се на западу сматра новим правцем и назива ,,модерном традицијом Балкана''.

Слободан Тркуља је самоуки музичар. Најпре је свирао само кларинет, али је убрзо прешао  и на различите народне инструменте: гајде, дипле, двојнице, кавал , фрулу, и многе друге. Већ са петнаест година проглашен је за најбољег инструменталисту на фестивалу музичких друштава Војводине. Са двадесет, основао је ,,Балканополис'' са којим од тада одржава концерте и снима албуме. После непуних годину и по дана свирања саксофона, 1998. године, Тркуља је примљен на амстердамски џез конзерваторијум, где је 2007. и магистрирао, са највишом оценом и уз све почасти. Тема његовог магистарског рада била је увођење српске традиционалне музике у светске музичке токове.

Иза Тркуље су бројни наступи, награде и признања. Неколико пута је наступио у престижном амстердамском ,,Concertgebouw''-у, а  више пута био на сцени са Београдском филхармонијом и чувеним холандским Метропол оркестром, са којим су наступале и велике светске звезде као што су  Андреа Бочели, Џо Кокер, Селин Дион, Елвис Костело и други. Тркуља је и сам сарађивао са светски познатим музичарима, попут продуцента Ричарда Еванса, или басисте Џона Гиблина, а холандски вечерњи лист ,,NRC Handelsblad'' назвао га је ,,једним од најлепших мушких гласова Балкана''. Па ипак, слика уметничких домета Слободана Тркуље остаје непотпуна ако се међу све његове постигнуте успехе не уброји и то што је успео да српску изворну музику представи домаћој и страној публици. Сам Тркуља каже да је једна од карактеристика традиционалне музике управо то да су осећања у песмама толико препознатљива, да није потребно познавати језик да би се песма разумела: ,,Ова музика комуницира на нивоу емоција, на неком прајезику, Божјем језику, блиском сваком људском бићу. Зато је толико цењена''. Можда је управо то разлог што су нашу музику у његовом извођењу  једнако лепо прихватили  људи из Холандије, Немачке, Француске, али и других земаља и делова света у којима је наступао.

Музика Слободана Тркуље пуна је егзотичних ритмова и тактова попут 25/8, као и балканског певања са минималним интервалима, које даје снажан меланхолични израз његовим баладама. На његовим наступима брише се граница између музичких стилова, као и граница између публике и извођача. Класична, модерна, џез, духовна, византијска и српска традиционална музика, изведена на петнаестак различитих инструмената, код Тркуље проналазе савршен спој. Он је на бини слободан, полетан, посвећен и  веома присан са публиком, са којом разговара током целог концерта, трудећи се да је укључи у извођење својих композиција, што на његовим концертима ствара посебну атмосферу.

Чак и као личност, може се рећи да је Тркуља посебан. За разлику од других, он се не појављује често у медијима, већ пушта да његова дела сама говоре. Публика осећа да њега води једино истинска љубав према музици. Самим тим, врло брзо му је поклонила љубав н поверење, а његови концерти распродати су и по неколико недеља унапред.

Ukoliko planirate odlazak na letovanje, a niste medicinski vezani za slanu vodu, Beograd Vam može ponuditi sjajan odmor, uz puno kupanja, odličan provod, obilazak kulturno - istorijskih znamenitosti, uz zanimljive priredbe, predstave i koncerate i uz niz velikih tradicionalnih manifestacija. I sve je to daleko povoljnije od pojedinih morskih destinacija. Jednom rečju - biće to odmor koji ćete pamtiti.

1. dan - subota - dolazak

07:00 buđenje, ustajanje, doručak

08:00 polazak na letovanje

12:00 dolazak u Beograd

15:00 obilazak Beograda turističkim autobusom

17:00 šetnja centrom grada - Slavija, Terazije, Knez Mihajlova ulica

18:30 obilazak Kalemegdanske tvrđave, Kinoteka

20:30 večera u Skadarliji

21:30 odlazak u "Jelen" noćni život

2. dan - nedelja - Ada Ciganlija, obilazak srpskih svetinja

08:00 jutarnja kafa

09:00 poseta pekari i doručak: burek sa sirom i jogurt "Moja kravica"

09:30 polazak na Adu Ciganliju

10:00 Ada Ciganlija: kupanje, sunčanje, lenčarenje na ligenštulima i druge aktivnosti

17:00 obilazak Patrijaršije i Saborna crkve

19:30 obilazak Hrama Svetog Save, šetnja do Crkve Svetog Marka

21:00 uživanje u Tašmajdanskom parku, večera u nekom od beogradskih restorana

22:00 odlazak u "Jelen" noćni život

3. dan - ponedeljak - Avala, Ada Ciganlija

08:00 jutarnja kafa

09:00 obilazak pekare, razgledanje bureka i kupovina doručka: rol viršle i jogurta "Moja kravica"

09:30 odlazak na Avalu. Uživanje u pogledu sa tornja, šetnja planinom

13:00 ručak u planinarskom domu

14:30 polazak za Beograd

15:30 Ada Ciganlija: kupanje, sunčanje, opšta danguba i druge aktivnosti

21:00 večera u nekom od beogradskih restorana

22:00 odlazak u "Jelen" noćni život

4.dan - utorak - "Romantikom" u Sremske Karlovce, vidanje rana od sunčanja

08:00 jutarnja kafa

09:00 doručak: kroasan sa sirom i jogurt "Moja kravica"

09:30 polazak na železničku stanicu

10:00 polazak vozom ''Romantika'' u Sremske Karlovce

11:30 odlazak na izletište Stražilovo

14:00 ručak u nekom od restorana/vinarija

15:30 šetnja po Karlovcima, obilazak značajnih građevina, muzeja, itd.

21:00 povratak za Beograd

22:30 odlazak u "Jelen" noćni život

5.dan - sreda - Ada Ciganlija, Zemun

08:00 jutarnja kafa

09:00 doručak: sendvič sa šunkom i jogurt "Moja kravica"

09:30 polazak na Adu Ciganliju

10:00 Ada Ciganlija: kupanje, sunčanje, opšta danguba, vodeni sportovi, bandži skok i penjanje na veštačku stenu, partija mini-golfa

17:00 obilazak starog Zemuna, Gardoš, milenijumska kula, Dunavski kej. Poseta nekoj od galerija, uživanje u pogledu na reku...

20:00 večera na turističkom brodu, vožnja Dunavom i Savom

22:30 odlazak u "Jelen" noćni život

6. dan - četvrtak - putevima srpskih vladara, Ada Ciganlija

08:00 jutarnja kafa

09:00 doručak: burek sa mesom i jogurt "Moja kravica"

09:30 obilazak Skupštine grada, zgrade Predsedništva Srbije i Doma Narodne skupštine

10:00 obilazak kompleksa Beli Dvor

12:00 Poseta Kući cveća i muzeju Istorije Jugoslavije

13:00 odlazak do konaka kneza Miloša

14:00 ručak u nekom od beogradskih restorana

15:30 odlazak na Adu Ciganliju, vožnja bicikla

20:30 večera u jednom od beogradskih restorana

21:30 odlazak u "Jelen" noćni život

7.dan - petak - muzeji, galerije, Ada Ciganlija

08:00 jutarnja kafa

09:00 doručak: kroasan sa šunkom i jogurt "Moja kravica"

09:30 obilazak Muzeja Nikole Tesle, šetnja do Pionirskog parka, poseta galerijama Ozon, SANU, Progres, itd.

13:00 ručak u nekom od beogradskih restorana

14:30 polazak na Adu Ciganliju

15:00 uživanje na Adi, skijanje na vodi, vožnja pedaline

20:30 večera u jednom od beogradskih restorana

22:00 odlazak u "Jelen" noćni život

8. dan - subota - odlazak

08:00 jutarnja kafa

09:00 doručak: burek sa sirom i jogurt "Moja kravica"

09:30 polazak na Adu Ciganliju

10:00 Ada Ciganlija: kupanje, sunčanje, lenčarenje na ligenštulima

16:00 polazak sa letovanja, rastanak i brisanje suza "Premia" maramicama

20:00 dolazak kući

20:01 odlazak na spavanje

Naravno, ovaj predlog sedmodnevnog aranžmana možete prilagoditi svojim potrebama. Ukoliko imate nezgodnu naviku da svakodnevno spavate ili da se često tuširate, u ponudi možete naći veliki broj hotela, jeftinih hostela ili privatni smeštaj - od garsonjera do višesobnih luksuznih stanova.

Mr Svetozar Krstić, sekretar Udruženja za industriju Privredne komore Beograda o kampanji "Srbija ima kvalitet"

Udruženje "Moja Srbija" će i ove jeseni organizovati karavan po Srbiji pod nazivom "Srbija ima kvalitet". Aktivnu ulogu u organizaciji ovogodišnje akcije će uzeti i Privredna komora Beograda. Cilj kampanje je podsticanje unapređenja kvaliteta i razvoja proizvodnje, stvaranje poverenja građana u kvalitet robe proizvedene kod nas i promocija kvalitetnih domaćih proizvoda, brendova i usluga.

Sastavni deo kampanje "Srbija ima kvalitet" predstavlja i dodela priznanja "Moj izbor 2011". Ovo priznanje, koje je jedinstveno po tome što ga dodeljuju isključivo potrošači svojim glasovima, po drugi put će biti dodeljeno najomiljenijim domaćim proizvodima i brendovima.

Osnovni uslov da neki proizvod postane nosilac priznanja "Moj izbor" jeste da je domaćeg porekla, bez obzira na strukturu vlasništva firme koja ga proizvodi. Na listi nominovanih ove godine će se naći preko 240 proizvoda i brendova iz Srbije, podeljenih u dvadeset kategorija.

Novina koju donosi ovogodišnja akcija je u tome da će građani birati i najomiljenije TV i radio stanice, kao i novinska izdanja koja najradije čitaju. Nakon dvomesečnog anketiranja i analize stavova potrošača, udruženje "Moja Srbija" i Privredna komora Beograda će proglasiti pobednike i dobitnike priznanja "Moj izbor 2011" sredinom decembra ove godine.

Izvor: www.Blic.rs

Beogradski hor „Viva Vox" postigao je neverovatnu popularnost širom sveta na društvenoj mreži Jutjub. Snimak njihovog koncerta, održanog krajem maja u beogradskom Domu omladine, za sedam dana pregledan više od 700.000 puta.

Nije ni čudo jer je 25 mladića i devojaka, bez instrumentalne pratnje, tada spektakularno samo glasovim izvelo obradu pesme „Du hast" nemačke grupe „Ramštajn".

Publika je uživala kao da je na rok koncertu. Njihov video je trenutno najpopularniji na Jutjubu u SAD, Kanadi, Rusiji, Australiji, Poljskoj i Nemačkoj.
Počeli su kao školski hor Zemunske gimnazije, da bi se zatim odvojili, sarađivali sa kulturno-umetničkim društvima, i 2005. godine se osamostalili i postali „Viva Vox".

- Kao profesorka muzičkog u Zemunskoj gimnaziji 1993. godine osnovala sam hor koji je bio cenjen u školskim okvirima i nagrađivan nekoliko puta na republičkim takmičenjima. Postali smo deo obnovljenog Kulturno-umetničkog društva „Branko Radičevič" iz Zemuna. Ali nije nam se dopalo da budemo u večitoj senci koreografskih egzibicija folklora, pa smo 2005. osnovali i registrovali hor „Viva Vox" - kaže za „Blic" dirigent hora Jasmina Lovren i dodaje da su sasvim slučajno na druženju posle jedne od proba odlučili da potpuno promene repertoar.

Iz totalne improvizacije i zafrkancije, priča Jasmina Lovren, članovi hora su shvatili da samo glasovima, bez istrumenata, mogu na dopadljiv i interesentan način da obrade ABBA, „Ramštajn", „Kvin", Majkla Džeksona, Tinu Tarner, Erika Kleptona...

- Sada naši nastupi, po razmeni energije sa publikom, više liče na rok koncerte, u čemu mnogo uživamo. Dobro se provodimo i na probama i nije čudo što se na audiciju za nove članove hora prijavilo trideset ljudi, a primili smo dva mladića i četiri devojke. Konačno imamo devojku koja je završila Muzičku akademiju, što će u svakom slučaju unaprediti naše nastupe.

Inače, u našem horu ima studenata ETF, komentatora „Arena sporta", profesorki švedskog jezika, finansijskih stručnjaka...

I sve nas spaja ljubav prema muzici. Sada na repertoaru imamo tridesetak pesama i možemo da nastupamo na različitim muzičkim festivalima. Može dvadeset, a može i devedeset minuta.

Pored upečatljivog repertoara, „Viva Vox" se izdvaja i time što imaju sopstvenog aranžera. Boris Balunović, stalni član hora, stara se za to da repertoar uvek bude svež i originalan. Za ritam je zadužen Tihomir Jovanić, „Voxov" bit bokser. Pored njih, većina ostalih članova ima manje ili veće solo deonice, što doprinosi raznovrsnosti i uzbudljivosti njihovih nastupa.

- Sami finansiramo funkcionisanje hora. Putovanja, garderobu, ozvučenje... Ozvučenje nam je najvažnije jer sada imamo neko za nuždu. Pošto nastupamo samo glasovima, onda nam treba specijalno ozvučenje sa visećim mikrofonima, ali valjda će biti nešto. Sad smo popularni - rekla je smejući se Jasmina Lovren.

Pozivamo nadležne organe da tokom jula i avgusta obezbede besplatan parking za sve goste naše prestonice.

Beograd je atraktivna turistička destinacija koja i u toku leta može da pruži kvalitetne turističke sadržaje. Smatramo da letnje mesece, kada u Beogradu nema velikih gužvi i postoji značajan broj slobodnih parking mesta, treba iskoristiti da se motiviše dolazak što većeg broja turista, pa i onih koji putuju sopstvenim prevozom kako bi se turistički kapaciteti iskoristili u što većoj meri.

Apelujemo na nadležne gradske vlasti da u toku jula i avgusta ukinu naplatu parkinga za sva vozila koja nisu iz Beograda. Parkiranja do sat vremena u centralnoj, crvenoj zoni, otežavaju masovniji dolazak turista u centar Beograda, u kome se nalazi najveći broj turističkih atrakcija. Pomenimo samo Kalemegdansku tvrđavu, Knez Mihailovu ulicu, Kosančićev venac, Dorćol i druge, koje se ne mogu obići za tako kratak vremenski period.

Udruženje „Moja Srbija" se već godinama aktivno bavi promocijom domaće privrede i turizma. Tokom 2010. godine smo pokrenuli akciju „Letujte u Beogradu" kojom smo pozvali građane Srbije da u vremenu ekonomske krize posete prestonicu i provedu vreme u gradu koji ima sve što je potrebno za kvalitetan letnji odmor.

Predlažemo da se uvođenjem besplatnog parkinga za goste iz unutrašnosti i inostranstva da dodatni impuls povećanju broja turista i turističkog prometa u Beogradu.

Fokusirajte se na prevenciju rizika! EU-OSHA po drugi put organizuje panevropsko foto takmičenje na temu bezbednosti i zdravlja na radnom mestu.

Nakon uspeha iz 2009. godine sa preko 1600 prijavljenih takmičara Evropska agencija za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) po drugi put pokreće foto takmičenje radi unapređenja svesti o bezbednosti i zdravlju na radu.

Takmičenje poziva učesnike da šalju svoje fotografije na temu „ Bezbednost i zdravlje na radnom mestu" sa fokusom na prevenciji rizika, kako bi na taj način pokazali da zajedničkim radom poslodavci i zaposleni mogu da spreče nastanak bolesti i povreda na radu. Svi fotografi - profesionalci ili amateri - pozivaju se da dostave svoje radove do 31.avgusta 2011. godine putem sajta: www.osha-photocompetition.eu.

Ove informacije su takođe dostupne i na srpskom jeziku na sledećem linku: http://osha.europa.eu/sr/about/competitions/european-photo-competition-2011/

FB stranica: http://www.facebook.com/euoshaphotocompetition

Međunarodni žiri, sačinjen od profesionalnih fotografa i stručnjaka u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, izabraće najbolje fotografije i pobedniku dodeliti prvu nagradu od €3.000.

Svi ponekad (ili često) želimo da pobegnemo od gradske vreve, gužve, prevoza i žurbe na neko mesto gde ćemo uživati u prirodi bez tehnologije, opterećenja i stresa. Makar na izlet ili vikend. Ne možemo da priuštimo sebi neki egzotični odmor ali naša zemlja nudi mnoge mogućnosti za relaksaciju i uživanje, uz prirodu, čist vazduh i kulturna blaga.

Udruženje Bekpekera Srbije je jedna od organizacija koja nudi izlete po povoljnim cenama, bilo za odmor ili avanturu i akciju, a trude se da promovišu turističke potencijale Srbije kako domaćim, tako i stranim turistima. Oni u svojoj ponudi imaju i seoski turizam, banje, manastire, arheološka nalazišta, pećine, ali i jedrenje, rafting i paraglajding kao i kulturna blaga Srbije.

Trenutno sajt popusti.rs nudi dva izleta, svaki po duplo manjoj ceni od 890 din (inače 1800), a vaučeri se mogu iskoristiti do 1. jula, dok je rok za kupovinu 2 dana. Prvi izlet je na Fruškoj Gori i podrazumeva obilazak čuvenih manastira, a drugi obuhvata odlazak u Resavsku pećinu i vodopade reke Lisine. Ako želite da odmorite makar jedan dan, a možda i naučite nešto ovo može biti sjajna prilika.

Prvi izlet obuhvata manastire Fruške Gore iz 16. veka, Krušedol i Grgeteg, zadužbina poslednjih srpskih despota u Sremu- Brankovića, potom Sremske Karlovce i Stražilovo. U Karlovcima možete videti čuvenu Karlovačku gimnaziju sa najstarijom školskom bibliotekom u Srbiji, potom Bogosloviju, česmu Četiri lava - obeležje prvog sistema kanalizacije u gradu. Potom sledi poseta vinariji i Stražilovu.

Ukoliko želite „dole", u Srbiju, možete obići Manasiju, Resavsku pećinu, Ravanicu i vodopad Lisine. U Manasiji, zadužbini Despota Stefana bila je smeštena čuvena Resavska Prepisivačka škola, a u manastiru Ravanici, zadužbini kneza Lazara čuvaju se i njegove mošti. Resavska pećina je jedna od najlepših i najvećih u našoj zemlji.

Na izlete se ide najmodernijm autobusima, a tu je i stručni vodič.Polasci su svake subote u 8 časova, a izlet morate zakazati 15 dana unapred. Svako može kupiti neograničen broj vaučera.

Ukoliko ste za avanturistički odmor možete za vikend otići na rafting Tarom ili Limom i to po veoma povoljnim cenama. Za rafting Tarom ne treba vam više od 100 evra za opremu, vrhunsku hranu i prevoz, a rafting Limom je još povoljniji. Uz dobro društvo i adrenalin nema bolje i jeftinije vikend zabave. Svako ko je probao ovakve izlete želeo je da uradi to još jednom.

Agencija „Klio" je jedna od onih koja nudi i izlete po Srbiji a ne samo u inostranstvu. Sa njima takođe možete posetiti manastire Moravske škole i to do 15 maja ove godine. Izlet podrazumeva dva dana i noćenje, a obilaze se zadužbine kneza Lazara i knjeginje Milice. Tu je manastir Ljubostinja, a jedinstveni stil koji se vezuje za Rada Neimara je „rascvetavanje rozeta" koji se vidi i u Ravanici, Lazarici, Kaleniću u kome se nalazi i kompozicija „Svadba u Kani" koja se smatra najlepšom freskom pozne Vizantijske umetnosti. Cena je 49 evra. T

akođe nude i jednodnevne i dvodnevne izlete tokom kojih se prikazuje istorija srpske državnosti od 1166. kada na vlast dolazi Stefan Nemanja pa do ujedinjenja 1918. uz obilaženje najvažnijih mesta i priču o najvažnijim događajima epohe uz stručne vodiče i saradnike.

Na jednodnevni izlet ka manastirima Ovčara i Kablara po ceni od 21 evra možete ići do septembra ove godine.U vreme kada nije bilo velikih zadužbina pa čak ni kavlitetnih boja da se ukrase crkve monasi su bežeći sa Svete Gore imeđu Ovčara i Kablara podigli sa narodom nesvakidašnje i neobične crkve. Obilazi se takođe i Potpećka pećina uz priče o narodnim verovanjima i praznoverjima.

U ponudi je i dvodnevni izlet „Tragom Nemanjića", koji podrazumeva obilazak oblasti Starog Rasa u dolini Ibra, gde se obilaze Đurđevi Stupovi, Sopoćani sa prelepim ferskama i manastir Gradac koji je podigla Jelena Anžujska koji je bio prva dvorska škola za mlade.

Ako želite neku mirniju varijantu mini-odmora možda treba da odete na Zlatibor. Uz čist vazduh i duge šetnje preporodićete se za kratko vreme. Sa manjim budžetem možete odsesti u nekom od pansiona koji u ovo doba godina nisu previše skupi, a u na početku sezona sa Zlatibora možete ići i na izlet ka Mokroj Gori.

Međutim, ako imate malo deblji novčanik možete sebi i voljenoj osobi priuštiti čarobne vikende na Zlatiboru u hotelu "Zlatibor Mona" . „Relaks vikend" podrazumeva meštaj sa doručkom i večerom, korišćenje velnes-a sa zatvorenim bazenom i 3000 dinara kredita za usluge u velnes-u i korpu sa voćem u sobi. Za „Romantični vikend" dobijate smeštaj sa doručkom i večerom, korišćenja velnesa sa zatvorenim bazenom, noćno kupanje i flaša penušavog vina u sobi.

Oba aranžmana su oko 20000 dinara za dve osobe.

Ako niste gost hotela Mona ipak možete koristiti usluge velnesa. Ukoliko odete na Zlatibor u toku radne nedelje mozete za mali novac dobiti vrhnsko uživanje za dvoje. Za nekih 2000 dinara možete dobiti saunu I tursko kupatilo ili đakuzi. Hamam i sauna su nešto što nikako ne treba propustiti jer su savršeni za opuštanje. Recimo da se nakon sat vremena ovog uživanja osećate kao da ste bili na plaži I brćkali se u toplom moru.

Mesto koje volim je projekat društvene odgovornosti koji Banca Intesa 2011. godine, po prvi put realizuje uz podršku Ministarstva kulture, a u saradnji sa neprofitnom organizacijom Evropa Nostra Srbija i Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture.

Projekat ima za cilj edukaciju o značaju kulturno–istorijskog nasleđa, ambijentalnih celina i prirodnih lepota, ali i obnovu onih koje većina prepozna kao mesta od posebnog značaja, iz sredstava Banca Intesa.

Danas je registrovan 2,391 spomenik kulture u Srbiji, kao i mnoštvo nacionalnih parkova i predela netaknute prirode. Sva ova mesta su deo ne samo istorijskog i prirodnog miljea naše zemlje već i značajan činilac nacionalnog identiteta. Prema Okvirnoj konvenciji saveta Evrope o kulturnom nasleđu za društvo, pravo čoveka na njegovo nasleđe je neodvojivo od prava na učešće u kulturnom životu i jedan je od preduslova nesmetanom održivom razvoju i unapređenju kulturne raznolikosti. 

Prepoznajući ulogu korporativnog građanina, a u skladu sa svojim dugoročnim planovima, Banca Intesa želi da pomogne u očuvanju mesta i objekata koja su od posebnog značaja za građane Republike Srbije, pozivajući sve zainteresovane da predlažu mesta koja za njih i za njihove zajednice imaju poseban značaj kako bi se našla na listi Mesta koje volim, a ona koja su izgubila stari sjaj, bila obnovljena.

Mesto koje volim nam pruža priliku da pitamo svoje sugrađane šta je njima važno, omogućujući im da sami stvore bazu svojih omiljenih lokacija, ujedno povećavajući šanse da one budu obnovljene.

Projekat će se realizovati u tri faze:

I   Faza nominacije, u okviru koje javnost predlaže omiljena mesta i to do 30. septembra

II  Faza glasanja, javnost glasa za jedno od mesta koje će se naći na listi 10 finalista do 30. novembra

III Faza obnove najmanje tri mesta koja dobiju najviše glasova iz budžeta Banca Intesa.

Građani će svoje omiljene kulturno-istorijske objekte, ambijentalne celine, ali i društvene znamenitosti moći da predlažu putem sajta www.mestokojevolim.rs, kontakt centra 011/310 88 10, slanjem maila sa slikom na info@mestokojevolim.rs ili ubacivanjem posebno dizajniranih dopisnica u kutije u ekspoziturama Banca Intesa.

Stručna komisija sastavljena od 5 članova istaknutih ličnosti u kulturi prati sve procese u okviru projekta Mesto koje volim sastavljajući finalnu listu od 10 najznačajnijih mesta.

Odlučujući penal izveo je Darko Pančev i doneo neopisivu radost navijačima Zvezde, kojih je na trbinama stadiona “Sveti Nikola” bilo više od 20.000.

Na današnji dan pre 20 godina Crvena zvezda je ispisala najznačajniju stranicu u istoriji srpskog, a tada jugoslovenskog, fudbala, pošto je u Bariju na stadionu “Sveti Nikola” osvojila Kup šampiona. Najveći uspeh klupskog fudbala na ovim prostorima ostvaren je u finalnom duelu sa Olimpikom iz Marselja, u kojem za 120 minuta nije bilo golova, a onda je boljim izvođenjem penala (5:3) Crvena zvezda osvojila trofej sa “velikim ušima”.

Pohod crveno-belih na evropski vrh počeo je u jesen 1990. godine mršavim remijem na Marakani. Izabranici Ljupka Petrovića su odigrali samo 1:1 sa švajcarskim Grashopersom, ali u revanšu u Cirihu Zvezda je ubedljiviom pobedom (4:1) pokazala svu svoju snagu. Redom su posle toga na putu do finala padali Glazgov Rendžers u osmini finala (3:0, 1:1), Dinamo Drezden (3:0, 3:0) i Bajern (2:1, 2:2).

Među navijačima crveno-belih naročito će ostati upamćen revanš sa Bajernom u Beogradu, kada je Augentaler autogolom savladao golmana Aumana i izjednačio rezultat na 2:2, a generacijama pristalica Zvezde ispunio san da se njihov tim konačno nađe u finalu najznačajnijeg klupskog takmičenja.

Tog 29. maja 1991. u vreme kada se raspadala država čiji je Zvezda bila prvak, crveno-beli su u meču za evropsku krunu na stadionu “Sveti Nikola” u Bariju odigrali po mnogima previše defanzivno, ali taktika Ljupka Petrovića se na kraju isplatila. Mreže su mirovale i posle produžetaka, a onda su na red došli penala.

Stevan Dika Stojanović je već u prvoj seriji jedanaesteraca odbranio šut Amorosa, što se pokazalo odlučujeće jer su igrači beogradske ekipe bili nepogrešivi sa bele tačke. Odlučujući penal izveo je Darko Pančev i doneo neopisivu radost navijačima Zvezde, kojih je na trbinama stadiona “Sveti Nikola” bilo više od 20.000.

Šampionski tim iz Barija činili su Stojanović, Šabanadžović, Marović, Jugović, Belodedić, Najdoski, Prosinečki, Mihajlović, Pančev, Savićević (Stošić) i Binić.

Na klupi, pored trenera Petrovića, sedeli su rezervni golman Milić Jovanović, Momčilović, Tošić i Lukić. Duško Radinović nije nastupio u finalu zbog žutih kartona.

Cela generacija iz Barija proglašena je prošle godine za “Šestu zvezdinu zvezdu”, a jedan od najznačajnijih poluga tog tima bio je Robert Prosinečki koji će danas sa klupe predvoditi Crvenu zvezdu u duelu sa Vojvodinom u Novom Sadu.

Crveno-beli će na dan velikog jubileja pokušati da pobedom u poslednjem kolu Superlige izbore drugu poziciju, koja bi timu sa Marakane donela kasniji start u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Naime, drugoplasirani tim srpskog šampiona počeo bi takmičenje 28. jula iz trećeg kola kvalifikacija, što bi značilo dve nedelje više za pripreme u odnosu na trećeplasiranu ekipu našeg prvenstva koja bi u drugom kolu kvalifikacija startovala već 14. jula.

Zvanična proslava dve decenije od osvajanja titule prvaka Evrope biće upriličena u utorak, 31. maja, od 19 časova. Koktel će biti organizovan u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda, a tada će biti promovisana monografija “Bari, 20 godina”.

Crveno-beli su organizovali i akciju "Tvoj Bari, tvoje slavlje" u kojoj pozivaju navijače na najduhovitije, najbolje i najoriginalnije proslave zlatnog datuma za svakog navijača Zvezde.

"Hajde da ovog 29. maja 2011. godine, kad obeležavamo dve decenije, napravimo nešto drugačije, nešto nesvakidašnje, nešto Zvezdaški... Neka zna cela planeta da je „crveno slovo“ u kalendaru. Neka svaki Zvezdaš, gde god da je, zajedno sa drugovima, organizuje svoju proslavu 29. maja. Lokalnu. Osmislite akciju, napravite koreografiju, „zatvorite“ svoju ulicu na nekoliko minuta. Odigrajte fudbal između dve cigle u Zvezdinim dresovima, dodelite jedni drugima pehar KEŠ-a od kartona... Popalite alarme na kolima, napravite grb Zvezde od ljudskih tela... Neka klinci u vašoj porodici pevaju Zvezdine pesme... Otputujte u Bari, opet...", piše na sajtu Zvezde.

Najoriginalnije očekuju nagrade.

Izvor: B92

Kapiten Mančester junajteda Nemanja Vidić proglašen je za najboljeg igrača Premijer lige ove sezone u izboru generalnog sponzora takmičenja, kompanije Barkliz.

Vidića su izabrali navijači, novinari i funkioneri fudbalskih klubova u Engleskoj.

Reprezentativac Srbije je bio jedan od najzaslužnijih za za rekordni 19. trofej Junajteda u najkvalitetnijoj ligi Evrope.

Engleski novinari su ranije za igrača sezone u Premiejr lige izabrali Skota Parkera čiji je će Vest Hem sledeće godine igrati u Čempionšipu.

Asocijacija igrača elitnog ranga engleskog takmičenja izabrala je Velšanina Gereta Bejla iz londonskog Totenhema za igrača godine.

Nemanja Vidić je ove sezone nosio kapitensku traku na 34 utakmice Junajteda u Premijer ligi i postigao je rekordnih pet golova.

Najbolji menadžer Premijer lige u izboru generalnog sponzora je menadžer Mančester junajteda Aleks Ferguson, kome je ova titula pripala čak deveti put.

Mančester u poslednjem kolu Premijer lige dočekuje Blekpul na svom stadionu 22. maja, a šest dana kasnije na Vembliju igra protiv Barselone u finalu Lige šampiona.

Pre 20 godina legendarni radio voditelj Dača Kocijan odlučio je da okupi grupu mladih, talentovanih ljudi i da pokrene radio Pingvin. Primenjujući još nedovoljno istraženi metod obmane (koji je sam razvio i zaštitio kod Zavoda za intelektualnu svojinu), u tu grupu uspeo je da se infiltrira i Igor Blažević, danas poznat uzduž i nizduž planete Zemlje kao Prljavi inspektor Blaža. Iako njegov angažman nije doneo  blanko ček, doneo je blanko uslove rada: Blaža je dobio pola sata na Pingvinu da priča o čemu god hoće. Tako je nastala jedna od kultnih radijskih emisija tog perioda «Blažen među šljivama», obavezna literatura urbane beogradske kulture. Emisija je imala vrlo stroge propozicije koje su od voditelja zahtevale da pre svake emisije konzumira 2-3 šljivovice, a teške teme su isziskivale i srazmerno povećanje broja čašica.  Zlobnici bi rekli da su mrlje na reputaciji Blažine emisije suspenzije koje je zaradio u dva navrata, ali to ćemo odbaciti kao nepotvrđenu glasinu. «Nikad se više nije ponovila ta čudna hemija između voditelja, urednika, muzičkih organizatora. Iako su mnogi kasnije pokušali da naprave radio koji će tako zvučati nisu uspeli. Ta ekipa više ne može da se skupi jer većina ima probleme sa prostatom, povišenim pritiskom, holesterolom i pamćenjem», kaže Blaža.

Blaža je oduvek mnogo voleo školu pa ne čudi što je upravo tu našao inspiraciju za naziv svog prvog benda - «Fiskulturno lane». Naime, kozlić za preskakanje, koji je u to vreme bio neizostavan na časovima fiskulture, podsećao ga je na lane. «Članovi ove grupe su sada ljudi u braku te ne bih pominjao šta su tada radili. Srećom, tada nije postojao Youtube.  U to vreme ja sam bio nevin, ali sam to nadoknadio u poslednjih 10 godina, pošto sam se oženio», kaže Blaža prisećajući se svojih prvih koraka u muzičkim vodama. «Lane» je trajalo oko tri godine, a nastupi ovog benda u SKC-u, Dadovu, Domu omladine, Kalemegdanskoj Rokoteci su uvek bili puni. Uspon benda zaustaviće pozivi u vojsku i prijemni ispiti. U tom momentu Blaža je shvatio da mu je formalno obrazovanje ipak na prvom mestu pa je u rekordnom roku od svega šest godina postao viši poslovni čovek. Blaža sa nostalgijom priča o svojim studentskim danima na Višoj poslovnoj školi: «Sećam se polaganja jednog ispita. Ušao sam u kancelariju i profesor me pitao da li znam za šest, rekao sam da znam i položio ispit, a da nisam ni reč progovorio. Kada sam izašao napolje ispred je čekao Mitar Mrkela. On je sigurno dobio osmicu».

Ključnu ulogu u osnivanju benda «Prljavi inspektor Blaža i kljunovi» imao je gitarsta grupe Arigo Saki. Na studentskom protestu 1992. godine nastao je, po rečima Arigo Sakija, jako čudan spoj. Naime, njegov tadašnja grupa je nastupila po prvi put sa Blažom u amfiteatru Filozofskog fakulteta. Iako u tom momentu nisu odlučili da naprave zajednički bend, sudbina je umešala svoje prste. «Posle par meseci, Blaža se pojavio u mojoj turističkoj agenciji. Ispostavilo se da je njegova tadašnja devojka, sadašnja žena, radila kod mene kao knjigovođa. Tu se rodila ideja da napravimo veče koje će biti posvećeno hitovima iz 80tih. Problem je bio što smo na nastupima imali malo pesama, a mnogo publike, pa smo u pauzama puštali porno filmove kako bi održali tenziju do kraja», objašnjava Arigo Saki.  Ekipi se priključuje i Gazda Milutin, koji postaje alfa i omega benda pod nazivom «Prljavi inspektor Blaža i kljunovi». Vrtoglavi uspon grupe koji je usledio nije jasan ni samom Blaži: «Na našoj drugoj svirci uspeli smo da prodamo hiljadu karata, a kako, niko ne zna. Možda se to desilo zbog popularnosti radio Pingvina. Tu smo shvtili da imamo zlatnu koku».

Nastupi za pamćenje

Zaštitni znak benda «Prljavi inspektor Blaža i kljunovi» su energični nastupi, specijalno kreirani da nasmeju, šokiraju, iznenade, nikako da ostave ravnodušnim. Prilikom jednog nastupa u KST-u Blaža se skinuo go i bacio stvari u publiku. Svirka je bila odlična, zadovljni i publika i organizatori i bend. Muka je nastala kad Blaži nisu vratili garderobu. Iako je za utehu od organizatora dobio gajbu piva, to mu nije rešilo problem. Kako kaže, kući je otišao u stilu Đenke iz filma «Maratonci trče počasni krug».

Da nastupanje sa bendom može biti i vrlo opasan posao, Blaža se uverio tokom svirke na moto skupu u Smederevu. Bend je svirao na kamionu koji je bio improvizovana bina. U jednom momentu Blaža se uhvatio za metalnu šipku i doživeo elektro šok. Strujni udar ga je odbacio 20 metara sa bine (do kraja razgovora Blaža i Arigo Saki nisu uspeli da se dogovore koliko je trajao ovaj Blažin let, pa ovu informaciju treba uzeti sa rezervom), ali Blaža ne žali jer kaže da od tada ima pojačan libido.

Jedan od nastupa u Zvorniku mu neće ostati u pamćenju kao omiljeni, ali svakako hoće kao najbolniji. Blaža je propao kroz binu, ali je, kao i svi veliki profesionalci, ignorisao bolove zadobijene prilikom pada sa preko 2 metra visine i nastavio sa svirkom. «Kao da to nije bilo dovoljno, jedan od fanova me je pogodio olovkom u oko. Međutim, ne zameram mu jer znam da je to bilo od dragosti, a ne iz loše namere», priseća se Blaža ovog nastupa. Naravno, kao i svim velikim zvezdama, i Prljavom inspektoru se dešavalo da skoči sa bine u prazno i završi u bolnici.

Koji je tvoj omiljeni nastup?

Blaža: To je rođendan moje tašte, tamo negde  70tih kada smo svi bili goli. Šalim se, naravno. Omiljeni nastup je prošlogodišnji na Beer fest-u, kada sam bio Supermen. Tu je i Beer fest 2007 što je verovatno jedan od omiljenih nastupa za ceo bend - mnogo publike, pozitivne energije i pivopija koje su odlična publika.

Novi projekat?

Blaža: Naš poslednji projekat je imao veze sa Supermenom, i zvao se «Samo Supermen Srbiju spašava», ali to se nije desilo. Vraćamo se starim dobrim proverenim korenima Rock 'n Roll-a, tako da će Elvis Prisli biti  zastupljen u narednom projektu. Već mi se šije kostim po ugledu na Elvisov sa čuvenog koncerta na Havajima 1971. godine.

Arigo Saki: S obzirom da je Rock 'n Roll crk'o, tako će se zvati i naš novi album. Izgleda da se kletva iz naše pesme Dabogda crk'o Rock 'n Roll obistinila. Iako će album izaći vrlo brzo, u narednih 10 godina,  za sad imamo samo naziv albuma.

Blaža: Dobra vest je da će moj novi kostim biti od lateksa, za razliku od prethodnog koji je bio od sintetike pa sam smrdeo kao lav pred parenje. To znači da će na našim nastupima biti manje padanja u nesvest u prvim redovima. Kostim će imati premijeru 9. aprila u SKC-u, što će biti proslava 17 godina postojanja grupe.

S obzirom da Rock 'n Roll gubi publiku, kako preživljavate baveći se ovom muzikom?

Arigo Saki: Retko koji bend danas može da živi baveći se samo muzikom. To nam dođe kao hobi, a svi ustvari imamo neki drugi posao. Ja imam turistiku agenciju i trenutno sam usredsređen na razvijanje naturizma.

Blaža: Ja dosta igram u filmovima iksiksiks produkcije. Osim toga, dosta sam i na ženinim jaslama. J U proteklih 15 godina pisanje mi je postalo stalni posao. Pišem za Blic, magazin Mocart kladionice, za sajt Jelen piva, Singidunum vikli. U početku sam smatrao da je dovoljno to što pišem i nisam očekivao nikakvu novčanu nadoknadu, ali tajnu mi je otkrio Đura iz Mornara i objasnio mi da je to odličan način da platim mesečne račune.

Omiljeni narodnjak?

Arigo Saki: jedna guslarska pesma...

Blaža: Mito Bekrijo.

Omiljeni domaći proizvod?

Arigo Saki: domaća zlatiborska pršuta i Štarkov novi proizvod Čoko.

Blaža: ajvar Bakina tajna. Njega sam čak i poklonio Pameli prilikom našeg susreta. I naravno, moje omiljeno Jelen pivo.

Omiljena domaća turistička destinacija?

Arigo Saki: Zlatibor.

Blaža: Tara, Kopaonik, Zlatibor, Raška, Smederevska Palanka... Ljudi nisu svesni kakvih sve objekata i čarolija ima po Srbiji kada se ode u neki grad koji na prvi pogled ne deluje zanimljivo. Destinacije koje sada preporučujem su Tunis i Egipat, i mislim da bi tamo trebalo da pošaljete ženinu rodbinu J

Poznat si kao čovek u čijem je društvu zagarantovan smeh. Ko tebe zasmejava?

Blaža: Volim sve kolege koje se bave humorom, od Mićka iz Indeksovog pozorišta, preko Ramba, Čkalje, Gidre, Paje Vujisića, Zorana Radmilovića, Gagija Jovanovića. Oduševljavaju me svi ljudi koji se na neki način bave humorom. Najteže je zasmejati čoveka.

"Moj izbor" je priznanje za najpopularniji brend ili proizvod u određenoj kategoriji proizvoda. Cilj priznanja "Moj izbor" je da pokaže kojim proizvodima građani naše zemlje najviše veruju.

Priznanje "Moj izbor" se dodeljuje isključivo na osnovu glasova potrošača. Potrošači su krajnji konzumenti proizvoda, što ih čini najkompetentnijim da govore o njihovim karakteristikama. Uslov da neki proizvod postane nosilac priznanja "Moj izbor" je da bude domaćeg porekla ili da na neki drugi način utiče na unapređenje društvene zajednice ili standarda građana Srbije.

Kada damo 100 dinara za domaći proizvod, često i do 95 dinara ostaje u zemlji i ide na troškove proizvodnje, plate radnika, investicije i izdvajanja za prosvetu, zdravstvo, penzije, bezbednost, a samo 5 dinara odlazi putem profita u džepove vlasnika firme, ma koje vere ili nacije taj vlasnik bio.

Osnovni cilj našeg projekta je podizanje svesti građana o važnosti kupovine domaće robe. Kupovina domaćih proizvoda je u mnogim zapadnim zemljama pitanje kućnog vaspitanja. Znači, mi ne činimo ništa što građani razvijenih zemalja već ne rade. Trudićemo se da što većem broju građana objasnimo na koji način se kupovinom domaće robe pomaže svoja privreda i svoja država.

Kampanja „Birajmo domaće" nikako ne sme da se pretvori u bojkot bilo koje robe. Mi ne bojkotujemo druge, mi podržavamo naše. Zato je moto kampanje: „Uvek kada imate mogućnost izbora, izaberite domaći proizvod". Dakle, ukoliko je domaći proizvod dovoljno kvalitetan i cenovno konkurentan stranom proizvodu, kupite domaće.

Ostali ciljevi akcije Birajmo domaće:

Edukacija građana o razlici u značenju pojmova "domaće vlasništvo" i "domaći proizvod"

Podsticanje proizvodnje u Srbiji

Očuvanje radnih mesta

Sprečavanje pada plata, penzija i ukupnog standarda

Smanjenje deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni

Očuvanje nivoa deviznih rezervi

Stvaranje preduslova za veće investicije u Srbiji

Podrška srpskom izvozu

Uključivanje građana u borbu protiv efekata krize

Smanjenje animoziteta građana prema privatnim firmama i procesu privatizacije

Uticaj na poboljšanje kvaliteta i konkurentnosti domaćih proizvoda

Unapređenje imidža domaćih proizvoda i proizvođača

Stvaranje poverenja građana u kvalitet domaćih proizvoda

Edukacija građana o razlici u značenju pojmova "domaće vlasništvo" i "domaći proizvod"

     Kroz istraživanja koja smo radili i kroz stalne kontakte sa narodom, došli smo do zaključka da građani veoma često povezuju pojmove domaći i strani proizvod sa vlasništvom nad preduzećem koje taj proizvod stvara. To je jedan od razloga zbog kojih je tokom naših anketa, izuzetno mali broj građana uspevao da nabroji deset domaćih proizvoda za dva minuta

Podsticanje proizvodnje u Srbiji i stvaranje uslova za veće investicije u Srbiji

      Projektom «Birajmo domaće» želimo da podstaknemo domaću proizvodnju i da uvećamo nivo investicija u Srbiji. Posebna vrednost naše kampanje je to što njome pozivamo građane da podrže sve firme koje posluju na teritoriji Srbije i stvaraju materijalna dobra, bez obzira na njihovu vlasničku strukturu. Kada ubedimo potencijalne investitore da je kupcima u našim prodavnicama jedan od presudnih faktora prilikom odabira proizvoda poreklo proizvoda, oni će se lakše opredeljivati da ulože novac u stvaranje novih proizvodnih kapaciteta u Srbiji. U protivnom, zašto bi neko ulagao novac u nove pogone, ako može jednostavno da nam uveze i proda robu proizvedenu na nekom drugom mestu.

Očuvanje radnih mesta 

      Jedan od glavnih ciljeva naše kampanje jeste da očuvamo radna mesta i da sprečimo pad plata, penzija i ukupnog standarda. Ovaj cilj naši građani jako brzo prepoznaju i to je obično jedan od glavnih argumenata za njihovu bezrezervnu podršku našoj akciji. Računica je jasna, za funkcionisanje firme koja se bavi uvozom potrebno je svega par magacionera, komercijalista i knjigovođa. Za proizvodnju te iste robe je potrebno na desetine puta više zaposlenih. Na taj način možemo obezbediti daleko veći broj radnih mesta, a samim tim i stabilnije punjenje penzionih, socijalnih i zdravstvenih fondova.

Smanjenje deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni i očuvanje nivoa deviznih rezervi

     Srbija danas, na žalost, ima jako negativan bilans u razmeni sa inostranstvom. Takva situacija za sobom povlači ekonomsku nestabilnost i konstantno slabljenje države. Da bismo to promenili i da bi Srbija krenula da jača, neophodno je da se uveća količina novca u opticaju, odnosno, da se uveća priliv novca koji ulazi u zemlji, a da se smanji količina koja iz zemlje izlazi. Na taj način ćemo smanjiti spoljnotrgovinski deficit, očuvati nivo deviznih rezervi i obezbediti stabilnost domaće valute. 

Podrška srpskom izvozu

      Da bi neka naša firma postala uspešan izvoznik, neophodno je da se prvo dokaže i razvije na domaćem terenu. Cilj našeg projekta je da pomognemo domaćim proizvođačima da ojačaju, da steknu potrebno znanje, iskustvo i kapacitete, i da nakon toga krenu u takmičenje sa izuzetno jakom konkurencijom na stranim tržištima. Na taj način, uticaćemo i na porast srpskog izvoza, što će dodatno uticati na povećanje priliva deviza i na povećanje finansijske stabilnosti države.

Uključivanje građana u borbu protiv efekata krize

    Kampanjom «Birajmo domaće» animiraćemo građane da aktivno učestvuju u borbi protiv efekata krize. Veoma je bitno da u teškim vremenima ubedimo naše sugrađane da nada u bolji život postoji i da oni svojim delovanjem mogu da učestvuju u ozdravljenju naše privrede. Pravilnom motivacijom građana stvorićemo zadovoljnije potrošače i mirnije i uspešnije radnike.

Smanjenje animoziteta građana prema privatnim firmama i procesu privatizacije 

    Tokom naše akcije ćemo se truditi da poboljšamo stav radnika prema poslodavcima i građana prema vlasnicima firmi. Naime, dok su u drugim zemljama vlasnici firmi ugledni i poštovani ljudi, kod nas je, zbog višedecenijski formiranih predrasuda, odnos građana prema poslodavcima izuzetno negativan. Cilj nam je da pomognemo građanima da prihvate svaku fabriku u Srbiji kao svoju, a da svako novootvoreno radno mesto dožive kao uspeh svih nas i čitave države. Takođe, želimo da ukažemo građanima na povezanost rada i kapitala, jer veći uspeh domaćih firmi znači otvaranje novih radnih mesta, što radnicima otvara veću mogućnost izbora. Sve to neminovno dovodi do poboljšanja uslova rada i plata zaposlenih. 

 Uticaj na poboljšanje kvaliteta i konkurentnosti domaćih proizvoda

     Kampanjom «Birajmo domaće» možemo uticati na povećanje količine novca u opticaju u određenim segmentima proizvodnje, što za rezultat može imati veća ulaganja u toj oblasti. Otvaranje većeg broja preduzeća koja proizvode istu ili sličnu robu dovodi do veće konkurencije, što kao krajnji rezultat mora imati poboljšanje kvaliteta proizvoda. Dakle, gledajući i sa te strane, naša akcija je u interesu svih potrošača, a poboljšanje kvaliteta proizvoda će pozitivno uticati na konkurentnost date robe, kako na domaćem, tako i na stranom tržištu.

 Unapređenje imidža domaćih proizvoda i proizvođača i stvaranje poverenja građana u kvalitet domaćih proizvoda

     U našem narodu još uvek važe stereotipi da je sve što je strano kvalitetnije od domaćeg. Ovakav stav je formiran kod stanovništva kao posledica vremena s kraja prošlog veka, kada građani, najčešće, nisu imali mogućnosti da dođu do strane robe, a odelo dobijeno sa zapada čuvalo se samo za specijalne prilike. Takođe, tokom devedesetih godina, u vreme velikog privrednog pada, mnogi radnici su bili svedoci kriminalnih radnji koje su se odvijale u pojedinim firmama, zarad povećanja zarade, a na račun kvaliteta proizvoda. Trudićemo se da razvijemo svest građana Srbije da su se vremena promenila i da većina domaćih proizvoda u Srbiji ispunjava sve potrebne kriterijume kvaliteta i za najzahtevnija strana tržišta.

SERBIA OPEN 2011
23.04. - 01. 05. 2011.
Teniski Centar Novak
Tadeuša Košćuška 63a, 11000 Beograd

ATP turnir Serbia Open organizuje se u Beogradu, na terenima Teniskog Centra Novak od 2009. godine, čime je Srbija postala deo teniske mape sveta po prvi put u svojoj istoriji!

Organizatori nastoje da turnir svake godine bude na najvišem nivou, a dosadašnja dva pokazala su da Srbija poseduje ogromne kvalitete u organizaciji sportskog događaja svetske klase. Posvećenost i strast prema tenisu naših ljudi garancija je da će Serbia Open biti teniski spektakl visokog ranga i narednih godina.

Na turnirima, pored domaćih tenisera Novaka Đokovića, Janka Tipsarevića, Viktora Troickog i Nenada Zimonjića, učešće su imali igrači iz samog svetskog vrha. Turnir održan 2009. godine je od strane ATP organizacije proglašen za najbolje organizovan turnir u kategoriji ATP World Tour 250 - za ukupni utisak, kako zbog izuzetne organizacije i odlične atmosfere, tako i zbog kvaliteta učesnika.

Serbia Open je jedan od najznačajnijih sportskih događaja u Beogradu i Srbiji, a osim kvalitetnih igrača naša snaga su posetioci kojih je u protekle dve godine bilo više od stopedeset hiljada. Zbog njih turnir postoji - zbog svakog pojedinca koji voli tenis, sport, zdrav život, zbog svih porodičnih ljudi, studenata, zbog onih najstarijih, ali i najmlađih.

Pored teniskih mečeva, publika u promo selu može da uživa u velikom broju aktivnosti - zabavama, promocijama, koncertima, predstavama, nagradnim igrama.

Šampion 2010: Sem Kveri (SAD)

Šampion 2009: Novak Đoković (Srbija)

www.SerbiaOpen.rs

Definicija domaćeg proizvoda

Razlika između pojma domaći brend i domaći proizvod?

Po čemu se akcija Birajmo domaće razlikuje od drugih?

Uticaj akcije na kurs dinara

Uticaj akcije na očuvanje radnih mesta

Uticaj akcije na povećanje stranih investicija

Uticaj akcije na povećanje izvoza

Zašto baš delovanje putem prospekata?

Očekivani efekti akcije

Šta je domaći proizvod?

Domaći proizvod podrazumeva svu robu proizvedenu u Srbiji, u čijoj proizvodnji vrednost uvoznih sirovina i repromaterijala ne prelazi polovinu fabričke vrednosti proizvoda; odnosno u najvećem broju slučajeva 30% iznosa maloprodajne cene.

Bitno je pojasniti da oznaku «domaćeg proizvoda» može da nosi sva roba koji su proizveli građani Srbije, najvećim delom od domaćih sirovina, i na teritoriji Srbije. To znači da nije važno čiji je to brend, sve dok je naš proizvod, zato što većina novca kojim je roba kupljena ostaje u zemlji.

Razlika između pojma domaći brend i domaći proizvod

Kada kažemo „domaći brend", obično mislimo na robnu marku poreklom sa naših prostora, bez obzira na to gde se roba proizvodi i na koji način se vrši raspodela prihoda od njene prodaje. Domaći proizvod je roba koja je proizvedena u našoj zemlji, većinom od naših sirovina, bez obzira na to čiji je brend i odakle je vlasnik fabrike.

Dakle, Fiat automobil, proizveden u Turskoj, predstavlja italijanski brend, a turski proizvod.

Po čemu se akcija Birajmo domaće razlikuje od drugih?

Postoji bitna razlika između našeg projekta i sličnih projekata u regionu. Dok u Hrvatskoj  insistiraju na izvorno hrvatskoj robi, naša kampanja podržava sve proizvode, koji zadovoljavaju uslov da ih možemo nazvati «domaći proizvod». To znači da građane pozivamo da biraju domaće proizvode, bez obzira na to o čijem se brendu radi.

Ovakav odnos prema tržištu ne ugrožava strane investitore. Naprotiv! Mi smo se opredelili za investicioni protekcionizam, za podršku svima koji žele da ulože u Srbiju, da ovde stvaraju materijalna dobra, da zaposle naše radnike, da pune naše fondove i naš budžet i da time učestvuju u ukupnom razvoju Srbije.

Dinar zlata vredan

Kurs dinara direktno zavisi od priliva i odliva deviza iz države. S obzirom na to da će priliv deviza, pod uticajem svetske ekonomske krize, biti otežan, najbolji način da održimo stabilnost kursa predstavlja smanjenje odliva deviza iz zemlje. Aktivnostima u okviru projekta "Birajmo domaće" i kupovinom domaćih proizvoda u većoj meri, ostvariće se uticaj i na smanjenje deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni i na stabilnost domaće valute.

Domaće posao čuva

Ono što se ne prodaje, ne treba ni da se proizvodi. Kupovinom nekog proizvoda stvaramo potrebu da se isti i dalje pravi.

Zbog straha od krize koja uzrokuje manje trošenje novca, i smanjenih kupovnih mogućnosti dolazi do opšteg pada prometa roba, a samim tim i srpskih proizvoda. Zato je važno da i to malo novca koje možemo da potrošimo damo upravo za naš proizvod, jer time ostaje potreba da se i dalje pravi. Sve dok tržište traži robu, opstaće ta radna mesta. Sačuvajmo naš posao, i posao dragih osoba. Birajmo domaće!

Dobrodošli investitori!

Postoji više faktora koji utiču na odluke privrednika da investiraju u nekoj zemlji. Do sada je veoma često jeftina radna snaga bila presudan faktor za dolazak stranih kompanija u Srbiju.

Cilj je da im ponudimo nešto drugo, a to je povećana mogućnost plasmana robe na našem tržištu, koje nije malo. Kada se uspostavi takvo tržište u kome se prednost daje robi proizvedenoj u Srbiji, inostranom brendu će se više isplatiti da otvori proizvodne pogone ovde i zaposli desetine radnika, nego da robu prosto uvozi.

U protivnom, zašto bi neko ulagao novac u gradnju novih kapaciteta, ako može jednostavno da nam uveze i proda robu proizvedenu na nekom drugom mestu?

Šljiva preko grane

Gotovo je nemoguće da jedno preduzeće ostvari bitnije izvozne rezultate, ukoliko pre toga nije razvilo proizvodne kapacitete na osnovu proizvodnje i plasmana robe na domaćem tržištu. Ovom akcijom pomažemo našim proizvođačima da poslovanjem na domaćem tržištu ojačaju, da bi se kasnije lakše širili i borili sa konkurencijom na stranim tržištima.

Zašto baš delovanje putem prospekata?

Oglašavanje putem prospekata, koji stižu na kućne adrese, predstavlja vid direktnog marketinga. Dok svi vidovi oglašavanja u svetu doživljavaju pad prihoda, sistemi direktnog marketinga u Evropi i Americi beleže rast i preko 20%, bez obzira na trenutnu krizu. Ovo je dovoljan podatak koji nam govori o efektima njegovog korišćenja. Zbog toga smo se i mi odlučili za direktni marketing. Naravno, to nije jedina aktivnost u sklopu projekta „Birajmo domaće".

Mi radimo, mi utičemo 

Aktivnosti projekta Birajmo domaće su usmerene na promenu svesti svih građana, u cilju stvaranja navike da se pri kupovini prednost daje domaćim proizvodima. Moja Srbija je pokrenula akciju, ali se boljitak srpske privrede tiče svih nas. Ukoliko se na pravi način organizujemo i potrudimo, svi po malo - državna vlast, studenti, sindikati, marketinske agencije, radnici, proizvođači, prodajni lanci, udrženja potrošača, penzioneri, nevladine organizacije, mediji...; možemo naći lek za srpsku privredu.

U okviru projekta "Pokreni se", predstavićemo Vam deset aranžmana pod nazivom "Sedam dana u Srbiji". Svaki aranžman obuhvata jednu oblast, tako da, ako obiđete sva predstavljena mesta, možete reći da poznajete svaki pedalj Srbije. Pogledajte aranžman vezan za okolinu Tare i Zlatibora i recite nam svoje mišljenje. Sve kritike i sugestije su dobrodošle.

Dan 1.

19:00 Dolazak na Taru i smeštaj po sobama

19:15 Koktel dobrodošlice

19:45 Večera: Specijaliteti domaće kuhinje

20:30 Lagana šetnja trim stazom, sa vodičem

21:30 Žurka dobrodošlice, sa „Tarskim" performansom, muzika uživo

Dan 2.

8:00 Ustajanje

8:15 Slatko, kafa i drugo

8:30 Doručak

9:00 Polazak za Manastir Raču, putem prema BB

10:00 Obilazak manastira Rače: manastir, konak, porta, manstirska riznica, manstirska vodenica, manastirska električna centrala. Šetnja do Lađevca, izvorište reke Rače, u kanjonu Rače. Okrepljenje u ribljem restoranu pokraj manastira

12:00 Polazak za Perućac preko Bajine Bašte

13:00 Razgledanje najkrace reke „Godina" u Perućcu

13:30 Ručak u restoranu Vrelo, na terasi iznad Drine, preporuka pastrmka na žaru, aperitiv Kleka BB specijal

15:30 Kupanje na jezeru Perućac

16:30 Vožnja čamcem, perućačkim jezerom, kroz kanjon Drine

18:00 Degustacija kolača „PARFFE" na terasi iznad jezera, u hotelu Jezero

18:45 Polazak za Mitrovac

19:30 Obilazak Vizitorskog centra NP Tara na Mitrovcu

20:00 Šetnja po Mitrovcu sa vodičem, u zoni dečijeg odmarališta

21:00 Svečana večera sa zabavnim programom u etno restoranu Kačara, muzika uživo

23:30 Polazak nazad zaTaru

Dan 3.

8:00 Ustajanje

8:15 Slatko, kafa i drugo

8:30 Doručak

9:00 Polazak za Mokru Goru

9:30 Kuća proroka Tarabića u Kremnima, obilazak, razgledanje, čas istorije, kupovina suvernira

10:30 Polazak za Mokru goru

11:30 Mokra Gora, predah u konačištu „Osmica"

12:00 Vožnja Šarganskom osmicom, popularnim „ćirom"

14:00 Mećavnik, razgledanje, obilazak, upoznavanje sa „Kustendorf"-om

15:00 Ručak hotel Mladost na skijalištu Iver

16:30 polazak na Zaovinsko jezero, putem Mećavnik-Iver-Zaovine

17:00 Zaovinsko jezero, kupanje, obilazak jezera, fotografisanje

19:00 Polazak nazad na Taru

21:00 Večera u restoranu Kurta, sa zabavnim programom

Dan 4.

8:00 Ustajanje

8:15 Slatko, kafa i drugo

8:30 Doručak

9:00 Polazak za Zlatibor, preko Tare, Kremne,..

10:00 Kratak predah u kompleksu „Jokino Vrelo"

10:30 Polazak za Zlatibor

11:00 Zlatibor, šetnja, obilazak, razgledanje, u pratnji vozača

12:00 Okrepljenje u „Kraljevskim konacima" restoran na obali jezera

12:30 Ribničko jezero, Tornik, panoramska voznja žičarom do vrha (1496m)

14:00 Obilazak Etno sela Sirogojno, u pratnji vodiča

14:30 Ručak u Etno Selu Sirogojno

16:00 Gostilje, rodna kuća Dimitrija Tucovića

17:00 Ljubiš, kupalište Boškova voda, kupanje i okrepljenje u etno restoranu

18:00 pešački Uspon na vrh Čigota, 1422m

20:00 Svečana večera u Motelu Šargan u Kremnima

23:00 Smeštaj u hotelu/privatnom smeštaju na Zlatiboru

Dan 5.

8:00 Ustajanje

8:15 Slatko, kafa i drugo

8:30 Doručak

9:00 Polazak na Zlatar

10:30 Kratak predah u kompleksu Etno Selo Vraneši, kod Radinjskog jezera

12:00 Uvačko jezero, obilazak, razgledanje, vožnja jezerom, ledena pećina, stanište beloglavog supa, kupanje

13:30 manastir Dubnica, u selu Božetici

14:30 Ručak u restoranu Vilovi, u etno kompleksu Vilovi, kod Botica

16:00 Zlatar, panoramska voznja žičarom Briježđa

16:30 Manastir Mileševa

18:30 Zlatarsko jezero

20:00 večera u restoranu Sidro na Zlatarskom jezeru

23:00 Povratak na Zlatibor

Dan 6.

8:00 Ustajanje

8:15 Slatko, kafa i drugo

8:30 Doručak

9:00 Polazak za Užice, aerodrom Ponikve, prema Kadinjači

10:00 Kadinjača, spomenik, muzej, suveniri, okrepljenje

11:00 Užice: Muzej Užičke republike, Električna centrala, tvrđava, Jokanovića kuća, spomenik Drugu Titu...

12:00 Okrepljenje u etno restoranu Konak

13:00 Zlakusa, Potpećka pećina, obilazak, razgledanje

14:30 Terzića Avlija, etno park

15:00 Ručak u Terzića Avliji

17:00 Poseta grnčariji Nikitović, kupovina eksponata

20:00 Svečana večera u hotelu Zlatiborska noć, na Belim Zemljama, sa noćnim kupanjem i performansom na bazenu

23:30 Povratak na Zlatibor

Dan 7.

8:00 Ustajanje

8:15 Slatko, kafa i drugo

8:30 Doručak

9:00 Polazak za ovčarsko kablarsku klisuru

11:00 Okrepljenje na terasi restorana DOM, na obali Morave

11:30 Obilazak ovčarsko kablarskih manastira, u pratnji vodiča: Nikolje, Blagoveštenje, Uspenije, Vavedenje

13:00 Nastavak puta za Guču, preko Lučana

14:00 Guča, obilazak poprišta manifestacije Sabor Trubača

14:15 Upisivanje u knjigu „50 godina Guče"

14:30 Performans „Postavljanje šatora na igralistu"

15:00 Ručak u etno restoranu „Kod Dace"

16:30 Etno kompleks „Vajati" Donja Kravarica, na putu za Arilje

18:00 Arilje, svetska prestonica maline

18:30 crkva Sv.Ahilije

19:00 Poseta konaku serdara Jovana Micića

20:00 Svečana završna večera, sa programom „Dođite nam opet" u restoranu „Mlinarev san" sa predivnom terasom iznad Rzava

23:00 Polazak za Zlatibor

Dan 8.

8:00 Ustajanje

8:15 Slatko, kafa i drugo

8:30 Doručak

9:30 Ergela konja na Tari, Kaluđerske bare, posmatranje, jahanje, fotografisanje

11:00 Vidikovac Sokolina

12:00 Crkva na Tari

13:30 Ručak u Etno restoranu „Jeremičak"

15:00 Kraj aranžmana

Apatinska pivara je ekskluzivno predstavila novu flašu Jelen Piva! Domaćin večeri, Ilija Šetka, predsednik UO Apatinske pivare i regionalni predsednik za Srbiju i Crnu Goru StarBev Grupe, svečano je otvorio koktel, nakon čega je nastupila grupa Van Gogh koja je izvela svoje najpoznatije hitove!

Brojne poznate ličnosti uživale su u dobroj atmosferi u renoviranom prostoru Doma Omladine: Marija Kilibarda, Tijana Jevtić, Miloš Vlalukin, Dejan Lutkić, Milan Kalenić, Slavko Beleslin, Jovan Memedović, Vukašin Brajić, Miloš Milovanović, Branko Veselinović, Jugoslav Pantelić, Nj.E. Alain Kundycki, ambasador Belgije, Nj.E. Alexandre Addor Neto, ambasador Brazila, Miodrag Janković, generalni sekretar Jelen Superlige, fudbaleri OFK Beograd-a i FK Rad-a i mnogi drugi.

Apatinska pivara je u novu flašu Jelen Piva uložila preko 10 miliona evra. Napravljena je u skladu sa zahtevima i željama potrošača, modernog je dizajna koji potpisuje jedna od vodećih svetskih agencija za dizajn ambalaže "Kartils" iz Holandije. Pored savremene tehnologije i trendova koji su primenjeni, nova ambalaža Jelen Piva visoko podiže standarde dizajna i funkcionalnosti pivske flaše u Srbiji.

»Večeras smo ekskluzivno predstavili novu Jelen flašu, napravljenu za istinske ljubitelje piva, u koju je uloženo preko 10 miliona evra. Vrhunski kvalitet Jelen Piva mora da prati vrhunska ambalaža. Superiorni dizajn nove flaše Jelen Piva potvrđuje lidersku poziciju ovog brenda kako na domaćem tržištu tako i na tržištima u regionu. Jelen Pivo u novoj flaši od 0,5 i 0,33l naći će se na srpskom tržištu od 15. marta. Verujem da će naši potrošači uživati u dokazanom kvalitetu Jelen Piva, od sada u jedinstvenoj ambalaži.  »Da dobre stvari, budu još bolje!«, Živeli!!«, istakao je Ilija Šetka predsednik UO Apatinske pivare i regionalni predsednik za Srbiju i Crnu Goru StarBev Grupe.

Jelen Pivo je početkom 2011. godine proglašeno za „Brend decenije", ponosni je laureat znaka „Najbolje iz Srbije" u 2010. godini i već dvanaestu godinu za redom, na Međunarodnoj selekciji kvaliteta MONDE SELECTION 2010, nosilac je najviših priznanja za kvalitet. Šest godina za redom, posetioci Belgrade Beer Fest-a ocenjuju Jelen Pivo kao „Najbolje pivo", dok su ga muškarci širom Srbije prepoznali kao „Najpopularniji proizvod u 2010. godini".

Jelen Pivo je lider na domaćem tržištu i omiljeni pivski brend u regionu! Kvalitet Jelen Piva, potvrđen mnogobrojnim priznanjima, sada svoju potvrdu dobija i u vrhunskoj ambalaži koja ide rame uz rame sa najvećim svetskim pivskim brendovima.

Kompanija Imlek je predstavila dva nova mlečna proizvoda Moja kravica jogurt bez lakotoze i Moja kravica jogurt bez lakotoze sa ukusom jagode, namenjenim prevashodno  osobama sa intolerancijom na laktozu.

U savremenoj medicini sve više je zabeleženih oblika intolerancije na laktozu, mlečni šećer, koji je dominantno prisutan u mlečnim proizvodima. Neke osobe ne podnose ni najmanju količinu laktoze u ishrani. Konkretno, u našem regionu više od polovine stanovništva je u određenoj meri netolerantno na laktozu i to je pojava koja je u izuzetnoj progresiji.

„Za razvijanje ove vrste proizvoda smo se odlučili iz dva razloga.

Prvi je postojanje velikog broja osoba koje su osetljive na mlečni šećer-laktozu i koje sbog svoje intolerancije ne bi smele da konzumiraju mleko i mlečne proizvode.

Drugi razlog je da sve osobe sa godinama   gube toleranciju na laktozu i postaju osetljive na mlečni šećer u mlečnim proizvodima, a to im naravno otežava konzumaciju omiljenih proizvoda.

Mleko bez laktoze koje se nalazi u našoj paleti proizvoda uz novi  jogurt bez laktoze omogućavaju da i deca i odrasli nesmetano da uživaju u ovim proizvodima, a da pri tom nemaju negativne posledice.

Užitak je utoliko veći što pored belog jogurta potrošačima nudimo i  jogurt bez laktoze sa ukusom jagode.Za nas je takođe  veoma inspirativna činjenica i to da veliki broj fintnes instruktora i uopšte sportskih i zdravstvenih stručnjaka preporučuju konzumaciju proizvoda bez laktoze za sve grupe potrošača, zato  jer su delaktozirani proizvodi lako svarljivi i samim tim preporučljivi kod osoba koje uz trening žele da smanje telesnu masu". izjavio je gospodin Srđan Popović, Regionalni direktor marketinga Imleka.

Iz tog razloga, osluškujući potrebe savremenog potrošača, kompanija Imlek je, kao lider na tržištu, u svoju paletu proizvoda uvrstio ova dva nova mlečna proizvoda, kako bi potrošači neotporni na laktozu mogli nesmetano da uživaju u svojim omiljenim mlečnim proizvodima.

„Organizam netolerantan na laktozu, njenim unosom počinje da pati od otežanog varenja, bolova u stomaku i bolne nadutosti.

Glavni izvori laktoze su mleko i mlečni proizvodi. S druge strane 70% neophodnog dnevnog unosa kalcijuma se osigurava ovom grupom namirnica, a  jednostranim izbacivanjem mleka i mlečnih proizvoda iz ishrane povećava se rizik od preloma, osteoporoze i hipertenzije, te ugrožava unos drugih esencijalnih nutrijenata prisutnih u mleku, kao što su proteini i vitamin B2.Iz tog razloga je  konzumacija mleka i mlečnih proizvoda  neophodna" izjavila je Dr. Branka Arsenović, lekar interne klinike KBC Zvezdara

Proizvodi bez laktoze, pored toga što su neophodni osobama intolerantnim na laktozu, su vrlo lako svarljivi i samim tim preporučljivi svima.

Autor: Slobodan Ogrizović

Nаšа putovаnjа kа Tаri i sа Tаre skoro dа (sа nаglаskom nа "skoro") su nаm postаlа veće zаdovoljstvo i zаnimljivijа od sаmog borаvkа nа ovoj prelepoj plаnini. I, kаd god pomislimo dа smo (skoro) sve videli, uvek se pojаvi nešto novo - rekа, puteljаk, mаnаstir, šumа, etno seoce, а i neko novo mesto zа putnike-gurmаne. Svаki tаj rаndevu sа prirodom, ili sа ljudskim delimа kojа svojim mestom i izgledom teže dа ne rаsrde istu tu prirodu, čini prаvo, iskonsko zаdovoljstvo, te je prаvа blаgodet skrenuti ponekаd sа glаvnogа putа nekoliko kilometаrа u mаlu istrаživаčku аkciju. Ali, zа sve nаjbolje stvаri morаte se mаlo i potruditi. Uostаlom, nije Mаrk Tven tek tаko nаpisаo: "Zа dvаdeset godinа bićeš više rаzočаrаn stvаrimа koje nisi urаdio nego onimа koje jesi. Isplovi, zаto, iz sigurne luke. Otkrivаj, sаnjаj, istrаžuj!"

Verujemo dа već svi vrlo dobro znаju dа se do Tаre dolаzi Ibаrskom mаgistrаlom, pа nа Vаljevo, preko Debelog brdа - do Bаjine Bаšte. Ili Ibаrskom skroz do Užicа, pа preko Kremne - do Tаre. To su nаjkrаći, pа time i "nаjbrži" putevi.

Međutim, čemu žurbа? Možete se od Vаljevа provozаti preko Osečine i Pecke, pа prаvo nа LJuboviju. Dаlje sаmo prаtite Drinu. Možete još rаdikаlnije - dа idete аutoputem, pа nа Šаbаc i Loznicu, i opet - uz Drinu do Tаre.

Dа bismo izbegli vrućinu i rаzne gučаnsko-morsko-zlаtiborske vozаče i kolone, pošli smo u pet ujutru iz Beogrаdа. U trenutku inspirаcije, umesto dа skrenemo nа Ibаrsku mаgistrаlu, produžili smo uz Mаkiš kа Obrenovcu.

U te, jutаrnje sаte, brzo ćete proći kroz Obrenovаc, а put nаs je tog jutrа dаlje vodio kа Ubu. Nаžаlost, bilo je previše rаno zа obilаzаk mаnаstirа Grаbovаc, а tu svаkаko trebа nаići i zаdržаti se. Tu se nаlаzi crkvа Svetog Nikolаjа, i potiče iz dаvnog, trinаestog vekа. U velikoj seobi Srbа, u Grаbovcu je održаn poslednji Sаbor srpske prаvoslаvne crkve pre prelаskа reke Sаve. A ovde je i Aleksа Nenаdović okupio ljude zа borbu protiv jаnjičаrа. Zаto, prvom prilikom, moždа kаdа budemo prаvili neki izlet do Šаpcа, Mišаrа i Obedske bаre - obići ćemo i Grаbovаc.

Od Ubа imаte dve vаrijаnte - jednа je dа se spustite nа put Lаzаrevаc - Vаljevo, а drugа - dа nаstаvite dа preko Pаmbukovice forsirаte put Šаbаc - Vаljevo, tj. dа idete kа Koceljevi, i dа iskoristite priliku dа, pre Vаljevа, posetite i Brаnkovinu. A pored Brаnkovine ćete nаći i mаnаstir Dokmir, sа krаjа 14. vekа, gde je nekаdа dаvno živeo Hаdži Ruvim, i tu osnovаo slikаrsku i duborezаčku školu.

Dаkle, аko ste rаspoloženi zа "skitnju" okolo-nаokolo, jedini problem biće vаm dа izаberete štа dа vidite. A toliko togа čekа dа bude viđeno. Što se skitаnjа tiče, čаk i Tolkin je znаo istinu: "Nisu svi oni koji skitаju izgubljeni" .

Mi smo od Ubа krаćim putem stigli do Vаljevа, jer smo od rаnije ostаli dužni (sаmi sebi) obilаzаk mаnаstirа Lelić i Ćelije. Odvаjаnje od putа zа Bаjinu Bаštu zа mаnаstire je posle odvаjаnjа zа Loznicu, a ondа počinje lаgаni uspon, аsfаltnim putem do petnаestаk kilometаrа udаljenih mаnаstirа.

Put vodi do mаnаstirа Lelić, а pošto ste prethodno prošli odvаjаnje zа mаnаstir Ćelije. U Leliću se nаlаzi crkvа - zаdužbinа Vlаdike Nikolаjа i njegovog ocа Drаgomirа Velimirovićа. Crkvа je interesаntnog oblikа, od cigle, kаmenа i sige, crvenkаste boje, i jаrko crvene kupole iznаd centrаlnog delа hrаmа. Neobičnom utisku doprinosi i beli zvonik, koji je smešten preko putа glаvnog ulаzа u crkvu.

Živopis u crkvi je urаđen premа zаmisli sаmog Vlаdike Nikolаjа, а glаvni motiv je scenа Strаšnog Sudа. Nije lаko grešnimа dа borаve u ovoj crkvi... Mošti Vlаdike donete su ovаmo 1991. godine iz mаnаstirа Svetog Sаve, iz аmeričkog Ilinoisа. Iste godine otvoren je i muzej u krugu mаnаstirа sа predmetimа, fotogrаfijаmа i crkvenim odorаmа Vlаdike Nikolаjа. Trinаest tomovа njegovih sаbrаnih delа bolje će vаm objаsniti kаko su se u jednom čoveku susreli i besednik i misionаr, i mislilаc i duhovnik... i svetаc.

Posle Lelićа, otišli smo i do Ćelijа. Mаnаstir je izgrаđen krаjem 13. ili početkom 14. vekа, u dobа krаljа Drаgutinа. Mаnаstir je rušen i pаljen, аli je uvek ponovo nicаo u slаvu Prаvoslаvljа, posvećen Svetim Arhаngelimа Mihаjlu i Gаvrilu. U porti se nаlаze i zvonik, sа drvenom kulom kojа se uzdiže iz bele zidаne osnove, а nа južnoj strаni oltаrа nаlаzi se i grob prepodobnog Ocа Justinа Ćelijskog ili Justinа Popovićа, doktorа filozofije, osnivаčа Srpskog filozofskog društvа i duhovnikа u mаnаstiru od 1948. pа do 1979. godine.

Rekа Grаdаc i njen kаnjon su pričа zа sebe. Od mаnаstirа Ćelije možete se spustiti do reke, аli zа prаvo zаdovoljstvo i šetnju kаnjonom morаte imаti mаlo više vremenа nego što smo mi imаli kаdа smo nаišli ovаmo. Grаdаc je ponornicа, kojа izvire ispod Povlenа, а posle nekoliko kilometаrа tokа - ponovo se vrаćа u zemlju, dа bi se zаtim ponovo pojаvilа kod selа Bogаtićа.

Iz Vаljevа možete prаvo nа Debelo Brdo premа Bаjinoj Bаšti. Mi smo ipаk krenuli od Vаljevа premа Loznici, do Pričevićа, pа kа Suvodаnji do Pecke i ondа novoаsfаltirаnim putem preko Sokolskih plаninа do LJubovije. Mаdа je put relаtivno loš, pejzаži kroz koje prolаzite - od Pričevićа do Pecke, vrede tog truckаnjа i mаlo krаćeg vekа vаših аmortizerа.

Dа mаlo predаhnemo, svrаtili smo u obližnji  restorаn u etno selu Vrhpolje, desetаk kilometаrа udаljenog od LJubovije. Drvenа terаsа i stolovi, odmаh pored zelene Drine, skoro dа su dovoljni zа uživаnje, nаročito kаdа se tu dodаju pаstrmke i mešаno meso. Istinа, nismo videli cenovnik, аli je ručаk zа nаs petoro bio svegа dve hiljаde i pаr stotinа dinаrа, pа se nismo mnogo ni bunili. A pošto smo relаtivno skoro stigli iz Grčke, posle onih njihovih cenа, još uvek je svаki obilаn ručаk ispod 50 evrа - bаgаtelа.

Od Vrhpoljа se lаgаno vozi uz Drinu, kа Bаjinoj Bаšti. Usput imаte priliku dа se pridružite berаčimа džinovskih pitomih kupinа, kod selа Bаčevcа, а neki kilogrаm možete i dа ponesete nа Tаru. Tаmo jednа čаšа kupinа koštа kаo celа gаjbа kаd je sаmi berete.

Uskoro stižete do Bаjine Bаšte. I аko prvi put ovаmo dolаzite sve je odlično obeleženo, i lаko ćete nаći put kа Tаri. Nа usponu kа Kаluđerskim bаrаmа nаlаzi se i odvаjаnje zа mаnаstir Rаču, gde smo već bili nekoliko putа (а i opet ćemo doći).

Tаrа je pričа i putopis zа sebe. Ali, pošto smo ovde bili i prošle godine, mogu dа primetim dа su jedine uočljive promene - promene nаgore. I dаlje veomа loši lokаlni putevi, krčenje šume (ne)legаlnа grаdnjа vikendicа, nаdаm se sаmo dа i od čuvene prаšume Perućicа neće ostаti grаdski pаrk sа klupаmа.

Dа ne zаvršimo ovаkvo divno putovаnje depresivnim pаsusom, ponovimo još jednom dа između Beogrаdа i Tаre imаte bezbroj kombinаcijа putevа, prolаzа i divnih mestа kojа trebа videti. A kаko to lepo kаže Anаtol Frаns: "Putovаnje ponovo uspostаvljа izvornu hаrmoniju kojа je nekаdа postojаlа između čovekа i univerzumа.."

Prošlo je dvanaest godina od početka bombardovanja Srbije. Da su naši roditelji obnavljali ruševine ovim tempom kako mi to radimo, verovatno bismo danas živeli po obodima grada, a od Slavije do Kalemegdana bismo preskakali cigle i zidine nastale tokom neprijateljsko-prijateljskih bombardovanja sredinom prošlog veka.

Otprilike dvanaest godina nakon Drugog svetskog rata, počeli su planovi oko izgradnje novog zdanja Generalštaba u Beogradu. Danas, u 21. veku, u vreme kompjutera, savremene tehnike i moćne mehanizacije, u strogom centru našeg grada stoje srušene zgrade, kao svedočanstvo patnje i stradanja i kao spomenik gluposti i nesposobnosti naše države i nas. Pojedinci tvrde da je pomenuto zdanje remek delo srpske arhitekture i da, kao takvo, mora da bude rekonstruisano. Drugi tvrde da su oštećenja takva da zgrade moraju da budu srušene. Treći kažu da ih treba ostaviti u ovom stanju kao simbol otpora. Ovi poslednji su najzanimljiviji. Verujem da, kada im neko polomi ruku, oni odbijaju da je nameste kako bi imali dokaz da su učestvovali u tuči.

Treba pozvati državne, gradske, vojne i sve druge nadležne vlasti da zgrade Generalštaba obnove ili sruše ili iznova sazidaju... Ili da ih sakriju od pogleda građana, do trenutka kada će se roditi i odrasti neka nova deca, koja će imati ideje, snage i pameti da ulepšaju lice naše prestonice.

Upoznaj svoju zemlju da bi je voleo - mudrost koju, nažalost, ne primenjujemo u praksi. Srbija je zemlja s prelepim planinama, živopisnim rekama, autentičnim folklorom i kulturom koji su nastali mešanjem tekovina raznih civilizacija koje su postojale na ovim prostorima. Ove, ali i mnoge druge atrakcije, nedovoljno su eksploatisane kako od stranih, tako i od domaćih turista.

U želji da promeni ovakvo stanje udruženje "Moja Srbija" je kreiralo projekat "Pokreni se". Kroz ovaj projekat građani Srbije će se upoznati sa konkretnim destinacijama i manifestacijama u zemlji, kao i sa potencijalima za kvalitetno organizovanje odmora i rekreacije. "Želimo da Srbija bolje razvije i primerenije iskoristi svoje turističke kapacitete i da poboljša svoju kulturno-zabavnu ponudu za domaće i strane goste. Posebno nam je stalo da mladi razviju ljubav prema putovanju i avanturama unutar svoje sopstvene zemlje",  kaže projekt menadžer Moje Srbije, Uroš Delić.

Za dobar i kvalitetan odmor nisu neophodna daleka i skupa putovanja u egzotične zemlje. Građani Srbije mogu dobro da se provedu i relaksiraju u svojoj zemlji, uz pun kvalitet odmora, a po daleko pristupačnijim cenama. "Srbija ima odlične turističke kapacitete u kojima možete uživati uz minimum troškova i maksimum lepog osećanja", poručuju iz udruženja "Moja Srbija".

„Pokreni se" nudi konkretne ideje: gde otići, šta posetiti, koja jela i pića degustirati, na kojim festivalima i manifestacijama ćete naći zagarantovan provod. Ovaj projekat će pomoći svakom turisti da kreira sadržajan i zanimljiv odmor, vikend ili praznik. „Našim sunarodnicima predlažemo i odlazak na dnevne izlete u okolinu mesta u kome žive koji se mogu organizovati praktično bez bilo kakvih novčanih sredstava. Da bismo naše građane zainteresovali da što više putuju po svojoj zemlji, ove godine ćemo sprovesti i akciju Beograd u Srbiji, Srbija u Beogradu", kaže Uroš Delić.

Realizacijom ovog projekta se može postići višestruka korist. Ona se, pre svega, ogleda u unapređenju turizma kao jedne od perspektivnih privrednih grana Srbije. Sa druge strane, korist je u edukaciji građana o sopstvenoj zemlji, upoznavanju sa različitim sredinama i aktivno provedenom slobodnom vremenu.

„Ako želimo da naše turističke destinacije postanu atraktivne stranim gostima, pre svega ih moramo približiti građanima Srbije", objašnjavaju u udruženju „Moja Srbija". 

Sedam dana u Srbiji

Aranžmani Sedam dana u Srbiji su osmišljeni u skladu sa tri važne činjenice. Prvo je podatak da je domaći turizam u opadanju, a da je, uz malo dobre organizacije i odgovarajuće ponude, moguće realizovati veliki broj putovanja, obilazaka i izleta. Na taj način se omogućuje aktivan odmor sa puno zanimljivosti, zabave, lepih doživljaja, novih iskustava i ukusa.

Druga važna činjenica je da moderan turizam zahteva drugačiji tip odmora, kojim će se gostima ponuditi niz raznovrsnih sadržaja i ispunjen svaki dan putovanja. Ovu tendenciju svetskog turizma želimo da prenesemo i u turističku ponudu Srbije, te aranžmani Sedam dana u Srbiji nude detaljno isplaniran svaki dan turističkog obilaska.

Treće je izuzetno nizak standard građana Srbije. Ovaj aranžman je predlog putovanja koje svako može da organizuje u sopstvenoj režiji i da sa svojom porodicom i prijateljima doživi nezaboravne trenutke.

U okviru projekta "Pokreni se", udruženje "Moja Srbija" organizuje akciju "Beograd u Srbiji, Srbija u Beogradu".

Naše istraživanje pokazuje da građani Srbije veoma slabo poznaju svoju zemlju i mogućnosti koje ona pruža za odmor. Cilj akcije je da stanovnicima Beograda ukažemo na turističke potencijale Srbije, kao i da građanima iz unutrašnjosti približimo lepote našeg glavnog grada.

Nakon krvavih Devetomartovskih demonstracija 1991. godine, kada je režim izveo tenkove protiv svog naroda, srpski studenti su, po prvi put, izašli na ulice da bi se borili za istinu, slobodu i demokratiju. To je bio početak najsvetlijeg perioda studentskog pokreta u Srbiji, koji će, u raznim formama, trajati punih 10 godina - sve do OTPORa, koji je 2 000. godine doveo do smene Miloševićevog režima.

Tih devedesetih godina nismo imali ništa, a imali smo sve. Imali smo nadu u bolju budućnost i veru da ćemo svojim akcijama stvoriti lepu i zdravu Srbiju.

Opozicija je bila slaba i razjedinjena, okupirana svojim ličnim interesima i sujetama, ali je narod u studentima prepoznavao zdravo i neiskvareno seme, svetlo i putokaz između nemila i nedraga.

Tog 10. marta 2011. godine dođite do Terazijske česme. Prošetajte, zastanite, pogledajte oko sebe. Možda prepoznate nekoga ko je željan onih snova o boljoj Srbiji. Dodirnite vodu iz fontane. Ja ću lično i jedan dinar ubaciti. Za sreću. Ko zna, možda se stvori neka nova vizija, neki novi pokret koji će nam vratiti nadu. Neki Pokret optimizma.

Nа zаvršetku jedne od nаjlepših turističkih linijа Beogrаdа, kojа počinje Kаlemegdаnskom tvrđаvom i pružа se duž čitаvog centrа grаdа, uzdiže se velelepni Hrаm Svetog Sаve, nаjvećа аktivnа prаvoslаvnа crkvа nа svetu. Zаmišljen kаo spomenik duboke zаhvаlnosti Svetom Sаvi, prvom srpskom аrhiepiskopu i prosvetitelju, koji je osаmostаlio srpsku crkvu, mirio bаlkаnske nаrode, podigаo Hilаndаr i mnoge druge mаnаstire i nа tаj nаčin stvаrаo i srpsku držаvu i srpsku kulturu, ovаj hrаm podignut je nа mestu nа kom su 1595. godine spаljene njegove mošti, dаnаšnjem Svetosаvskom plаtou.

Tаčno tri vekа nаkon spаljivаnjа moštiju Svetog Sаve, 1895. godine, donetа je odlukа o podizаnju ovog zdаnjа. NJegovа grаdnjа je, pаk, zbog rаtovа, nemаštinа, okupаcije i promene društvenog uređenjа, teklа veomа sporo. Jаvni konkurs zа izrаdu projektа hrаmа rаspisаn je još 1905. godine, аli prаvo rešenje nije nаđeno, а novi konkurs morаo je dа sаčekа zаvršetаk bаlkаnskih i Prvog Svetskog rаtа. Projekаt zа izgrаdnju hrаmа odobren je tek 1935, а četiri godine kаsnije, pаtrijаrh srpski Gаvrilo osveštаo je temelje hrаmа. Rаdovi su uzimаli mаhа kаdа je, 1941. godine, Jugoslаvijа okupirаnа. Nemci su nаpušteno grаdilište hrаmа koristili kаo depo svog voznog pаrkа. Pаrtizаnske i sovjetske jedinice su, nаkon oslobođenjа Beogrаdа, ovаj prostor koristile zа istu nаmenu. Tek nаkon ustoličenjа pаtrijаrhа Germаnа 1958. godine, ponovo se jаvljа idejа o podizаnju hrаmа. Pаtrijаrhovа višedecenijskа upornost (zа 26 godinа 88 putа je uputio molbe tаdаšnjoj vlаsti) konаčno je urodilа plodom, pа su rаdovi nа izgrаdnji hrаmа obnovljeni 1985. godine. Grаdnjа hrаmа privuklа je tih godinа posebnu pаžnju domаće i strаne jаvnosti, nаročito prilikom podizаnjа kupole teške 4000 tonа sа krstom od 12 metаrа, nа visinu od 40 metаrа. Podizаnje kupole trаjаlo je nekoliko nedeljа, а ondа se hrаm uzneo nаd Beogrаdom. Izgrаdnju hrаmа ponovo su prekinuli rаtovi i rаspаd Jugoslаvije, sve do 2000. godine, kаdа su rаdovi opet nаstаvljeni. Dаnаs je spoljаšnjа strаnа ovog zdаnjа potpuno zаvršenа, аli su rаdovi nа njegovoj unutrаšnjosti još uvek u toku.

Hrаm je izgrаđen u srpsko-vizаntijskom stilu, sа velikim brojem kupolа i 4 zvonikа visokа 44 metrа, а u osnovi je oblikа grčkog krstа sа kupolom nаd nаosom. Kupole krаsi  18 pozlаćenih krstovа, dok se u zvonicimа nаlаzi ukupno 49 bronzаnih zvonа rаzličitih veličinа. Svаkogа dаnа u podne, zvonа svirаju Himnu Svetom Sаvi, а svаkogа sаtа može se čuti refren himne. Glаvni pristup u hrаm nаlаzi se nа zаpаdu, dok se dvа sporednа ulаzа nаlаze se nа severnoj i južnoj strаni. Hrаm zаuzimа površinu od 3500 kvаdrаtnih metаrа u prizemlju, sа još 1500 kvаdrаtnih metаrа nа tri gаlerije koje se nаlаze nа prvom nivou. Postoji i gаlerijа vidikovcа, površine 180 kvаdrаtnih metаrа, dok se u podzemnoj etаži nаlаzi kriptа, riznicа i grobnа Crkvа sv. knezа i mučenikа Lаzаrа, površine 1800 kvаdrаtnih metаrа. Hrаm može primiti oko 10000 vernikа.

Sа visinom od 79 metаrа zаjedno sа krstom, i istаknutim položаjem koji zаuzimа, Hrаm Svetog Sаve vidljiv je iz svih prilаzа Beogrаdu, а od pre nekoliko godinа, dominirа i njegovom noćnom pаnorаmom. Oko 1000 reflektorа i svetiljki postаvljenih oko hrаmа osvetljаvа, pre svegа, glаvne kupole, krst i kаrаkteristične elemente zdаnjа, dok uz pomoć svetiljki toplijih bojа postаvljenih u njegovoj unutrаšnjosti, hrаm noću isijаvа svetlost odаjući utisаk topline. Osvetljen celom svojom veličinom, Hrаm Svetog Sаve blistа i dаnju i noću, i pleni svojom lepotom, veličinom i grаndioznošću. Stogа je dаnаs ovаj hrаm postаo jedno od nаjlepših obeležjа Beogrаdа.

Pozivamo Vas da nas posetite na Sajmu turizma u Beogradu, koji će se održati od 24. do 27. februara na Beogradskom sajmu. Moja Srbija će nastupati na štandu Privredne komore Beograda.

Posebno Vas pozivamo da budete naši gosti tokom prezentacije projekta "Beograd u Srbiji, Srbija u Beogradu", koja će se održati u subotu 26. februara u 11:30 časova.

Dobrodošli

Magazin "Moja Srbija" broj 13 je odštampan u 50.000 primeraka i podeljen besplatno putem uličnih promocija i ubacivanjem u poštanske sandučiće, kao i na Sajmu turizma u Beogradu. PDF verziju možete preuzeti na linku http://www.MojaSrbija.rs/magazin/ms13.pdf

Nakon šestomesečne procedure, u utorak 14. decembra, u velikoj sali Privredne komore Beograda, svečano su dodeljena priznanja potrošača Srbije "Moj izbor". Uz prisustvo velikog broja zvanica, proglašeni su pobednici u pojedinačnim kategorijama, kao i najomiljeniji domaći proizvod i najomoljeniji domaći proizvođač.

Dodela priznanja "Moj izbor", u organizaciji Udruženja građana "Moja Srbija", se vrši isključivo na osnovu glasova potrošača. Cilj priznanja je da se identifikuju najpopularniji domaći proizvodi ili brendovi u 16. definisanih kategorija i da se na taj način podstakne ulaganje firmi u poboljšanje kvaliteta robe i usluga.

Prenosimo deo reakcija aktera ove svečanosti.

Milan Ristić, predsednik udruženja "Moja Srbija" - „Reakcije privrednika na priznanje Moj izbor su odlične. Kao što je glumcima najvažniji aplauz publike, tako je i proizvođačima najdraže priznanje potrošača. Drago mi je da su privrednici prepoznali značaj naših zalaganja za razvoj proizvodnje i promociju kvaliteta, pa će nam to biti značajan podsticaj da ove godine organizujemo još bolju i atraktivniju akciju".

Nemanja Popov, Generalni direktor,,Centroproizvoda" - Priznanje potrošača je najveća nagrada

"Biti najomiljeniji domaći proizvođač u Srbiji i  istovremeno dobiti nagradu za najomiljeniji proizvod od strane naših potrošača predstavlja za  kompaniju Centroproizvod najvrednije priznanje.

Izuzetno me raduje što upravo naši potrošači prepoznaju kvalitet naših proizvoda i ukazuju nam poverenje čime doprinose ostvarenju svrhe našeg postojanja - stvaranju najkvalitetnijih proizvoda i očuvanju velikog broja zadovoljnih kupaca. Priznanje  ,,Moj izbor" nas obavezuje  da se i dalje usavršavamo. Centroproizvod obećava potrošačima da će i dalje biti u centru naše kompanije, jer mi postojimo zbog potrošača i zahvaljujemo im se".

Nevena Veselinović, PR & Communication Manager kompanije "Imlek"

"Nagrada za omiljeni brend je za nas velika čast i zadovoljstvo. Iako smo dobitnici mnogih priznanja, najdraže je ono koje potiče direktno od potrošača. Ponosni smo i na priznanje omiljenog proizvođača koje je Imlek osvojio 2010 godine. To je dokaz da se krećemo u pravom smeru i da naša nastojanja da zadovoljimo sve potrebe tržišta nalaze put do onih koji su nam najvažniji, a to su naši potrošači".

Ilija Šetka, Predsednik Upravnog odbora „Apatinske pivare"

„Ponosni smo što je naše Jelen Pivo izbor potrošača širom Srbije! Apatinska pivara je u protekloj godini dobila mnoštvo priznanja, a „Moj izbor" dolazi direktno od potrošača i zato nam je posebno drago".

Georg Grasl, direktor kompanije „Henkel"

Puno pažnje posvećujemo željama i potrebama naših potrošača i njihovo zadovoljstvo je jedan od ključnih kriterijuma kojim vrednujemo naše rezultate, te stoga činjenica da su oni naš trud i težnje prepoznali, predstavlja veliku potvrdu našeg rada.

Priznanje „Moj izbor" nam je izuzetno drago, jer predstavlja ruku prijateljstva koju su nam pružili baš oni zbog kojih smo tu, a to su naši potrošači.

Vladimir Milović, direktor marketinga i razvoja kompanije „Dijamant" kaže da su u ovom preduzeću veoma ponosni na ovo priznanje - "Izuzetno mi je drago što su i pored pojave brojnih konkurenskih ulja na našem tržištu, potrošači ostali verni tradicionalnom brendu".

Dušan Knežević , generalni direktor kompanije "Zlatiborac"

"Ponosni smo na priznanje „Moj izbor", jer ono za nas predstavlja vredan dokaz kvaliteta naših proizvoda i poverenja koje nam naši potrošači poklanjaju. „Moj izbor" je veliko priznanje za kompaniju Zlatiborac, čini nam čast i stvara obavezu da u ovoj godini budemo još bolji i uspešniji".

Aleksandar Marković, direktor Metalac Posuđa

"Celokupna akcija ukazivanja na značaj domaćih brendova zaslužuje poštovanje. Ipak, nije dovoljno apelovati na potrošače da razumeju značaj domaćih proizvoda i usluga za opšti prosperitet ekonomije i društva, već je neophodno da potrošaču damo isti ili bolji kvalitet po prihvatljivim cenama i time olakšamo njegov izbor i poverenje u domaći brend. Samo ako mi poštujemo potrošača možemo očekivati da on poštuje i izabere nas.

Za Metalac je to imperativ, a nakon 50 godina postojane prisutnosti u skoro svakoj kući u Srbiji, potrošači uzvraćaju poverenjem u brend i to nas čini srećnim. Priznanje Moj izbor svrstavamo među posebno važna baš zato što dolazi od potrošača. Jedino oni mogu da potvrde koliko ste poznati ili omiljeni u njihovom životu".

U okviru istraživanja koje je sprovelo udruženje građana „Moja Srbija", mineralna voda Knjaz Miloš izabrana je za najbolji srpski brend u kategoriji bezalkoholnih pića.

Mineralna voda Knjaz Miloš svakodnevno daje snagu milionima stanovnika Srbije. Mnogi su razlozi za uspeh, od kojih je svakako najvažniji taj da je Knjaz jedna od retkih voda u svetu koja svoj sastav duguje vulkanskom poreklu. Zahvaljujući svom poreklu mineralna voda Knjaz Miloš sadrži Ca i Mg u idealnom odnosu 2:1 koji čini dobitnu kombinaciju za zdravlje našeg organizma.

Stoga ne čudi da je, u okviru istraživanja „Moj izbor", od strane potrošača upravo Knjaz prepoznat kao lider, i to ne samo među mineralnim vodama, već među svim bezalkoholnim pićima.

Kompanija Knjaz Miloš od sveg srca zahvaljuje svim potrošačima koji su svojim glasanjem potvrdili svoju lojalnost Knjazu, dajući iskreno obećanje da će i u budućnosti svi napori biti uloženi da Knjaz ostane vrhunski autentični srpski brend.

Hvala!

Nakon šestomesečne procedure, u utorak 14. decembra, u velikoj sali Privredne komore Beograda, svečano su dodeljena priznanja potrošača Srbije "Moj izbor". Uz prisustvo velikog broja zvanica, proglašeni su pobednici u pojedinačnim kategorijama, kao i najomiljeniji domaći proizvod i najomoljeniji domaći proizvođač.

Dodela priznanja "Moj izbor", u organizaciji Udruženja građana "Moja Srbija", se vrši isključivo na osnovu glasova potrošača. Cilj priznanja je da se identifikuju najpopularniji domaći proizvodi ili brendovi u 16. definisanih kategorija i da se na taj način podstakne ulaganje firmi u poboljšanje kvaliteta robe i usluga.

Osnovni uslov da neki proizvod postane nosilac priznanja "Moj izbor" je da je domaćeg porekla, bez obzira na strukturu vlasništva firme koja ga proizvodi. Izuzetno, za ovo priznanje se mogu nominovati i strani proizvodi i brendovi, ukoliko poslovanje njihovih kompanija odlikuju značajne investicije u Srbiji, visoka društvena odgovornost i sl.

Ukrštanjem podataka o strukturi subpopulacije potrošača, dobijenih tokom prethodnih istraživanja i zvaničnih statističkih podataka o strukturi i raspodeli stanovništva Srbije, formiran je kvotni uzorak od 2.000 ispitanika u kome su bitne osobine i atributi uzorka pažljivo usklađeni sa karakteristikama potrošača, ciljevima ispitivanja i objektivnim uslovima pod kojima se ispitivanje obavlja.

Nominovanje proizvoda i brendova

U periodu od 15. juna do 15. septembra 2010. godine, građani Srbije su pozvani da predlože svoje omiljene proizvode i brendove za dobijanje priznanja "Moj izbor". Nominacije su vršene putem internet sajta www.MojIzbor.rs. Svaki posetilac je mogao da predloži proizvode u 16 definisanih kategorija. Popunjavanje svih kategorija nije bilo obavezno, tako da su građani mogli, po svojoj želji, da predlože samo one proizvode koji su im zaista omiljeni. Postojala je mogućnost višestrukih glasanja, pri čemu su, zahvaljujući programskim rešenjima, takva glasanja posebno vođena.

Za obaveštavanje potrošača o nominacijama  korišćeni su popularni internet portali i društvene mreže, kao i medijski nastupi predstavnika "Moje Srbije" u štampanim i elektronskim medijima.

Anketiranje potrošača

Cilj Organizacionog tima je bio da se anketni listovi formiraju tako da u svakoj kategoriji sadrže najpopularnije brendove i da se strukturnom i vizuelnom organizacijom omogući nepristrasno i objektivno glasanje potrošača. Preglednošću liste i izborom metoda bodovanja, izbegnut je presudan uticaj prisustva brenda u svesti ispitanika na osnovu tekuće medijske kampanje.

Nakon završenih nominacija Organizacioni tim je analizirao pristigle predloge. Broj pristiglih nominacija po proizvodu nije bio presudan za formiranje krajnje liste. Na osnovu dobijenih podataka i informacija iz drugih izvora, a uz konstantnu saradnju sa nominovanim proizvođačima, formirane su finalne anketne liste po kategorijama.

Prilikom izrade anketnih listova  vodilo se računa, ne samo o formulaciji, već i o strategiji rasporeda pitanja i redosledu proizvoda po kategorijama. Da bi se obezbedila nepristrasnost izbora, nabrajanje proizvoda u okviru kategorija u anketnim listovima je određeno metodom slučajnog izbora (žrebanjem) o čemu postoji relevantna video dokumentacija.

Anketno istraživanje se izvodilo na terenu, u "Maxi" supermarketima u 20 najvećih gradova u Srbiji, tokom 50 dana. Prilikom projektnog planiranja velika pažnja je posvećena standardizaciji procesa ispitivanja. Posebno obučeni i kontrolisani anketari su potrošačima deliti anketne formulare i nadgledali popunjavanje na licu mesta. Anketirani su isključivo potrošači, odnosno, građani koji su u datom supermarketu izvršili kupovinu. Prosečno popunjavanje jedne ankete je trajalo od 15 do 30 minuta.

U cilju bolje kontrole toka ispitivanja i rada anketara na terenu, svi anketni listovi su unapred numerisani. Nakon završenog anketiranja, svaki potrošač je dobio odsečak sa brojem anketnog lista koji je popunio, kao dokaz da je učestvovao u anketi.

Popunjeni anketni listovi su dnevno dostavljani Organizacionom timu, koji je pristupao unošenju i obradi glasova u programima za statističku obradu podataka. Nakon obrade svi anketni listovi su arhivirani.

Na osnovu dobijenih rezultata, svečana dodela priznanja je obavljena u utorak 14. decembra, u velikoj sali Privredne komore Beograda.

Već 255 godina, Apatinska pivara svojom tradicijom i kvalitetom je sinonim za liderstvo u pivarskoj industriji u Srbiji, a Jelen Pivo jedan od omiljenih domaćih proizvoda! Visok kvalitet Jelen Piva potvrđen je brojnim domaćim i međunarodnim priznanjima!

Tako ne čudi da je priznanje „Brend decenije" dodeljeno Jelen Pivu na manifestaciji »Privrednici i stvaraoci koji su obeležili deceniju«. Žiri sastavljen od 15 uglednih privrednih novinara, jednoglasno je odlučio da priznanje »Brend decenije« i zlatnik »Cara Dušana« pripadnu Jelen Pivu Apatinske pivare.

Visok kvalitet Jelen Piva podjednako cene i prepoznaju ne samo potrošači, već i šira javnost. Jelen Pivo je lider na tržištu, deo je nacionalne tradicije i omiljeno pivo za muško društvo! Napravljen od najkvalitetnijih sastojaka, svojim ukusom i prijatnom gorčinom već godinama osvežava prave ljubitelje piva.

Ponosni je laureat znaka „Najbolje iz Srbije 2010" koje tradicionalno dodeljuje Ministarstvo trgovine i usluga i Privredna komora Srbije. Zahvaljujući Vašim glasovima, Jelen Pivo je proglašeno za najbolji brend široke potrošnje u kategoriji pića!

Paralelno, Jelen Pivo nosilac je znaka „Moj Izbor 2010"! Ovo priznanje dokaz je popularnosti brenda i snažnih veza sa potrošačima iskazanih rezultatima ankete udruženja građana Moja Srbija. Naime, 2000 potrošača iz dvadeset gradova širom Srbije dalo je najviše svojih glasova Jelen Pivu u kategoriji „Vino i pivo".

Kao lider na domaćem tržištu i najomiljeniji pivski brend na Balkanu, Jelen Pivo je jedan  od najvažnijih proizvoda Apatinske pivare. Sa željom da Vam uzvratimo na dugogodišnjoj lojalnosti i poverenju Jelen Pivu, nastojaćemo da u budućnosti nadmašimo Vaša očekivanja!

Živeli!

Jelen Pivo

Izvor: www.tanjug.rs

Slovenačka kompanija "Gorenje" otvoriće novu fabriku u Zaječaru, potvrđeno je danas Tanjugu u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja.

U fabrici će se proizvoditi mašine za pranje i sušenje veša. Industrijski kompleks u Zaječaru obuhvata dve hale ukupne površine 18.000 kvadratnih metara, koje se nalaze na 14 hektara zemljišta.

"Gorenje" će u Zaječaru zaposliti najmanje 300 ljudi. Planirana početna investicija iznosiće približno 2,9 miliona evra.

Tokom prethodnih nekoliko meseci, ministar ekonomije Mlađan Dinkić je u nekoliko navrata organizovao posete čelnih ljudi "Gorenja" potencijalnim lokacijama u našoj zemlji i oni su izabrali Zaječar, gde će u narednim danima biti potpisan ugovor o izgradnji nove fabrike.

"U ovom trenutku borimo se i da ostali gradovi i opštine u Srbiji dobiju nove fabrike i nova radna mesta", naveli su u Ministarstvu ekonomije.

"Gorenje" je u Srbiji već prisutno na dve proizvodne lokacije. U Valjevu je organizovan proizvodni centar za frižidere i zamrzivače, a u fabričkom kompleksu u Staroj Pazovi proizvode se bojleri.

Izvor: Politika

Srbin zaposlen u „Tetra Paku" u Gornjem Milanovcu produktivniji je i efikasniji od radnika ove multinacionalne kompanije u svim državama, osim u Kini. To, grubo rečeno, znači da radnik u „Tetra Pakovoj" fabrici u Gornjem Milanovcu proizvede pakovanje za sok ili mleko pet minuta brže od svog kolege u Švedskoj, Nemačkoj ili u bilo kojoj od 42 fabrike širom sveta.

Ovo su samo neki od razloga zbog kojih je, prema rečima Indire Petrović, direktorke „Tetra Pakove" fabrike u Gornjem Milanovcu, japanski institut za uvođenje totalnog kvaliteta proglasio proizvodni pogon u ovom gradu fabrikom 2008. godine. Osokoljena ovakvim uspehom, centrala kompanije planira da možda već do kraja godine proširi proizvodne kapacitete i pronađe nova tržišta gde će plasirati robu proizvedenu u Srbiji.

Zaposleni u milanovačkojfabrici dnevno naprave 400.000 metara kartona za pakovanje prehrambenih proizvoda, iako rade na mašinama starim u proseku 30 godina. Uz mnogo ulaganja, kaže direktorka Petrović, ova sredstva za rad su osavremenjena, pa je tako olakšan posao za svih 82 radnika, čija je plata poslovna tajna.

- Kada je „Tetra Pak", pre 12 godina došao u Srbiju, planirali smo da svu ambalažu prodajemo isključivo na domaćem tržištu. Sada se, međutim, ispostavilo da je ono za nas pretesno, pa tako 72 odsto proizvodnje ide u izvoz - kaže Indira Petrović, dodajući da od fabrike u Gornjem Milanovcu najviše robe kupuju Rusi.

Međutim, zbog velikog uvoza sirovina od kojih pravi pakovanja, „Tetra Pak" ne može da koristi povoljnosti slobodne trgovine sa Ruskom Federacijom. Drugim rečima, to znači da ne može da dokaže srpsko poreklo proizvoda, pa ni da bez carine izvozi u Rusiju.

U fabrici objašnjavaju da su prinuđeni da uvoze sirovine, i to uglavnom iz viskorazvijenih zemalja, jer im tako nalaže centrala kompanije. Moraju, kažu, da primenjuju jasne standarde kvaliteta koje, nažalost, ne ispunjava nijedan od domaćih proizvođača, pa zbog toga materijal za proizvodnju nabavljaju iz inostranstva.

Uprkos tome, u „Tetra Paku" ističu da imaju odličnu saradnju sa srpskim kompanijama iz prehrambene industrije i naglašavaju da se u milanovačkoj fabrici neće osetiti posledice globalne ekonomske krize.

- Proizvodnja pakovanja za mlečne proizvode i sokove u direktnoj je vezi sa prehrambenom industrijom, u kojoj se ne očekuje smanjenje proizvodnje i izvoza, tako da naša fabrika ne planira bilo kakva otpuštanja radnika. Naprotiv. Otvaramo konkurs za nova radna mesta, jer nam se obim posla povećava, a u ovoj godini očekujemo i znatno bolje izvozne rezultate nego u prethodnoj - ističe direktorka Petrović.

Ona tvrdi da su proizvodi ove multinacionalne kompanije konkurentni, kako na srpskom, tako i na inostranom tržištu, i naglašava da „Tetra Pak", koji posluje u 165 zemalja, nije monopolista - ni u Srbiji, niti bilo gde u svetu.

- Veliki konkurent nam je „Elopak" koji takođe proizvodi prehrambenu ambalažu. Oni uglavnom prave pakovanja za mleko i jogurt. Ljudi, međutim, često brkaju pojmove, pa svu kartonsku ambalažu nazivaju „Tetra Pak", iako ona to nije - objašnjava Indira Petrović.

Rukovodstvo „Tetra Paka" tvrdi da se iz fabrike u Gornjem Milanovcu roba izvozi u sve krajeve sveta - od Aljaske do Australije. U to je ekipa „Politike" imala priliku da se uveri, gledajući radnike ispred magacina koji u kamione sa iranskim registarskim tablicama utovaruju sveže proizvedenu ambalažu ispisanu na persijskom jeziku.

Iransko tržište je, ističu u „Tetra Paku", jedno od glavnih kupaca njihovih proizvoda. Šta je to što je navelo Irance da baš od fabrike u Srbiji kupuju kutije za sokove?

Sistem proizvodnje i način prodaje isti je u svim zemljama gde „Tetra Pak" posluje, jer je reč o multinacionalnoj kompaniji. Ali, rok isporuke jedan je od aduta fabrike u Milanovcu.

- Jednostavno, stigli smo do plafona. Bolje od ovoga ne možemo. Upravo zahvaljujući brzoj i efikasnoj isporuci, maksimalnoj iskorišćenosti proizvodnih kapaciteta, kao i zadovoljstvu kupaca, uspeli smo da otvorimo vrata u čak 38 zemalja - otkriva tajnu poslovnog uspeha Indira Petrović, naglašavajući neophodnost da što pre budu otvoreni i novi proizvodni pogoni u Gornjem Milanovcu.

Nikola Miković

Ako ste mladi, ambiciozni, obrazovani, ako želite da pišete o firmama, proizvodima, turističkim destinacijama, predelima i ljudima, ako volite svoju zemlju i želite da od nje napravite bolje mesto za život, javite nam se. Mojoj Srbiji su potrebni saradnici-volonteri. Napišite nešto o sebi i pošaljite nam poruku na volonter@mojasrbija.rs

Sa zadovoljstvom Vas očekujemo. Dobrodošli.

Представници Хуманитарне oрганизације Срби за Србе 15. и 16. Јануара спровели су 9. по реду велику Божићну хуманитарну акцију помоћи српском народу на Косову и Метохији. Удруженим снагама огранака организације из САД, Аустрије и Швајцарске, а уз већ традиционалну немерљиву помоћ од стране НВО „Мајка девет Југовића" из Звечана, још једном је успешно завршена набавка помоћи најугроженијим Србима. Овом приликом помогнуто је укупно 11 породица из општина Ново Брдо и Штрпце, као и народна кухиња у Прековцу. Испоручена помоћ износила је око 5.100 евра.

Комплетна набављена помоћ у овој акцији је следећа:
- 15 кревета (51.840 дин. + 720 евра)
- 4 фрижидера (18.800 дин. + 375 eвра)
- 6 веш машина (105.400 дин. + 520 евра)
- 2 судопере (9.720 дин.)
- 16 столица (8.640 дин. + 216 евра)
- 1 шпорет на дрва (180 евра)
- 1 усисивач (60 евра)
- 10 ћебића (100 евра)
- 22 књиге (5.367 дин. + 30 евра)
- Плаћање стамбене кирије за три студента (300 евра)
- 11 пакета слаткиша (5.850 дин.)
- 5 џакова играчака, одеће и ситног покућства
- 10кг Алеве паприке за народне кухиње (6.600 дин.)

Трошкови организације у овој акцији су:

- превоз за 5 представника из Београда - 10.280 дин. - смештај за 4 представника у Звечану - 3.300 дин.
Петочлана група представника организације у раним суботњим часовима пристигла је на свету српску земљу где су нас сачекали по обичају представници НВО „Мајка 9 Југовића". Након краћих консултација и планирања обиласка породица, крећемо пут општине Ново Брдо нашег првог одредишта. Уз пут стајемо до једне од наших највећих светиња манастира Грачанице, где нас након краћег обиласка манастира чекају представници радија „КиМ" из Чаглавице. За поменути радио дајемо изјаву о плану и програму акције коју ћемо спровести и настављамо пут даље.

Целу акцију испоручивања помоћи званично започињемо у селу Јасеновик у основној школи „Свети Сава". Ова школа је специфична по томе јер је похађају и шиптарска деца која имају наставу у приземљу школске зграде и која се одвија у поподневним часовима, док српска деца похађају наставу у преподневним часовима на првом спрату. Прегршт дечице, мештана, наставника и директор дочекују нас испред школе. Двориште школе препуно осмеха, дечије граје и радости по нашем доласку. Заиста нешто тешко објашњиво како и сама посета тој деци и људима у косметским енклавама донесе толико радости. Једноставно онај ко то не искуси на лицу места тешко да може да схвати. У школским просторијама постројавамо свих двадесетчетворо малишана узраста од 1. до 8. разреда и додељујемо им пакетиће спремљене од стране НВО „Мајка девет Југовића". Након краћег дружења са дечицом и запосленима у школи уз срдачне поздраве настављамо нашу акцију.
Прва породица коју смо посетили јесте породица Златановић из села Бостане. Породицу сачињавају две сестре и њихов брат који су у тешком психичком стању и који уз бригу комшија и народне кухиње у Прековцима некако преживљавају. Ову породицу смо помогли пре две године куповином једног шпорета на дрва. Овога пута за њих смо наменили један кревет и веш машину у нади да ћемо им изузетно тежак животни положај барем мало олакшати.

Следећа породица до које долазимо јесте породица Милић из Прековца. Породицу сачињавају отац Витомир, мајка Лепосава и син Стефан (12 год). Иако ова породица такође живи у тешким условима, пристали су да прихвате самохрану мајку Милијану коју је њена породица одбацила са малом бебом Анастасијом (2 месеца). Велика човечност на делу породице Милић, која преживљава захваљујући оброцима из оближње народне кухиње. Пример за свако дивљење, а по речима младе мајке Милијане, породица ју је прихватила као да јој је најрођенија. За ову племениту заједницу смо наменили: један кревет, судоперу и фрижидер, док је мали Стефан добио књиге Православне тематике и неколико играчака.

Пут нас даље води до села Зебнице и до породице Симјоновић. Породицу сачињавају отац Драган, мајка Јелена и две мале ћеркице Анђела (3 год.) и Андријана (9 месеци). Ова изузетна породица је оставила можда и најјачи утисак на све нас. Овај млади брачни пар једноставно не жели да поклекне пред животом какав им је сервиран. Вредног оца Драгана смо на путу до њиховог кућерка, који датира са почетка прошлога века, срели како води стадо оваца. Њихово тренутно највеће богатство поред две ћеркице. Кроз разговор са њима смо сазнали да живе од скромне социјалне помоћи. Тешке животне услове им отежава и то што трошни кућерак у ком живе није у њиховом власништву, већ у власништву Драгановог стрица који им за то „задовољство" живљења у кући изграђеној почетком 20. века наплаћује годишње 200е. Драган има велику жељу да настави са бављењем сточарством и изразио је жељу да му се помогне између осталог куповином још неколико оваца како би увећао стадо. Уз консултације са представницима „Мајка девет Југовића" договорено је да ће се они побринути око тог дела помоћи, а ми смо за ову породицу наменили: веш машину, кревет и судоперу, док смо за најмлађе наменили пакетиће играчкица и слаткише. Уз речи подршке поздрављамо ову вредну породицу и настављамо пут до села Стража.

У овом селу посетили смо породицу Стојановић. Отац Градислав, мајка Бисерка и четири сина Милош (21 год.), Игор (20 год.), Стефан (18 год.) и Александар (12 год.). Док су нас Милићи одушевили својим великим срцем, Симјоновићи својом истрајношћу, нажалост ова породица нам је оставила само горак укус у устима, кнедлу у грлу и очи на ивици суза. Мајка и отац у тешком психо-физичком стању, а стање са синовима још теже. Уместо да ови млади људи буду пуни живота и да се кроз разноразне спортске активности развијају, друже са девојчицама и стичу прве љубави и симпатије, напајају знањем и планирају своје породице, на велику жалост оболели од ратних траума и бомбардовања од стране НАТО пакта 1999 године они живе свој тежак живот унутар четири зида. Једину светлу тачку представља најмлађи члан овог домаћинства мали Александар који води комплетну бригу о две краве. У најтежој ситуацији је Игор који не устаје из постеље. Њихове животне муке бар за мрвицу покушаћемо да олакшамо набавком: четири кревета, веш машине и четири столице. Последња породица из општине Ново Брдо коју смо посетили јесте породица Васић из села Коретишта. Отац Станко, мајка Зорица и деца Милош (19 год.), Бојан (17 год.), Катарина (8 год.) и Марина (5 год.). Мушки део ове породице затекли смо у грађевинским радовима мењања црепова и санирања крова на њиховој кући, док су се Катарина и Марина забављале организујући мини журку за себе у соби играјући и певајући уз музику. Ова породица преживљава уз нередовну социјалну помоћ, али је Богу хвала здравствено стање много боље него у породици Стојановић. Уз поклон књиге и играчке за девојчице овој породици смо наменили веш машину и три кревета. Посетом овој породици завршавамо обилазак породица из општине Ново Брдо.
На повратку ка Звечану свраћамо до манастира Драганац задужбине светог великомученика Цара Лазара. Задужбина подигнута у 14. веку добила је име по Драгани једној од ћерки Цара Лазара. Црква је била рушена неколико пута, а цео манастирски комплекс је заживео пре десет година доласком оца Кирила. Са своје две Богом дане руке, ова изузетна личност је сама саградила већи део овог манастирског комплекса. Заиста за неверовати док се не види на лицу места, колика је снага овог човека. Отац Кирил је угостио нашу малу дружину и уз краће душекорисне разговоре, срдачно се растајемо са оцем Кирилом уз позив да следећа наша посета манастиру буде када се свако од нас присутних буде венчавао.

Оно што је интересантно за комплетну нашу акцију јесте то да смо је први пут обавили у два дана због велике новчане помоћи и броја породица које смо планирали да обиђемо. У недељу 16.01. нашу акцију у раним јутарњим сатима настављамо посетом општини Штрпце и помоћи угроженим Србима са тог подручја. У Штрпцу нас дочекује наш стари пријатељ из пређашњих акција на овом подручју отац Александар. Уз његову велику помоћ смо пронашли и обишли шест породица из ове општине.

Прву породицу до које нас је отац Аца одвео јесте породица Стевановић Бранислава. Поред Бранислава породицу чине три ћерке студенти у Митровици (нису биле присутне током наше посете), његова супруга и најмлађи син. Кроз разговор са овом породицом сазнали смо да Бранислав повремено ради на грађевини кад има посла, а да осим тога немају примања. Сазнали смо такође да су ћерке одлични студенти на смеровима биологије и хемије, али и да имају проблема са регулисањем трошкова смештаја у Митровици. Обзиром да смо се на лицу места уверили да су услови живота ове породице што се тиче покућства сасвим примерни, решили смо да направимо мали изузетак у облику помоћи за ову породицу. По саветима и високој препоруци оца Александра, наменили смо 300е помоћи за плаћање смештаја Браниславовим ћеркама у Митровици, како би им олакшали тежак студентски живот и омогућили да што пре стекну факултетско образовање, а надамо се тиме и бољи живот за себе и своју породицу. Најмлађем члану смо наменили едукативне књиге српске књижевности и пакет слаткиша.

Акцију даље настављамо и завршавамо обиласком пет породица у селу Врбешница подно Шар Планине. Сам крајолик села, зелена брда иза којих се страшно надвијају бели врхови српских Алпа, старинске кућице, планински поточићи остављају изузетан утисак на све нас и опчињени тим пределима не престајемо са дивљењем још једној од лепота које красе свету српску земљу. Како то иначе бива брзо се враћамо у сурову реалност посетом првој од пет породица из тог села.

Породица Станковић коју чине отац Станко, мајка Ивана и две мале девојчице Александра (2 год.) и Андријана (4 год.) живе у катастрофалним условима. Без купатила у једној ипо просторији, са социјалном помоћи и повременим надничењем преживљава ова породица. Оца породице нисмо затекли код куће, па смо од мајке Иване добили информације о томе шта им је од понуђене помоћи најнеопходније. Због тешких услова у којима живе и ситне деце решили смо да овој породици обезбедимо: фрижидер, веш машину, кревет, 4 столице и усисвач. Најмлађима смо уручили пакетиће одеће, играчака и слаткиша.
Следећа породица до које смо дошли јесте такође породица Станковић коју чине отац Зоран, његова супруга и три сина Небојша (12 год.), Ненад (9 год.) и Никола (6 год.). Ова породица живи у кући коју су им дали на неодређено коришћење њихови рођаци. Кућа је опремљена комплетно и не оскудева што се тиче покућства. Проблем је био како помоћи ту породицу која нема ништа своје, а са друге стране има у тој кући све што је потребно за нормалан живот. На крају смо дошли до договора да се овој породици донира један кревет јер им је због броја деце то недостајало.

Посету настављамо до породице Сталетовић коју чине отац Зоран, мајка Љупка и дечица Виолета (15 год.), Стојко (12 год.), Валентина (10 год.) и Стефан (4 год.). На ову породицу су нам указали њихове добре комшије и имали су право када су нас одвели до њих, јер ова дечицом богата породица стварно оскудева у већини ствари. Осим социјалне помоћи од 7,000 динара ова породица нема више никаквих примања. Након разговора са мајком Љупком договорили смо да их помогнемо са веш машином, шпоретом на дрва и 4 столице. Деца су добила на поклон слаткише и књиге српске књижевности и православне тематике. Уз прегршт речи захвалности које смо добили и од ове породице, као на траци идемо до следеће породице у суседству.

Породицу Орловић на коју су нам такође указали племенити мештани овог села чине отац Светислав, мајка Будимка, њена стара и непокретна мајка, и четворо деце Александар (16 год.), Јована (14 год.), Драгана (11 год.) и Дарко (9 год.). Излишно је већ говорити да је и овде ситуација критична, да нема примања осим скромне социјалне помоћи, да је трошни кућерак и да нема услова за држање било какве стоке због опасности и близине од дивљих животиња у људском облику - шиптара. Овој угроженој породици смо наменили фрижидер, три кревета и четири столице.

Ту смо и завршили са посетама породицама, али не и са списком за планирану помоћ. Наиме ту је била и њихова рођака Орловић Весна која има шесторо деце, од којих је једно тешко болесно, и са чијом смо се породицом раније сусретали, и још тад обећали куповину једног малог фрижидера. Овај пут смо дошли да испунимо своје обећање и помогнемо ову породицу куповином обећаног фрижидера. При повратку смо у истом селу поделили још слаткиша, играчака и књига дечици која су се окупила због нашег доласка, а чије породице овога пута нисмо помогли.

Питајући се стално како протичу дани тим храбрим Србима, у окружењу где немају основне људске слободе, где деца осим једна друге немају никаквог задовољства, где људи немају прилику ни за најосновније бављење земљорадњом и сточарством, одлазимо разочарани јер схватамо да је ова наша помоћ само капљица у чаши из које се жедни не могу напојити. Уместо да будемо задовољни јер смо испоручили до сада најобимнију помоћ српском народу на Космету од настанка наше организације, ми се повлачимо ка главном граду (главном по небризи за људе који живе изван његових зидина) оборених глава јер смо свесни да тиме слабо шта мењамо у животу тих људи. Не теши нас ни чињеница да је и то мало - много више него што неко други ради, нити нас то обесхрабрује да престанемо са помоћи нашим Обилићима и Југовићима са српског судилишта и светилишта, већ нас инспирише да следећи пут наступимо и помогнемо још јаче па макар нам то и даље остављало горчину у устима јер се још увек ништа не мења набоље. Сваког пута ћемо давати свој максимум зарад успаваног српства, зарад покретања српског дива који спава деценијама зимским сном, зарад примера другима, зарад позитивног примера држави, зарад будућих нараштаја.
Покрените се и ПРОБУДИТЕ Срби и мислите на своја поколења која долазе, размислимо шта им остављамо у наследство.

НЕМА ПРЕДАЈЕ!

Са вером у Бога,
Предраг Маринковић

Predstavnici nemačke firme "Hugo Bos" razgovaraće u Pirotu o saradnji i mogućoj proizvodnji odeće koju bi u "Prvom maju" radili za ovu poznatu nemačku marku.

Delegacija nemačke firme "Hugo Bos" posetiće danas Pirot gde će razgovarati s rukovodstvom konfekcije "Prvi maj" o mogućoj saradnji, rekao je direktor pirotske Industrije odeće Veljko Krstić.

"Oni će biti kod nas tri dana i razgovaraćemo o saradnji i mogućoj proizvodnji odeće koju bi u 'Prvom maju' radili za ovu poznatu nemačku marku", rekao je Krstić agenciji Beta.

Ugovor o privatizaciji "Prvog maja" s dotadašnjim vlasnikom Đorđijem Nicovićem raskinut je u junu 2010. godine, a predsednik opštine Pirot Vladan Vasić je nedavno rekao da je ta fabrika u procesu restrukturiranja i da uz pomoć države, sadašnjeg vlasnika, traga za strateškim partnerom.

Vasić je početkom godine takođe potvrdio interesovanje "Huga Bosa" za pirotsku fabriku odeće i najavio razgovore predstavnika dvije firme.

"Za sada ne možemo da kažemo kako će se ti razgovori završiti, ali je veoma važno da postoji interesovanje za 'Prvi maj' i da država stoji iza fabrike", rekao je Vasić, dodajući da je "Prvi maj" izuzetno važan za Pirot jer u njemu radi oko 1.500 radnika, pretežno žena.

Direktor Krstić kaže da je stanje u fabrici poboljšano nakon poništavanja privatizacije.

"U drugoj polovini 2010. godine svi radnici vraćeni su na posao, plate su povećane 20 odsto i redovno se isplaćuju, a prosječna zarada iznosi 15.600 dinara. Zadržali smo inostrane partnere s kojima smo radili i nastojimo da se njihov broj poveća, a kapaciteti fabrike su popunjeni sto odsto", rekao je Krstić.

Izvor: www.tanjug.rs

Projekat "Panelni sistem gradnje sa neprekidnom internom izolacijom" prepoloviće ukupne troškove izgradnje objekata, a gradnja po sistemu "ključ u ruke" sa svim troškovima i taksama neće prelaziti 550 evra po kvadratnom metru, izjavio je autor tog inovacionog projekta Jovan Nikolić.

Nikolić, vlasnik beogradskog preduzeća "Kvatro construction", je za ovaj projekat dobio jednu od prve tri nagrade na konkursu "Lafarž" grupe za najbolju evropsku inovaciju u 2010. godini u oblasti održive gradnje.

Kako je rekao, reč je o gradnji stanova koji su seizmički izuzetno jaki.

Nikolić je na konferenciji za novinare u Privrednoj komori Srbije istakao da je realno da primena ove tehnologije gradnje u Srbiji, po sistemu kakav još ne postoji u svetu, uz podršku "Lafarža" počne krajem godine, ističući da "nema šanse da zemljotres ili uragan oštete objekat", a da je "svaki zid noseći i funkcioniše kao pojedinačno termički grejno telo".

Prema njegovim rečima, suština projekta je ušteda na vremenu izgradnje, uz energetsku efikasnost od 80 odsto i moguć povraćaj investicija već posle dva meseca.

Na konkursu je bilo prijavljeno više od 1.000 projekata, a među 104 koja su odabrana iz cele Evrope, 10 je bilo iz Srbije. U finale su ušla još dva projekta iz Srbije - "Oblikovani betonski blok" preduzeća "Hemi Eko" i "Objekat od specijalnih prefabrikovanih ferocementnih elemenata" preduzeća "Milinković kompani".

Vlasnik preduzeća "Hemi Eko" Srećko Stefanović objasnio je da projekat "Oblikovani betonski blok" zadovoljava ekološke standarde, a da je blok napravljen tako da u sredini ima otvor, kroz koji se mogu provlačiti sve moguće instalacije, bez sečenja zidova i stvaranja šuta.

Vlasnik preduzeća "Milinković kompani" Milenko Milinkovcih precizirao je da se po sistemu gradnje iz njegovog projekta već završava komercijalni objekat, školska sportska sala u Boljevcima, kao i da je u planu izgradnja još dve sportske sale u Surčinu.

Obrazlažući efikasnost tog sistema gradnje, Milinković je kazao da, ukoliko prosečan objekat godišnje troši 200 kilovat sati energije, hala u Boljevcima će trošiti 30, dok je evropski prosek oko 100 kilovat sati godišnje.

Menadžer "Lafarž" Beočinske fabrike cementa Rade Bučevac istakao je da se, od ukupnog ulaganja te kompanije u istraživanje, oko 50 odsto izdvaja na oblast održivog razvoja, odnosno smanjenje potrošnje i emisije štetnih gasova.

Prema njegovim rečima, "Lafarž" grupa će nastaviti da ulaže u inovacije koje donose manje troškove u proizvodnji, ističući da će inovativna preduzeća imati podršku za kreiranje plana razvoja svog projekta, kao i mogućnost zasnivanja partnerstva.

TV Studio B, predstavljanje dobitnika priznanja "Moj izbor" za najomiljeniji domaći proizvod - Moja kravica, Imlek. Gostovanje direktora marketinga Srđana Popovića

TV Pink, Nacionalni dnevnik, predstavljanje dobitnika nagrade "Moj izbor" - najomiljenijeg domaćeg proizvođača, kompanije Centroproizvod. Gostovanje direktora Nemanje Popova.

TV Pink, Nacionalni dnevnik, predstavljanje dobitnika nagrade "Moj izbor" - najomiljenijeg domaćeg proizvođača, kompanije Centroproizvod. Gostovanje direktora Nemanje Popova.

Magazin "Moja Srbija" broj 12 je odštampan u 100.000 primeraka i podeljen besplatno putem uličnih promocija i ubacivanjem u poštanske sandučiće. PDF verziju možete preuzeti na linku http://www.MojaSrbija.rs/magazin/ms12.pdf

Dobitnik priznanja "Moj izbor" i titule "najomiljeniji domaći proizvođač" je kompanija Centroproizvod, a zvanje "najomiljeniji domaći proizvod" za 2010. uz priznanje "Moj izbor", ponela je Imlekova Moja kravica.
Na svečanoj konferenciji u Privrednoj komori Beograda, koja je održana u utorak 14. decembra, dodeljena su priznanja i za pobednike u 16 kategorija proizvoda/brendova.

Dobitnici po kategorijama su:

• 1. Bezalkoholni napici - „Knjaz Miloš" mineralna voda
• 2. Mleko i mlečni proizvodi - „Moja Kravica" jogurt i mleko
• 3. Meso i prerađevine od mesa - „Zlatiborac" suhomesnati proizvodi
• 4. Supe, brašno i dodaci jelima - „Začin C"
• 5. Ulje, prilozi i prelivi - „Dijamant" ulje
• 6. Pivo i vino - „Jelen" pivo
• 7. Slatkiši i grickalice - „Plazma" keks
• 8. Voće i povrće - „Frikom" smrznuto voće i povrće
• 9. Kozmetika i sredstva za higijenu - „Dečiji sapun"
• 10. Građevinski materijal, boje i lakovi - „Duga" boje i lakovi
• 11. Odeća i obuća - „Mona"
• 12. Nameštaj, posuđe i kućni aparati - „Metalac" posuđe
• 13. Banke i osiguravajuća društva - „Banca Intesa"
• 14. Telekomunikacije i računari - „MTS"
• 15. Turističke i transportne usluge - „JAT"
• 16. Turističke destinacije i manifestacije - „Odmor na Zlatiboru"

Izvor: www.blic.rs

Za najboljeg izvoznika 2010. godine u Srbiji proglašena je kompanija "Tigar tajers" iz Pirota kojoj je premijer Mirko Cvetković danas uručio nagradu, koju 7. put dodeljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije - SIEPA.

Izvoz Srbije za 10 meseci porastao je za 21 odsto, stepen pokrivenosti uvoza izvozom je nedovoljan, 58 odsto, ali u ovom veku to je najviši stepen, koji je Srbija imala, rekao je Cvetković na svečanom uručenju nagrada.

Cvetković je naglasio da je Srbija za 10 meseci izvezla oko milijardu evra više nego prošle godine.

Izvoz je osnov dugoročne strategije ekonomske politike Vlade Srbije u kojoj će se budući model rasta zasnivati na izvozu i osvajanju novih tržišta, rekao je Cvetković.

Za najboljeg izvoznika u kategoriji malih i srednjih preduzeća nagrađena je firma "Kolarević" iz Pojata kod Ćićevca.

Nagradu je na svečanosti u Starom dvoru uručio ministar ekonomije i regionalnog razvoja Srbije Mlađan Dinkić, koji je dodelio i dva specijalna priznanja u toj kategoriji, kompanijama "Ajs krim fektori" iz Nove Pazove i "FSO Goša" iz Simićeva.

Rast od 21 odsto u odnosu na prošlu godinu je rezultat za poštovanje, rekao je Dinkić, ističući da je u septembru i oktobru Srbija dostigla izvoz viši nego pre svetske ekonomske krize.

Dinkić je poručio da je osnova ekonomske strategije Srbije izvozno orjentisana privreda.

Prema njegovim rečima spoljno trgovinski deficit je još visok, ali ohrabruje to što je procenat pokrivenosti uvoza izvozom sa 47 odsto porastao na 58 odsto.

Za osvajanje novog tržišta nagrađena je kompanija "Kvadra grafik" iz Beograda, kojoj je priznanje uručila ministarka telekomunikacija Jasna Matić.

Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija, u svetu se prepozanje kao sektor koji bi trebalo da dovede do izlaska iz krize, unapređenja konkurentnosti i novog rasta, rekla je Matić.

Ona je ocenila da je osvajanje novih tržišta ključno za srpske firme i način da se preživi kriza.

Nagradu za najbolji izvozni proizvod firmi "Aling-Konel" iz Gajdobre kod Bačke Palanke uručio je direktor Fijat grupe Đovani de Filipis.

Prvi put ove godine SIEPA je dodelila nagradu za društveno odgovorno poslovanje, koja je pripala kompaniji "Amig" iz Kraljeva, koja je dala značajan doprinos sanaciji grada posle zemljotresa.

O dobitnicima ovogodišnje nagrade za izvoznike godine odlučivao je žiri u sastavu: potpredsednik Privredne komore Srbije Mihajlo Vesović, pomoćnik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Nenad Ilić, profesor Ekonomskog fakulteta Saša Veljković, urednik lista Ekonomist Vojislav Stevanović i direktor SIEPA Božidar Laganin.

Sponzori novčanog dela nagrade su Eurobank EFG, DHL i Oranž studio.

Izvor: www.Blic.rs

Beogradska Ada Ciganlija je treće najlepše gradsko ostrvo sveta na rang listi svetske internet putničke agencije "Virtual Tourist".

Isped omiljenog beogradskog izletišta i kupališta nalaze se samo ostrvo Svetog Luja u Parizu i ostrvce Kampa na Vltavi u Pragu.

Ostrvo Svetog Luja je "Virtual Tourist" izabrao za najlepše, kao "primer francuskog osećaja za meru", Kampa je označena za "najromantičniji deo Praga", a beogradska Ada Ciganlija za "san snova svih sportskih entuzuijasta".

Stručnjaci japanske Kompanije Panasonik iz Lidenšajda (Nemačka) počeli su montažu proizvodne linije u Svilajncu, a 6. decembra se očekuje dolazak menadžmenta kompanije iz Japana i Nemačke, na čelu sa Nemcem Klausom Brajšom, koji će biti generalni direktor fabrike u Srbiji, izjavio je zamenik predsednika opštine Svilajnac Predrag Milanović.

Reč je o prvoj od tri linije za proizvodnju energetski efikasnih elektronskih komponenti za rasvetna tela, na kojoj će raditi 60 radnika, objasnio je Milanović, i ponovio da Panasonik u Svilajncu serijsku proizvodnju počinje 1. januara.

Montaža linije obvalja se na prostoru od 2.250 kvadratnih metara Kompanije Reum GmbH iz Baden Vitenberga (Namačka) koja je u Svilajncu izgradila Fabriku za proizvodnju plastičnih komponenti i automatizovanih kontrolnih sistema za unutrašnjost automobila visoke klase, ukupne površine 9.000 kvadratnih metara, ali još nije počela proizvodnju.

Panasonik je fabriku u Srbiji, sa sedištem u Svilajncu, osnovao ovog meseca pod imenom "Panasonic Electric Works Vošloh - SćWabe Serbia d.oo" saopštivši da je "iznos investicija za fiskalnu 2010. godinu oko 580.000 evra".

Fabrika u Svilajncu, prvi Panasonikov projekt u Srbiji, je "podružnica u punom vlasništvu kompanije Panasonic Electric Works Vošloh-ŠćWabe GmbH (PEWVS), koju je japanska kompanija preuzela 2002. godine".

Kapitalna vrednost Fabrike Panasonika u Srbiji je 1.000.000 evra.

U saopštenju o osnivanju fabrike se ističe da će PEWVS "prvo dati prioritet unapređenju proizvodnih kapaciteta elektronskih prigušnica sa ciljem da razvije svoje poslovanje i u LED modulima, a u nastojanju daljeg širenja energetski efikasnih komponenti za industriju rasvete na tržištu Evrope".

Panasonik je još u drugoj polovini jula raspisao konkurs za prijem u radni odnos u Fabrici u Svilajncu 50 radnika i pet inženjera, koji će raditi na liniji koja se montira.

Plan je da se montiraju sve tri linije i da na svakoj bude zaposleno po 60 radnika iz Svilajnca, a Panasonik je ovde obećao i izgradnju fabrike na sopstvenoj površini od 18.000 kvadratnih metara koja bi bila najveća u Evropi, a osma u svetu.

Izvor: www.biznisnovine.com

Kompaniji "Pionir" iz Subotice će 26. novembra na svečanoj ceremoniji u Aranđelovcu biti dodeljeno prestižno međunarodno priznanje "Juropian kendi ketl avord" za 2010. godinu, najavljeno je iz tog privrednog društva za proizvodnju čokolade, bombona i peciva

Priznanje se dodeljuje od 1973. godine za poseban doprinos razvoju, inovacijama i kvalitetu proizvoda u oblasti konditorske industrije, a u poslednjih desetak godina dobitnici "Juropian kendi ketl avord" bile su najpoznatije svetske kompanije.

Među njima su i italijanska kompanija "Ferero", "Kedberi" iz Velike Britanije, švajcarski "Nestle" i "Čokolat frej".

Inače, "Juropian kendi ketl klub je međunarodno udruženje 30 najvećih i najpoznatijih svetskih proizvođača mašina i linija za konditorsku industriju u svetu, sa sedištem u Londonu.

"Pionir" je jedan od vodećih proizvođača konditorskih proizvoda na jugoistoku Evrope sa tradicijom dugom 93 godine, kapacitetima većim od 30.000 tona i izvozom od 65 odsto proizvodnje, ističe se u saopštenju.

Ta kompanija ulaže značajna sredstva sa ciljem povećanja produktivnosti i kvaliteta, kao i kreiranja novih i jakih brendova, pa je tako u poslednjih 10 godina u proizvodnju investirala oko 105 miliona evra.

Ceremonija dodele priznanja "Juropian kendi ketl avord" biće organizovana u novoizgrađenom hotelu "Izvor" u Aranđelovcu, a kako je najavljeno, prisustvovaće joj većina članova "Juropian kendi ketl kluba" iz Evrope i Amerike, kao i predstavnici svetskog magazina "Kendi industri", čiji će novogodišnji broj biti posvećen upravo "Pioniru".

Izvor: www.infostud.com www.vesti-online.com

Najčitaniji tekst u oblasti arheoloških nauka, prema sajtu "Science Direct" koji prati popularnost naučnih tekstova, već mesecima je istraživanje koji svedoči o otkriću najstarije metalurgije na svetu, i to upravo u Srbiji. Autor tog, za nauku izuzetno važnog istraživanja, je mlada naučnica Miljana Radivojević, koja je sa diplomom arheologije iz Beograda pre četiri godine otišla u Veliku Britaniju, gde živi i radi na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL).

Za Srbiju koja voli da se diči uspesima svojih naučnika, ovo je izuzetno velika stvar, jer je to prvi članak ikada objavljen u prestižnom časopsu "Journal of archeological science", a čiji je autor srpskog porekla. Tekst možete videti na http://top25.sciencedirect.com/subject/arts-and-humanities/2/journal/journal-of-archaeological-science/03054403/archive/28/ (na prvom mestu).

- Nisam očekivala da će rad od jula pa do danas biti najčitaniji. Imali smo par zapaženih medijskih kampanja u Srbiji i inostranstvu, jer smo želeli da damo na važnosti istraživanju Belovoda i naravno pomogli finansijski. Osim čestitiki, koje su sitizale i od ministra nauke Božidara Đelića, dobijali smo i manje pozitivne komentare: da smo senzacionalisti, da je nastup agresivan i najvažnije - da nam istraživanje verovatno nije akademski verodostojno jer u tom trenutku nije bilo objavljeno. Ovo nam naravno nije bilo pravo (u najmanju ruku), jer su ove kampanje vođene iskrenim namerama da se stvari u našoj oblasti nauke poboljšaju. Otkako smo dobili pozitivne recenzije, i uoči samog objavljivanja, članak je najavljen u "ScienceNews" kao novina u arheologiji, a sada, sa priznanjem kao što je najveća potražnja za njim u svetskoj arheološkoj nauci, možemo još jednom da potvrdimo da ono što radimo ima značajnu akademski težinu. To je veliko priznanje za istraživanja u društveno-humanističkim naukama u Srbiji, jer je i prvi članak u ovom časopisu sa glavnim autorom srpske afilijacije, kaže Miljana.

Dodaje i da su njene kolege oduševljene, jer znaju koliko je bilo problema tokom pripreme rada. A i UCL je zadovoljan, jer je to priznanje za standard istraživanja u toj instituciji, i sasvim sigurno će biti iskorišćen za medijsku promociju tog instituta.

- Od samog početka, ovo je bio timski rad. U tom lancu ljudi koji učestvuju, svi zavisimo jedni od drugih: da istrazivač lokaliteta Dušan Šljivar nije otkrio uzorke na kojima radimo, ja se ne bih bavila time, kao i da nije bilo mog supervizora profesora Thila Rehrena, ne bih ni otišla u London. Kako stvari stoje sada, smatram da je moja najveća nagrada to što radim ono što volim i to na najboljem mestu na svetu. To mi je najveći uspeh!

Miljana Radivojević otkrila je da se prva industrijska revolucija dogodila pre oko 7.000 godina na Balkanu, u doba vinčanske kulture. Dokaz industrijske revolucije su prvi tragovi topljenja metala na svetu, a njih je otkrila mlada naučnica iz Srbije našla na lokalitetu Belovode u istočnoj Srbiji.

Malo više pažnje

- Teško me je razočarati, jer svoju snagu crpim iz ljudi koji me čine srećnom, u poslu i privatno. Međutim, ako bih mogla da popravim nešto, volela bih da barem jedan deo pažnje koju stranci poklanjaju ovom istraživanju postoji i u Srbiji, jer se, na kraj krajeva, radi o srpskom istraživanju. Ovim pre svega ne mislim na javnost, već na institucije koje bi mogle više da pomognu istraživanju ovog važnog arheoloskog nasleđa koje imamo.

Izvor: www.biznisnovine.com

Sekretar PKS-a za poljoprivredu Milan Prostran kazao je da se u Srbiji godišnje proizvede oko 120.000 tona konditorskih proizvoda i ostvari suficit od oko 60 miliona dolara.

Prostran je dodao da Srbija oko 90 odsto konditorskih proizvoda izvozi u zemlje CEFTE, dok svega 10 odsto u zemlje Evropske unije, Amerike i Kanade, što strukturu izvoza čini veoma nepovoljnom.

Predsednik grupacije konditora PKS-a Miroljub Aleksić kazao je da su kapaciteti srpske konditorske industrije mnogo veći od domaće potrošnje i da je zato ta grana privrede primorana da se okrene izvozu.

On je naglasio da srpski konditori u nepovoljnijem položaju od onih u regionu i EU, jer sirovine za proizvodnju plaćaju 20 do 30 odsto skuplje.

Prema Aleksićevim rečima najveći problem konditorske industrije Srbije su "nametnute" posebne dažbine na uvoz mleka u prahu (prelevmani) i da njih treba potpuno ukinuti.

Konditorskoj industriji Srbije , prema podacima PKS, godišnje je potrebno šest do sedam hiljada tona mleka u prahu, a domaća proizvodnja je oko 2.500 tona.
Konditorskoj industriji Srbije nije problem tehnologija, znanje, kadrovi, brendovi i kvalitet proizvoda, već tretman nadležnih institucija, a to je najveća kočnica razvoja ove privredne grane.

Predstavnici privrednih komora Makedonije i Bosne i Hercegovine kazali su da konditorski proizvođači u tim zemljama imaju slične probleme.

Konditorski proizvođači su ukazali i na problem ulaska na police velikih trgovinskih lanaca naglašavajući da će to biti još veći problem liberalizacijom tržišta.

Ovaj plakat smo koristili tokom akcije "Karavan birajmo domaće 2010", širom Srbije, tokom oktobra i novembra 2010. godine.

Milan Ristić, Udruženje građana "Moja Srbija" - predstavljanje projekta "Birajmo domaće" - Privredna komora Srbije

Izvor: www.mcp.rs  www.b92.net

Kandidatura Beograda za Evropsku prestonicu kulture za 2020. godinu biće predata u decembru ove godine u Briselu, rekao je predsednik organizacionog odbora projekta "Beograd 2020" Aleksandar Peković.

Peković je na predstavljanju strategije projekta "Beograd 2020" 18. novembra rekao da Beograd u savremenoj istoriji nije imao značajniji strateški projekat u oblasti kulture.

Milena Dragićević Šešić, vođa ekspertskog tima koji radi na Strategiji, kaže da će 2011. godina biti iskorišćena da se stekne uvid u kulturu Beograda i na koji način će moći da se ulaže u mlade umetnike kako bi za 10 godina ta ulaganja bila vidljiva.

,,2012. godina biće u znaku digitalne umetnosti i filma, i do tada bi trebalo da se reši pitanje Centra za film. 2013. godina je zamišljena kao godina baštine koju svakako ne bi trebalo dočekati bez sređenog Starog sajmišta", rekla je ona.

Šešić je istakla da će 2014. godine fokus biti na muzici i plesu, a do tog vremena Beograd bi trebalo da dobije nove koncertne dvorane. Tema 2015. godine biće književnost, a 2016. "Grad po meri deteta" do kada bi trebalo unaprediti dečije manifestacije.

Tokom 2017. godine biće obeleženo 50. godina BITEF-a, a te godine će fokus Strategije biti na pozorištu. 2018. u prvom planu će biti urbanizam i arhitektura, 2019. godine vizuelna i alternativna umetnost, a 2020. godine, kada bi Beograd trebalo da bude Evropska prestonica kulture, svi napori bi trebalo da dođu do punog izražaja.

Titula evropske prestonice kulture stiče se na period od godinu dana i predstavlja najznačajniji evropski projekat u toj oblasti.

Мада постоје бројне хуманитарне организације и удружења, помоћ често не долази најугроженијим. Оптерећене непотребном администрацијом, недостатком информација, мноштвом посредника и спорим одлучивањем, њихова испорука стиже до крајњих корисника прекасно, или никако. Тужна је, срамотна, али истинита чињеница да широм света дневно умре од глади и неухрањености 18.000 деце. Ту, поред нас, слепих и глувих.

Глад је, на срећу, заобишла нашу отаџбину. Али, није неимаштина. Сведоци смо лоше демографске слике нашег народа, опадања наталитета,пораста броја нежења, абортуса, старења становништва, и генерално слабог економског статуса домаћинства у Србији, Републици Српској и Црној Гори.      Бела куга је озбиљно запретила, просечан брачни пар је "пао" на једно дете. Због негативне стопе наталитета годишње у Србији нестане град  од 30.000 становника! Аналитичари упозоравају да ће већ половином овог века Срби постати мањина у матичној држави уколико се народ, појединци и власт ОДМАХ не пробуде из безнађа у коме се налазе! Сутра ће већ бити касно!

На другој страни, оно о чему се недовољно говори, породице са више деце муку муче, живећи у оскудици. Окупиране тек пуким преживљавањем, стидљиве су у својим захтевима за остваривање права која им припадају. Њихове животне приче, страхови и проблеми су идентични, али скоро невидљиви и нечујни да би скренули пажњу шире јавности, медија,па и државе.      Зато је пре пет година рођена идеја о хуманитарној организацији СРБИ ЗА СРБЕ. Њену окосницу чини група енергичних младих људи, окупљених заједничком визијом  помоћи онима који су благословени бројним потомством, свесних да сваком ко не живи у материјалном изобиљу и мала помоћ значи пуно. Налазимо се већином у дијаспори, далеко од домовине физички, али не и срцем. Окупила нас је хумана идеја да богоугодним делом помогнемо најугроженијем делу српске нације. Искрене намере, жеља и вера у оно што смо наумили урадити превазишла је сумње међу нама, а географска раздаљина не представља тешкоћу да будемо у свакодневном контакту и договору.     Ово је уводна прича о групи младих ентузијаста расутих по свету, који су поред властитих обавеза успели крајем 2005. године покренути  Хуманитарну организацију СРБИ ЗА СРБЕ, неполитичку, непрофитну, невладину и потпуно јавну. Спремну да се суочи са тенденцијом тихог изумирања Срба у отаџбини, и да помогне сваку српску породицу са ПЕТОРО и више деце на просторима бивше Југославије. Речју и делом.      Ми поклањамо време, труд,наду и новац многочаним домаћинствима којима су људска реч, братска солидарност, и помоћ преко потребни. Боримо се да наша младост не расте неухрањена, усамљена, голотрба и босонога, док туристи са Запада путују на месец!      СРБИ ЗА СРБЕ настоје покренути успавану енергију српске дијаспоре која би минималним али редовним месечним уплатама ојачала наш народ, а изнад свега помогла српској деци да будућност не траже ван својих вековних огњишта. Потенцијал Срба у расејању је огроман, и са малим али редовним појединачним донацијама били би у стању да брзо решимо виталне проблеме оних који немају довољно материјалних средстава за живот!

Прикупљеним новцем до сада смо донирали преко 150 вишечланих породица, а у току је разматрање нових које би обухватили програмом помоћи. То није наизглед много, али тих 150 породица броји преко 1200 деце!      Транспарентност и добровољност рада у организацији СРБИ ЗА СРБЕ је оно на чему  инсистирамо и за шта се залажемо!  Чињеница да сваки прикупљени евро (долар) презентујемо јавно на сајту је веома битна ради стицања поверења у наш рад. Поред тога, уплатнице сваке уручене помоћи скенирамо и постављамо на сајт, и у архиву коју можете у сваком тренутку прелистати. Месечни извештаји и увид у стање новца на рачуну су свакодневно доступни свим нашим члановима, донаторима, пријатељима и виртуелним посетиоцима.       Надамо се, и верујемо,да и у вама постоји зрно доброчинства, и да ћете нам се придружити у борби против сиромаштва . Свака донација је добродошла, без обзира на износ.

Боже благослови и сачувај све вишечлане српске породице, и наше донаторе који учествују у племенитој борби да вратимо осмех на дечија лица.

ДЕЦА СУ НАША БУДУЋНОСТ ! 

Beograd je među mladim turistima pre svega poznat po svom intenzivnom i kvalitetnom noćnom životu. Provod u Beogradu neretko ne prestaje ni u ranim (ili možda još bolje reći kasnim) jutarnjim časovima, zbog čega se s pravom može reći da je Beograd grad koji zaista živi 24 časa dnevno.

Beograd ima solidan broj klubova, u kojima skoro svako može pronaći ponešto za sebe i svoj ukus, a bogami i džep. Poseban tip klubova, karakterističnih za srpsku prestonicu, jesu splavovi.

Splavovi se uglavnom nalaze na reci Savi, većim delom na njenoj novobeogradskoj obali. Većina ih radi samo leti (od početka juna do kraja septembra), mada ima i nekih natkrovljenih koji funkcionišu tokom cele godine.

Po izboru muzike i profilu posetilaca splavovi se mogu podeliti na one levo i desno od Brankovog mosta (gledano sa gradske strane).

Splavovi levo od mosta

Tu se nalaze splavovi koje posećuje urbanija publika naklonjena klupskoj i alternativnoj muzici. Tu su (redom od mosta):

LIMELIGHT - najnoviji i u potpunosti zatvoreni splav, koji dakle radi tokom godine. Za sada nema jasno profilisan celonedeljni program, već se na njemu sporadično održavaju žurke.

SOUND - verovatno najlepši od svih, vrlo prijatnog i modernog izgleda. Radi samo leti i vikendom je jedan od najposećenijih, jer vikend je rezervisan za r'n'b i komercijalni haus zvuk.

FREESTYLER - vrlo moderan i minimalistički uređen, sav u beloj boji. Ceo grad šuška o pena žurkama koje se ovde održavaju, tako da se to definitivno ne bi smelo propustiti. A tu su naravno i Go-Go igračice. Muzika - komercijalnija, cene - daleko od toga.

EXILE - postoji već 11 godina i još uvek ga prati odlična reputacija. Deo splava je zatvoren, tako da radi i zimi, ali prave stvari se dešavaju leti, i to svakodnevno, jer Exile ima drugačiji program za svaki dan od ponedeljka do nedelje, i vrlo je moguće da ćete se bolje provesti nekog radnog dana nego vikendom.

POVETARAC - Povetarac u stvari i nije splav već - brod. Od ove zime radi i potpalublje, koje nije doživelo lošu posetu otkako se otvorilo. Leti Povetarac predstavlja pravo osveženje u svakom smislu - muzika je drugačija (indie, r'n'r, reggae, funky, a održavaju se i kvalitetni koncerti novih imena), cene su niže, osoblje, kao i posetioci, jako ljubazni i opušteni. Jedina mana Povetarca je što se publika ponekad toliko opusti da je mrzi da igra, koliko god muzika pozivala na ples. Isto tako, nekad se može desiti da nedelju dana nakon posete Povetarcu i dalje imate jaku upalu mišića, upravo zbog đuskanja na ovom šarmantnom brodu.

Splavovi desno od mosta

Od mosta pa do hotela Jugoslavija i dalje nalazi se širok spektar splavova koji nude provod uz narodnjake i razuzdane mladiće i devojke. Najpoznatija imena su: AMSTERDAM, ACAPULCO i LUKAS. Skoro svi su zatvoreni, tako da rade i zimi. Za ovu stranu preporučujem jednostavno kretanje od jednog do drugog splava, pa uzdravlje i živi bili!

Na splavovima desno do mosta se nalazi i veliki broj dobrih ribljih restorana, tako da možete možda baš tu započeti vaš tour de turbo folk.

Klubovi na kopnu

PLASTIC (ugao Takovske i Dalmatinske)

Jedan od najčuvenijih i najposećenijih gradskih klubova, koji je od skoro 2 u 1, jer se u njemu nalazi i manji klub - Plastic Mint. Plastic je jedan od retkih klubova koji ima kvalitetan celonedeljni program, kojem retko manjka posećenost. Među interesantnije večeri spadaju: "Idemo na Mars", petkom, kada veoma eklektičnu muziku, eli opet uglavnom breakbeat i elektro puštaju MKDSL i Flip; zatim "Am I Black Enough For You?", čiji naziv sve govori; postoje i Balanso večeri subotom, na kojima se uglavnom slušaju topli ritmovi Brazila i drugih vrućih predela.

Leti se Plastic seli na prostrani splav Plastic Jam, na obali Dunava kod SC "25. maj", gde možete otići i predveče i uživati u piću na obali reke.

ANDERGRAUND (Pariska 1)

Beograđani vole da izlaze u pećine, tako da je i Andergraund, situiran u pećini ispod Kalemegdana, jedan od bolje posećenih klubova, ali to ima mnogo više veze s njegovim atraktivnim programom nego s atraktivnom lokacijom. U ovom klubu nastupa najčuvenija beogradska DJ formacija Recon Warriors, čiji član je i svetski poznati Marko Nastić - pa ako volite tehno, ne smete zaobići ovaj klub.

APARTMAN (prva zgrada desno od Brankovog mosta)

Vrlo popularan i ne preterano veliki klub nalazi se na poslednjem spratu jedne prilično neugledne zgrade i najzanimljivija stvar vezana za ovaj klub je upravo njegovo ime - klub je napravljen od većeg stana i uređen tako da deluje "kao kod kuće", mada je atmosfera daleko od domaće. Muzika - sve od komercijalnog r'n'b do komercijalnog haus zvuka. Ulazi se uglavnom preko spiska.

ŠIPRAŽJE (Golsvortijeva 13)

Malešni i šarmantni klub koji se nalazi u podrumu jedne zgrade pravo je mesto za ljude kojima je dobra muzika povod za dobar izlazak i provod. Muzika koju ovde možete da čujete različita je od ponude bilo kojeg drugog beogradskog kluba, najvećim delom zbog DJ-eva koji su zapravo "samo" muzičari iz najpoznatijih domaćih bendova. Šipražje ponekad organizuje i intimne koncerte za koje treba žrtvovati puno znoja, ali verujte, vredi.

Leti se program Šipražja održava na brodu Krivi Stojko, koji je ukotvljen nedaleko od tzv. Stounhendža na Adi Ciganliji.

AKADEMIJA (Rajićeva 10)

Najstariji i već generacijama kultni klub studenata Akademije umetnosti, koji se nalazi u podrumu Fakulteta likovne umetnosti. Vikendom se u Akademiji održavaju svirke ili veće žurke, mada je program gust i ostalim danima.

Indie-Go

Indie-Go je pravi beogradski specijal. To je naziv za večeri koje se već 10 godina održavaju petkom, bez stalnog prebivališta, i koje su nešto zaista posebno i nezaboravno za sve ljubitelje indie zvuka. Još više se voli letnji Indie-Go, koji se održava u bašti kafea Pobednik na Kalemegdanu - najlepši pogled u Beogradu, uz najprijatnije beogradske "klabere".

Muzej Nikole Tesle osnovan je 5. decembra 1952. godine i smešten u današnjoj Krunskoj ulici br. 51, gde je otvoren za posete od utorka do petka 10-12h i 16-18h, a subotom i nedeljom 10-13h. Zgrada muzeja proglašena je za spomenik kulture 1987. godine.

Muzejska građa je u Beograd stigla zahvaljujući Savi Kosanoviću, Teslinom nećaku i njegovom jedinom nasledniku, koji je, po Teslinoj želji, preneo dokumentaciju i Tesline lične predmete u Beograd 1949. godine. Ovaj muzej je jedini u svetu koji čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle. U kolekciji muzeja nalazi se veliki broj originalnih dokumenata, knjiga i časopisa, istorijsko-tehničkih eksponata, fotografija i staklenih fotoploča, originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja, kao i planova i crteža. U muzeju se takođe čuva i posmrtni pepeo Nikole Tesle. Stalna muzejska izložba o Nikoli Tesli i njegovom delu nalazi se u prizemnim prostorijama.

U prvoj prostoriji, desno od ulaza, izložene su Tesline fotografije iz ranog perioda, lične isprave, slike njegove rodne kuće u Smiljanu u Lici, kao i niz odabranih pisama koje je Tesla dobio od Anštajna, Kelvina, Rentgena, Pupina i drugih velikih imena.

U sledećoj prostoriji izloženi su predmeti iz Tesline lične zaostavštine: njegov šešir, štap, putna torba i sl. Takođe, ovde je izložena fotokopija njegovog pisma konzulu Jankoviću, u kome se Tesla zahvaljuje na inicijativi Mihajla Pupina da se osnuje fond za Teslino izdržavanje i oštro odbija svaku pomoć takve vrste, birajući da prima skromnu penziju od jugoslovenske vlade i bavi se istraživanjima u skladu sa svojim mogućnostima. Ovde su takođe izložene slike Teslinih prijatelja, među kojima se našao i Mark Tven, kao i fotografije njegovih najbližih rođaka. U poslednjoj vitrini izložena su svedočanstva o Teslinoj smrti i sahrani u Njujorku 1943. godine.

U trećoj prostoriji, postavljena je urna sa Teslinim posmrtnim pepelom, u pozlaćenoj kugli na kamenom postolju. Teslini posmrtni ostaci kremirani su u Njujorku i privremeno smešteni na jednom tamošnjem groblju do 1957. godine, kada su preneseni u Beograd.

Izložba o Teslinom stvaralaštvu počinje njegovom "Bajkom o elektricitetu", u kojoj on prikazuje kako je ljudski um u toku istorije postepeno prodirao u tajne elektriciteta. Bajka počinje od starog grčkog filozofa Talesa iz Mileta i njegovih razmišljanja o iskrama koje se javljaju trenjem ćilibara, pa se nastavlja sve do modernih istraživača: Frenklina, Volte, Faradeja... Grupa Teslinih patenata iz oblasti proizvodnje, prenošenja i korišćenja polifaznih naizmeničnih ilustrovana velikim brojem fotografija i interaktivnim modelom Teslinog prvog indukcionog motora za dvofazne naizmenične struje.

U petoj prostoriji se nalazi niz interaktivnih modela koji posetiocu opisuju nastanak ideje obrtnog magnetnog polja. Ovde se takođe nalazi i Teslin duhoviti model indukcionog motora, u kome je rotor slobodno rotirajuće jaje. Teslini patenti bili su osnova konstrukcije prvih velikih generatora za višefazne struje, o čemu svedoči i ploča sa jednog od generatora hidrocentrale na Nijagari, postavljena uz model hidroenergetskog sistema. Priča o Teslinim izumima nastavlja se turbinom bez lopatica, pumpom i obrtomerom. Na ovim pronalascima Tesla je radio preko 20 godina, pokušavajući da ih usavrši i nađe im primenu, ali su oni zainteresovali naučni svet tek krajem XX veka.

U sledećoj prostoriji prikazani su izumi u oblasti struje visoke učestanosti i visokih napona. Svojim oscilatorima Tesla je prvi uspeo da proizvede struje napona od više miliona volti. To je omogućilo razvoj novih oblasti tehnike. Rezultati Teslinih eksperimenata i dan danas podstiču istraživače širom sveta, pogotovo otkako je Muzej Nikole Tesle objavio Teslin "Dnevnik istraživanja u Kolorado Springsu", u kome je zapisano sve sto je Tesla svojim eksperimentima postizao. Najznačajnije eksperimente sa strujama visokog napona i visoke učestanosti Tesla je vršio u oblasti bežičnih prenosa. Sa rezultatima koje je postigao postavio je temelje tehnike bežičnih prenosa, o čemu svedoči izloženi tekst presude Vrhovnog suda SAD, kojom je Teslinim izumima u toj oblasti dato prvenstvo pred Markonijevim pronalascima.

U poslednjoj prostoriji izložbe, Teslina istraživanja i dostignuća u oblasti daljinskog upravljanja prikazana su rekonstruisanim radnim modelom brodića "na daljinac". Takođe, ovde je izložen i veliki snimak antene Tesline legendarne "Svetske radio stanice", koju je podigao na Long Ajlendu pored Njujorka. Ova zamisao je ostao Teslin neostvareni san.

O značaju njegovih pronalazaka, u poslednjem delu izložbe, govore mnogobrojna odlikovanja, počasne diplome i nagrade. Od svih priznanja, svakako je najveće ono koje mu je posmrtno dodelila, 1960. godine, Međunarodna komisija za elektrotehniku na zasedanju u Filadelfiji. Ta komisija odlučila je da, u celom svetu, merna jedinica magnetne indukcije dobije naziv "tesla", čime je Tesla uvršćen među velikane iz istorije nauke, kao što su Volta, Amper, Faradej, Kelvin...

Teslina posmrtna maska poslednji je eksponat, a pored nje su istaknute reči američkog pronalazača Armstronga: "Svet će još dugo morati da čeka na um ravan Teslinom, po stvaralačkim mogućnostima i po bogatstvu mašte."

Kada poželite da upoznate ono što je najbitnije u kulturi nekog naroda, svakako se raspitajte šta su ljudima najdraže fascinacije iz detinjstva. U Srbiji će vam kao odgovor vrlo često navesti jedan mali slatkiš bez službenog imena, poznat prosto kao čokoladna bananica. Ne poznajem osobu rođenu u granicama bivše Jugoslavije u poslednjih 40 godina koja se ne raspameti pri pominjanju čokoladne bananice.

U pitanju je jedan bananoliki slatkiš ne veći od prsta odrasle muške osobe. Sastoji se od slatke aromatizovane penaste mase koja je prelivena čokoladom i umotana u celofan. Obično se prodaje na komad, a zavisnici kupuju na kutije. Na tržištu Srbije prisutno je više proizvođača ovog slatkiša, ali kad se kaže 'čokoladna bananica', redovno se misli na proizvod koji se ranije službeno zvao "Krem banana", a proizvodi ga beogradska fabrika Štark.

Priča na sajtu Soko Štarka kaže da je za sve kriv majstor Franjo Vaja, rođen u Vršcu, poreklom Mađar. Pokupivši u Slovačkoj i Mađarskoj veliko znanje o čokoladi i čokoladnim desertima, Vaja je ovde preuzeo fabriku "Roda" od Francuza Danijela Pesmažua. Navodi se podatak da je prvu krem bananu Vaja napravio još davne 1938. godine, i da je od ondašnjih vlasti za taj novi proizvod na tržištu dobio nagradu od čitavih dinar i po.

Da bi sačuvao fabriku od rušenja za vreme nemačke okupacije, u dogovoru sa Komunističkom partijom u Zemunu Vaja je pristao da fabrika proizvodi hranu za Nemce. Ostao je direktor fabrike do 1945. godine, kada ju je predao na upravljanje novim komunističkim vlastima, a on je ostao u fabrici kao tehnički direktor. Kasnije došao u sukob sa rukovodstvom i otišao u Sarajevo. Od 1950. do 1955. radio je na projektu mašinskog livenja bananica u kalupe od prirodne jestive gume, što je do tada rađeno ručno i sporo.

Prve penaste bananice su se pravile od živog belanceta, a dnevno se proizvodilo svega 10 kg bananica. I prelivanje bananica čokoladnom masom se obavljalo ručno. 1960. godine stigla je kod nas mašina za prelivanje čokoladom, a tek 1965. mašina za livenje bananica. Za želiranje bananica koristi se morska alga agar-agar.

Dok se tehnologija izrade tokom decenija usavršavala, oblik krem bananice se nije menjao od nastanka, što je i logično. Čokoladna bananica je svojim kvalitetom napredovala i osvajala nove i nove generacije fanova. Nju niko ne doživljava kao hranu, jer je i pravljena isključivo radi izazivanja prijatnosti čulima. I u tome je opasno dobra - ali samo ako je Štarkova.

Ako zatvorenih očiju probate razne vrste bananica, nepogrešivo ćete prepoznati Štarkovu po tome što prijatnost koju izaziva deluje potpuno prirodno, kao nešto što uopšte ne treba ni da se objašnjava ni da se imenuje. Zato nije ni imala neko službeno fensi ime - prosto, kako da date marketinško ime čistoj sreći i metafizičkoj milini?

Ipak, povodom 50. godišnjice početka proizvodnje bananice u svom asortimanu, kompanija Soko Štark je došla na ideju da, tokom proleća 2007. godine, raspiše nagradni konkurs za novo ime tog proizvoda. To je momentalno izazvalo ogorčenu reakciju svih generacija zavisnika. Web forumi su se usijali i počele su da kruže gnevne on-line peticije sa zahtevom proizvođaču da ne izmišlja nikakvu mudrost tamo gde joj nije mesto. Kao konačan ishod te kampanje, "Krem banana" je, posle 50 godina postojanja pod tim imenom, službeno postala prosto "Bananica" - nije postala ni "Čoban", ni "Čokonanica", niti bilo koja druga besmislica.

Što je i dalje potpuno nebitno za razumevanje fenomena. Jedino što je bitno jeste otići u prodavnicu ili na kiosk i pazariti čokoladnu bananicu koja na celofanu ima logo Soko Štarka. Sve ostalo će se kas'ti samo.

Mmmmmmmmm, uffffff, aaaaaaahh, jooooooooj...

Izgleda kao scenario za hot lajn? Možda, ali se radi o nečemu sasvim drugom. Reč je o komentarima koje su po Internetu ostavljali ljudi odasvud iz bivše SFR Jugoslavije pišući o njima omiljenom Jaffa keksu. Ako nikada niste probali Jaffu, ovo bi trebalo da bude dovoljno da vas podstakne.

Jaffa keks kod nas pravi "Jaffa" a.d. iz Crvenke u Vojvodini, mada recept nije njihov. Keks je rađen po licenci engleske kompanije United Biscuits. Recept je smišljen posle Drugog svetskog rata, a tvorac je bila firma McVitie's. U to vreme tačkica i bonova za hranu i radnih akcija, u trenutku kada se svet još oporavljao od rata, McVitie's su se bacili u luksuz i napravili ovaj okrugli keks prečnika 54 milimetara, koji se sastoji iz tri sloja: okrugle sunđeraste baze od testa, želea od pomorandže i čokoladnog preliva.

Postoji zanimljiva priča o tome šta je Jaffa u stvari. Naime, McVitie's, odnosno United Biscuits u čijem su vlasništvu, Jaffu klasifikuje kao kolač (cake). Međutim, po svom obliku, veličini i izgledu Jaffa je sličnija keksu. E sad, caka je u tome što u Velikoj Britaniji običan keks i kolači preliveni čokoladom imaju PDV 0%, ali se keks preliven čokoladom smatra luksuznom robom i oporezovan je sa 17,5%. McVitie's su svoju tvrdnju da je Jaffa kolač potkrepili time što su napravili džinovsku Jaffu, tvrdeći tako da je originalna Jaffa, u stvari, samo minijaturni kolač. Drugi i presudni argument su različita svojstva keksa i kolača u starosti. McVitie's tvrde da kolač što je bajatiji, postaje tvrđi. Nasuprot tome, keks kad omatori omekša. Visokonaučno istraživanje u kome je Jaffa ostavljena da se ubajati je pokazalo da se ova stvrdnula, pa je sud doneo odluku da je Jaffa kolač, te ne podleže omrznutom PDV-u.

Budući da Jaffa nije običan keks, ona se obično i ne jede na obične načine. Oni koji Jaffu prožderu u zalogaju ili dva su retki ili nemaštoviti. Postoje Internet stranice na kojima su ljudi potanko opisivali načine na koje jedu Jaffu. Neki od popularnijih uključuju pažljivo grickanje testa dok ne ostane samo pomorandža koja se jede na kraju, lizanje čokoladnog preliva, ili lepljenje više pomorandžastih delova Jaffe jedan na drugi.

U bivšoj SFRJ Jaffa je bila i stvar prestiža. Pošto je bila jedan od skupljih slatkiša, deca koja su mogla da je kupe ponosno su je nosala i jela pred svima, da bi pravila zazubice onima koji nisu imali para za to. Neki jafomani pričaju kako im je obavezan ritual prilikom kupovine Jaffe bilo prebrojavanje koliko komada ima u pakovanju, pošto je broj mogao da varira od 12 do 14. Zamislite samo sreću deteta koje nađe pakovanje sa 14 Jaffa.

Popularnost Jaffe dovela je do toga da su se u Jugoslaviji i Srbiji pojavile brojne kopije, ali nijedna po ukusu ni blizu: ili im je sunđerasti deo zaista imao ukus sunđera, ili su uvek bili bajati i tvrdi, ili je pomorandža u keksu imala ukus sredstva za pranje sudova. Ovi "lažnjaci" i dalje opstaju na tržištu, najviše zbog toga što su jeftiniji od originala, ali je razlika tolika da niko sa očuvanim čulom ukusa nije u dilemi šta da kupi.

Na kraju, vredi pomenuti da oni koji su probali i Jaffu iz Crvenke i onu iz Engleske po čijoj se licenci ova naša pravi, kažu da je naša neuporedivo bolja. Možda je u pitanju lokalpatriotizam, ili je možda stvar u tome da Jaffa tuđeg neba ne greje dušu kao ova naša.

U sumrak 4. maja 1980. godine, sve tadašnje jugoslovenske radio i TV stanice prekinule su redovne nedeljne programe i objavile istorijsku rečenicu: "Umro je drug Tito". Vest o Titovoj smrti širila se putem Proglasa koji su Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo SFRJ objavili iste večeri, nekoliko časova nakon što je u 15.05 u Kliničkom centru u Ljubljani preminuo čovek tada nazivan "najvećim sinom naših naroda i narodnosti".

Kako god danas gledali na istorijski period njegove vladavine, činjenica je da je Titova sahrana bila najposećenija sahrana jednog državnika u dotadašnjog istoriji čovečanstva. Sahrani je prisustvovalo 209 delegacija iz 127 zemalja, među kojima i Margaret Tačer, Leonid Brežnjev, majka tadašnjeg predsednika SAD Kartera, Indira Gandi i mnogi drugi. Od Austrije, Irske, Holandije, preko Bangladeša i Jemena do Etiopije, Gvineje Bisao i Kolumbije, mnogi kraljevi, prinčevi, predsednici, premijeri i ministri sjatili su se u prestonicu Srbije da upute poslednji pozdrav Josipu Brozu Titu.

Država se vremenom smanjivala, predsednici smenjivali, a Titov memorijalni kompleks je uspeo da preživi. Muzej "25. maj", u okviru Muzeja istorije Jugoslavije, sagrađen je 1962. godine, za Titov 70. rođendan, a radovi na Kući cveća otpočeli su kada su arhitekte Marija i Branislav Jovin saznali za Titovu želju da bude sahranjen u tom delu svoje rezidencije, u Užičkoj ulici na Dedinju. Kuća je sagrađena 1974. godine, i za života Josipa Broza služila je za rad i odmor, sa brojnim salonima, zimskom baštom i fontanom, a od 1982. godine postaje otvorena za javnost.

U prvim mesecima posle Titove smrti pred Kućom cveća su se tiskale nepregledne kolone ucveljenih posetilaca. Danas Kuću cveća godišnje obiđe svega oko 15.000 ljudi, ali interesovanje iz godine u godinu polako raste. Uobičajena dnevna poseta bude između 50 i 100 ljudi, ali ona bude znatno povećana svakog maja, na godišnjice Titove smrti i rođenja, kada sa raznih strana dođu hiljade hodočasnika. To svakako nije tako mnogo posetilaca kao u prvoj deceniji postojanja muzeja, ali ni toliko malo kao u drugoj.

U poslednjih nekoliko godina najveći broj posetilaca dolazi iz Slovenije i ostalih bivših jugoslovenskih republika, ali i SAD. Strani gosti se često žale da je ovaj memorijalni kompleks loše obeležen na mapama, a neki od eksponata nisu pristupačni javnosti. U muzeju bi trebalo da se ponovo nađe fond poklona koje je Tito dobijao, a koji se sastoji od arheološke, etno, likovne i numizmatičke zbirke, kao i zbirke ordenja, uniformi, plaketa, ključeva gradova. Radovi još uvek u toku.

Slobodan Milošević, predsednik Srbije i Jugoslavije tokom 90-ih godina XX veka, pokušao je na više načina da se ogrebe o slavu Titovog nasleđa. Tako je, između ostalog, za svog života zaposeo rezidencijalne objekte Memorijalnog centra "Josip Broz Tito", uključujući i Spomen zbirku, Bilijarnicu, Lovačku kuću i rezidenciju u kojoj je Tito živeo od 1947. do kraja života. Pre Miloševićeve sahrane u martu 2006. godine, njegovo telo je bilo izloženo posetiocima baš u Kući cveća.

Ono što je takođe zanimljivo iz novije istorije Muzeja jeste da na Dan mladosti delegacija motociklističkog kluba "Orel" iz Slovenije, sada već nekoliko godina za redom, u Kući cveća odaje počast drugu Titu, kao i da je 2005. godine 340 hodočasnika peške krenulo iz Makedonije da bi stigli na 25. godišnjicu smrti Josipa Broza. Za nešto više od dvadeset godina koliko postoji, u Memorijalnom centru "Josip Broz Tito" bilo je preko 17 miliona posetilaca.

Prostrana zatalasana visoravan Zlatibor nalazi se u jugozapadnom delu Srbije, na nadmorskoj visini od 700 do 1.500 m, 238 km od Beograda. Zahvaljujući posebnim klimatskim uslovima, harmoničnom odnosu izmedju pošumljenih predela i prostranih livada prekrivenih živopisnim biljem, čistom vazduhu, zdravoj i čistoj vodi, velikom broju sunčanih dana, srdačnosti domaćina, prelepim ski stazama, Zlatibor se razvio u letnji i zimski turistički centar, sa najdužom turističkom tradicijom medju planinama u Srbiji.

Tokom cele godine Zlatibor za pripreme biraju mnogi vrhunski sportski klubovi, kao i pojedinci, organizuju se košarkaški kampovi, škole paraglajdinga, tenisa, skijanja, plivanja...

Medicinska istraživanja su pokazala da je klima Zlatibora pogodna za održavanje zdravlja i kondicije zdravih ljudi, kao i za lečenje razlišitih plućnih bolesti, anemije, manjih poremećaja srca i krvnih sudova, a naročito poremećaja štitaste žlezde, koji se leči u Insitutu "Čigota".

U blizini su čuvena stara pruga - „Šarganska osmica" gde se možete provozati vozom sa početka prošlog veka, kao i etno sela Sirogojno i Mećavnik.

Izvor: www.mcp.rs www.tanjug.rs

U Industrijskoj zoni kraj autoputa Beograd - Niš u Jagodini biće izgrađena Fabrika delova sa pogonom za sklapanje kamiona marke MAN, a investitor je Srbin koji se ovim poslom bavi u Nemačkoj, izjavio je danas Tanjugu u Minhenu
gradonačelnik Jagodine Dragan Marković-Palma.

Načelni dogovor je postignut, od grada će dobiti zemljište sa kompletnom infrastrukturom a njegova je obaveza da zaposli radnike sa područja Jagodine, rekao je Marković.

On je predočio da taj naš privrednik ima već gotov projekat za fabriku u kojoj planira da zaposli oko 500 radnika, ukazujući da je reč o prvom investitoru u Industrijsku zoni u Jagodini.
Marković je prilikom posete privredno-političke delegacije Minhenu, na sastanku u generalnom konzulatu Srbije i na međunarodnom sajmu elektronike, od građana Srbije na radu u Nemačkoj zatražio da investiraju u Srbiji.

U Organizaciji Grada Jagodine, u trodnevnoj poseti Minhenu boravi 115 privrednika iz tog grada i čitave Srbije, izjavio je novinarima pre odlaska u Nemačku gradonačelnik Marković.

U Nemačkoj će se, kako je najavio gradonačelnik Jagodine, razgovarati na temu "Ulaganje u Srbiju", a Jagodina će ponuditi industrijske zone kraj autoputa Beograd-Niš i u Vinorači, privatizaciju Industrije kablova i "Jagodinsku pivaru".

Dogovorena je i poseta međunarodnom sajmu elektronike u Minhenu, jednom od najpoznatijih u svetu, koji je mesto internacionalne trgovine i na kome se uspostavljaju kontakti i razmenjuju iskustva, napomenuo je Marković.

"Siguran sam da će na tom sajmu privrednici Jagodine i Srbije naći poslovne partnere", dodao je on.

Izvor: www.mcp.rs www.ekapija.com

Korporacija "Ball" juče je najavila će u svoju fabriku u Zemunu premestiti liniju za proizvodnju aluminijumskih limenki za pića, prvobitno planiranu za instalaciju u fabrici u Lublinu u Poljskoj.

Linija će biti integrisana u postojeće postrojenje i očekuje se da će proizvodnja početi do kraja prvog tromesečja 2011.
- Realociranje proizvodne linije u postojeći objekat za proizvodnju zahteva minimalni kapital i omogućava dodatne koristi od ekonomije obima - rekao je Rejmond Sibruk, izvršni potpredsednik ove kompanije za globalne operacije pakovanja.

Prema njegovim rečima, ova linija će kompanija "Ball Packaging" omogućiti da zadovolji potrebe mušterija i da postigne odgovarajuće stope rasta na regionalnim tržištima. Nova linija će u početku proizvoditi oko 750 miliona aluminijumskih konzervi za pića godišnje, a može da se proširi ako to bude opravdano tražnjom. To će biti druga linija u beogradskoj fabrici, koja je otvorena 2005. godine i zapošljava oko 140 ljudi.

Mnogo je toga o srpskoj rakiji napisano, mnogo je pesama o njoj spevano, a ovo je film o tome kako nastaje rakija.
Planina Kablar u Srbiji, u blizini Čačka. Oktobar 2010. godine.

Izvor: www.ekapija.com

"Victoria grupa", u čijem sastavu posluje jedan od najvećih srpskih izvoznika kompanija "Victoria Oil", izabrala je Šid za prvu lokaciju na kojoj će izgraditi termoelektranu na biomasu.

Kako je za "eKapiju" rekla predsednica opštine Šid Nataša Cvjetković, radovi su u toku, izvršena je priprema terena, a lokalna samouprava je izašla u susret obezbeđivanjem građevinskih i drugih potrebnih dozvola.

Za početak, termoelektrana bi zaposlila oko 20 ljudi. Prema rečima Cvjetković, zbog toga ova investicija nije toliko značajna po broju radnika koje će zaposliti, već po broju kooperanata, pre svega poljoprivrednika iz tog kraja koji će biti dobavljači biomase.

Posle Šida, kako kaže predsednica opštine, planirana je izgradnja termoelektrana na biomasu u Bečeju i Šapcu.

Kako je ranije najavljivao generalni direktor holdinga Nikola Vujačić, "Victoria Group" otpočela je značajan investicioni ciklus. Prema njegovim rečima planirana su ulaganja od 40 mil EUR u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i oko 25 mil EUR u fabriku sojinsko proteinskih koncentrata u Bečeju.

Izvor: www.mcp.rs www.ekapija.com

Porodica Đoković, koja je prošle godine u Beograd dovela kvalitetan ATP turnir, planira da uskoro izgradi veliki teniski centar "Novak i familija" u Novom Beogradu, što će automatski našu prestonicu istaći u svetskom poretku belog sporta.

Ukoliko se naum porodice Đoković ostvari, moguće je da velika svetska teniska imena posete Srbiju i na najbolji mogući način, kroz sport promovišu ovu regiju. A kako bi teniski kompleks bio privlačan za mušterije širom planete, Đokovići planiraju da ga oplemene dodatnim uslužnim objektima poput spa centra.

Teniski kompleks bi trebalo da bude izgrađen na dva spojena placa od skoro 40.000 kvadratnih metara, a centar će posedovati i restoran, prodajni prostor, ali i spa centar. U okviru spa centra nalaziće se relaks i tursko kupatilo, pedikir, manikir, frizer, kozmetičar... Ovaj centar bi trebalo da bude dosta veći i sveukupno značajniji od centra koji je podignut na Dorćolu.

Firmi "Family sport", koja je u posedu porodice Đoković, ovaj centar dodeljen je na tenderu 2008. godine. Kompleks bi trebalo da se nalazi iza naselja Dr Ivan Ribar u Novom Beogradu, na zemljištu od 3,8 hektara. Na ovom tlu je dozvoljena gradnja 26.543 m2, plus 9.500 m2 teniskih terena. Propisana visina budućih objekata je prizemlje plus tri sprata. Planovi za ove placeve podrazumevaju izgradnju zgrada niže spratnosti, odnosno prizemlje i još tri sprata.

Sam sportsko-rekreativni centar imaće otvorene i zatvorene terene, kao i tenisku arenu kapaciteta oko 5.000 gledalaca za održavanje međunarodnih turnira. "Family sport" je za plac izdvojio nešto više od 11 mil EUR. Još nije poznat datum početka gradnje.

Извор: Политика

Краљево - Отегао се „ланац" београдских студената из дворишта краљевачке гимназије степеницама, покрај три спрата, све до тавана.

Као на траци, из руке у руку путује по пет, шест црепова до крова зграде на који ваља избацити скоро десет хиљада комада. Одмиче добро посао, немају ови волонтери времена за разговор и новине, како кажу, „макар да је и за 'Политикину' насловну страну.

Одговарају нам, ипак, на малу провокацију и питање: „Људи кажу да су млади љењи, нерадни ...?"

- Ма, грде нас без везе, ти маторци. Напишите - да их нервирамо - да смо ми они што руше свој, а поправљају туђи град.

Уистину, реч је о групи од 50 београдских студената, углавном са Економског факултета који су као волонтери јуче дошли да помогну Краљевчанима и, веле, остаће два дана, а можда и пет...

- Стварно су нам сви волонтери помогли, раде, не бирају посао, прво је дошло њих стотинак уз организацији Демократске странке, а онда се, на апел Штаба за ванредне ситуације, јавило много група из бројних градова Србије. Углавном су се сами организовали, дошли и раде све послове, утоварују и преносе цреп, цигле, чисте шут, развозе мајсторе... Они једино не мајсторишу. Има младих који чак самостално и помоћ прикупљају и доносе у Краљево. Ето, синоћ двојица младића из Београда скупила паре, купила три палете воде и довезли пред градску зграду... Ни кафу нису хтели да попију - каже Милан Вучетић, члан Штаба за бригу о волонтерима.

У краткој паузи за предах, колико да угаси жеђ, Петар Славковић, студент Економског факултета у Београду, објашњава:

- Ја сам иначе из Краљева и, верујте, пуно ми је срце што су се моје колеге овако организовале и у оволиком броју стигле да помогну мом граду.

Александар Пауча, његов колега из Београда, објашњава да су из медија чули како је Краљеву потребна помоћ волонтера. Идеја је кренула од студентског парламента, а све је организовала колегиница Александра Станчев.

- Најпре смо почели да прикупљамо помоћ, али смо прочитали да је, због могућег погоршања времена, хитније покрити куће и зграде. И, за дан смо се скупили и дошли, а остаје, кад се вратимо, да за Краљево прикупљамо и помоћ - каже будући економиста Маријан Јовановић из Ужица.

Ту су и Велимир Парлов, Никола Козомара... а има их и са других факултета, попут Немање Лукића из Београда, који студира географију и каже: ,,Ко воли своју земљу и људе, није му тешко да дозна како стићи до Краљева". Тако се овој групи студената економије придружио и будући драматург Иван Тошковић...

То је све што су нам испричали у току краткотрајног одмора, уз напомену да ,,нема одмора док је обнова", па се активност ових младих људи наставља увече. Предвиђене су и вечерње журке у општинском хотелу на Гочу где су смештени, обавештавају нас и моле да то напишемо, јер је   то и позив девојкама из Краљева које воле вредне момке да им се бар увече придруже.

М. Дугалић

Mokra Gora, od nedavno vrlo aktuelna turistička destinacija, nalazi se na granici između dve planine, Tare i Zlatibora. Obe su poznate po svojim očaravajućim prirodnim lepotama čiji poseban spoj predstavlja Mokra Gora. Otkriće ovog predela netaknute prirode omogućila je pruga uskog koloseka kojom je nekada prolazio popularni voz Ćira, izgrađena da poveže Beograd sa Sarajevom, a danas poznata kao jedna od najlepših železničkih trasa na svetu.

Trasa je prvi put puštena u rad 1925. godine i pedeset godina je ova pruga otvarala vrata u svet Mokroj Gori. Parnjača se probijala kroz stenovite tesnace i visoke useke između Šargana i Mokre Gore, trasom na kojoj pruga pravi neobičnu putanju u vidu broja 8. U svetu jedinstvenom osmicom, spletom tunela i mostova, vešto je savladana visinska razlika od 300 metara od Mokre Gore do Šargana. Prolazeći trasom čuvene osmice dugom 13,5 kilometara, putniku je bilo gotovo nemoguće da odgonetne kojim je pravcem prošao voz i kuda tek treba da prođe.

Trasa je ukinuta 1974. godine, ali je 1999. godine započeta obnova dela trase od stanice Vitasi (Kremna) do Mokre Gore. Ono što je počelo kao privatna inicijativa grupe entuzijazista okupljenih oko udruženja "Šarganska osmica", pretvorilo se u projekat koji je udahnuo novi život Mokroj Gori. Obnovljenim delom pruge koji obuhvata celu osmicu turisti se danas mogu provozati istim onim Ćirom, i tako u duhu starih vremena doživeti ovaj jedinstven predeo. Ovo je zaista neponovljiva vožnja, ali tako i košta (cena karte za odrasle je 500 din, a za decu 250).

Ovaj kraj je dodatno oživeo nedavno izgrađenim etno selom Drvengrad. Za ovo etno selo se s pravom može reći da se po mnogo čemu razlikuje od brojnih turističkih destinacija u Srbiji slične vrste. Duh ovog malog grada jako dobro opisuju reči njegovog osnivača i vlasnika, čuvenog reditelja Emira Kusturice: "Izmislio sam grad koji izgleda kao da se u njemu uvek živelo. A nije nikad."

Ovo drveno naselje podignuto je na brdu Mećavnik koje nadvisuje selo Mokra Gora. Brdo je Kusturicu opčinilo dok je na Mokroj Gori snimao film "Život je čudo", čija je premijera i održana u tada tek sagrađenom drvenom gradiću na Mećavniku. Drvengrad je podignut u tradicionalnom stilu, bez upotrebe modernih materijala. Iako okarakterisan kao etno selo, Drvengrad je pravi mali grad po svom obličju i strukturi. U obliku je pravougaonika čija duža (glavna) osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, a na drugom malu drvenu crkvu. Crkva je građena po ugledu na ruske drvene crkve i posvećena je Svetom Savi.

U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i okružen autentičnim brvnarama prenetim iz okolnih sela Srbije i Bosne ili građenim po uzoru na njih. U svakoj od njih nalaze se sadržaji karakteristični za grad: galerija slika, biblioteka, bioskop Andergraund, poslastičarnica sa domaćim kolačima i prirodnim sokovima, nacionalni restoran, prodavnica narodne radinosti toga kraja. Živopisno ukrašeno, ali apsolutno u duhu podignutih građevina i okoline, ovo selo-grad odiše toplinom i ljupkošću.

Jedan od interesantnih eksperimenata koje je Kusturica sproveo u svom gradu je i proizvodnja i služenje voćnih sokova koji nose ime raznih poznatih ličnosti: Che Guevara (malina), Fidel Castro (kupina), Josip Broz Tito (borovnica), Draža Mihajlović Čiča (višnja), sok od jagoda nazvao je po sebi, a najavljeno je i proširenje asortimana sokovima s imenima Dijega Maradone i Sadama Huseina.

Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije je ovaj Kusturičinin graditeljski poduhvat proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u poslednje tri godine u Evropi. Za Mokru Goru se bez preterivanja može reći da predstavlja turistički doživljaj na svetskom nivou - kako svojom atraktivnošću i sadržajima, tako i cenama. Od 2006. godine svi koji motornim vozilima prolaze kroz Mokru Goru plaćaju porez koji je odobrila Vlada Srbije kao naknadu za zaštitu životne sredine, mada su neki ovo okarakterisali kao "harač Kusturičinog grada-države".

Brojne domaće turističke agencije organizuju izlete na Mokru Goru, a od prošle zime su aktuelni i aranžmani sa noćenjem i doček Nove Godine u Drvengradu, vrlo atraktivan kako po ekskluzivnosti destinacije, tako i po sadržaju programa. Najveći broj ponuda imaju turističke agencije na Zlatiboru, o čemu se više informacija može naći na www.zlatibor.org , www.zlatibor.rs , www.zlatibor.com

Izvor: www.mcp.rs  www.yu-build.rs

Slovenačka firma „Terme Olimija" gradiće banjski kompleks na jezeru Palić po modelu slovenačkih termi, u koji će biti uloženo između 20 i 25 miliona evra. Menadžer za prodaju i marketing ove kompanije Vasja Čretnik kaže da se u vezi sa ovom investicijom trenutno razgovora sa srpskom vladom, i da bi ishod pregovora trebalo da bude poznat do kraja novembra.

"Zbog pregovora koji su u toku, nije korektno da pričam o tome dokle su oni stigli. Ono što mogu da kažem jeste da bi to bila investicija vredna od 20 do 25 miliona evra", rekao je Čretnik.

U Ministarstvu ekonomije potvrdili su da se pregovora sa Slovencima i naglasili da vrlo brzo očekuju pozitivan ishod. "Ministar ekonomije već šest meseci pregovara sa Slovencima o tome. Ideja je da Palić dobije najmoderniji velnes-centar i hotel u Srbiji, kakav ne postoji u našoj zemlji", kažu u ovom ministarstvu.

Ministar za zaštitu životne sredine Oliver Dulić rekao je da će se kompleks, ukoliko Slovenci pozitivno odgovore, prostirati na 16.000 kvadrata, a pored luksuznog hotela sadržaće velnes, spa i rekreativne sadržaje, bazene...

"Čitav kompleks bi mogao da bude gotov u proleće 2012. godine. 'Terme Olimija' su dobile model javnog privatnog partnerstva, što znači da će zajedno sa gradom, koji im je dao zemljište, graditi. Radi se o velikoj investiciji koja će potpuno pokrenuti Palić i Suboticu, i uopšte promeniti poimanje turističke ponude Palića. Siguran sam da će posle 'Terme Olimija' doći i drugi investitori", rekao je Dulić.

Ovo, međutim, nije prvi put da je ova slovenačka firma pokazala interesovanje za ulaganja u srpski turizam. Oni su naime, imali nameru da izgrade i jedan termalni spa-kompleks u Inđiji. "Pre četiri godine smo pregovarali o tome, ali su razgovori zastali. Bez obzira na to, sada smo optimisti", kaže Čretnik.

„Terme Olimija", uprkos krizi, zabeležile su pozitivne finansijske rezultate od januara do oktobra ove godine. Direktor „Termi Olimija" Zdravko Počivalšek rekao je da je ovo preduzeće ove godine prihodovalo 15 miliona evra, što je za 12 odsto više u odnosu na isti period prošle godine.

Ukoliko ste stranac u Srbiji, neće vam biti potrebno mnogo vremena da se uverite u ljubaznost, otvorenost i toplinu njenih žitelja. Tokom godina zatvorenosti u odnosu na svet, strani državljani u Srbiji bili su prava retkost. Sada, u periodu tranzicije, kada su stvari daleko drugačije, Srbi koriste priliku da se prikažu u najlepšem svetlu i na najbolji način dočekaju dugo željene goste.

Ako ste samo u prolazu, želite da iskusite Srbiju u instant obliku i potrebne su vam osnovne informacije, ali ne želite turističkog vodiča - možete se obratiti bilo kom prolazniku za bilo koju vrstu pomoći. Način komunikacije ne bi trebalo da predstavlja problem jer prosečan Srbin mlađe generacije pored maternjeg govori i (najčešće) engleski jezik. Može se naći i poneki slučajni prolaznik koji će sa vama razgovarati na nemačkom, španskom ili francuskom. Osmeh je u 90% slučajeva u razgovor uključen kao pomoćno sredstvo.

Pri predstavljanju i upoznavanju rukovanje je neizbežno, ali poljupci nisu neophodni. Do njih dolazi već pri sledećem susretu, i to (karakteristično srpski) tri puta. Tri puta zbog tradicionalne srpske izreke "tri puta Bog pomaže" i opštepoznate simbolike broja tri. Naravno, niko vam ne bi zamerio kada biste broj poljubaca sveli na dva, ili na samo jedan, uz dugi srdačni zagrljaj.

Srbi su otvoreni za komunikaciju u svakom pogledu, a naročito onu koja se tiče muško-ženskih odnosa. Ne, nismo uporni kao Italijani ni zavodljivi kao Francuzi, ali imamo određenu vrstu šarma koja najverovatnije proizilazi iz prevelike želje da popravimo pogrešnu sliku o sebi koju nameću mediji širom sveta. Nažalost, preciznih šablona za flert nema, sve je potpuno individualno, ali poneki osmeh, otvoreno pokazivanje naklonosti i dobra volja mogu se pokazati kao sasvim korisni.

Ukoliko je prethodno spomenut segment komunikacije bio uspešan, može vam se dogoditi da se nađete u nečijem domu kao počasni gost. U tom slučaju nikako ne smete odbiti čašicu rakije ponuđenu od strane domaćina, a ni počasno mesto za bogatom trpezom. Nemojte zaboraviti ni da pohvalite ručak pred domaćicom, koja se (verujte) zaista potrudila, i to specijalno zbog vas. Pri rastanku će zagrljaj biti sasvim adekvatno sredstvo za iskazivanje zahvalnosti i naklonosti.

A ako ste spremni da naučite par reči na srpskom, zasigurno ćete steći simpatije ovdašnjih žitelja. Kada vam neko učini bilo kakvu uslugu (uključujući i standardne situacije u ugostiteljskim objektima) obavezno kažite "hvala", produktivnije je od engleskog "thank you" - postoji mogućnost da dobijete i piće na račun kuće. Dogodi li se da je to piće alkoholno, ne propustite da se pogledate u oči sa ljudima koji sede sa vama za stolom i glasno kažete "živeli".

Ne sme vas iznenaditi ni ako se neko ponudi da vam plati piće, ručak ili nešto drugo, i pritom insistira na tome - to je samo još jedan način da pokažemo da nam je zaista drago što ste za svoju destinaciju (ili usputnu stanicu) izabrali baš našu zemlju. A i mi sami često plaćamo piće jedni drugima. Deljenje računa po principu svako svoje za nas je još uvek relativno nov pojam.

Sve u svemu, boravak u Srbiji biće vam znatno olakšan ukoliko se oslonite na velikodušnost i gostoprimstvo njenih državljana, i obogaćen zanimljivim pojedinostima karakterističnim za ovdašnju komunikaciju.

Dobrodošli!

Prva trajnija ljudska naselja na tlu današnje Srbije nastala su u mlađem kamenom dobu, u periodu 7000-3500. godine pre nove ere, uglavnom duž velikih reka (Dunav, Sava, Tisa, Morava). Posebno je Dunav bio atraktivan ranim stanovnicima Srbije, pa su tako duž njegovih obala razmeštena značajna nalazišta Vinča, Starčevo i Lepenski Vir. Veliko ratarsko naselje u Vinči bilo je najznačajniji kulturni centar celog donjeg Podunavlja između VI i III milenijuma p.n.e.

U IV milenijumu p.n.e. na ovo područje počinju da pristižu čobanska plemena sa ruskih stepa, bez jasnijeg etničkog identiteta. Vremenom među pristiglim plemenima jačaju Iliri, koji su u 7. veku p.n.e. ovladali kovanjem gvožđa i postali regionalna sila. Oni su vladali zapadnim delovima Srbije, dok su oblasti istočno od Morave držali Tračani i Dačani.

U 3. veku p.n.e. na tlo Srbije sa severa stižu Kelti, koji se mešaju sa zatečenim stanovništvom i ostavljaju tragove svoje kulture duž Dunava i Morave. Posle neuspelog ratnog pohoda u Grčku organizovanog 279. god. p.n.e. Kelti se vraćaju na obale Dunava i kod ušća Save osnivaju naselje Singidunum - današnji glavni grad Srbije Beograd.

Na prelazu stare u novu eru Rimljani pokazuju teritorijalne pretenzije na područje današnje Srbije. Posle dugog ratovanja s Ilirima, Keltima i ostalim zatečenim stanovništvom, Rimljani u 1. veku nove ere pripajaju sve oblasti južno od Dunava Rimskom Carstvu i vladaju njima narednih nekoliko vekova. Tokom svoje vladavine, Rimljani su na teritoriji Srbije podigli brojne gradove i pogranična utvrđenja na Dunavu, čiji ostaci postoje i danas. Carska palata Felix Romuliana pored Zaječara, izgrađena na prelazu iz 3. u 4. vek nove ere, uvršćena je na UNESCO-ovu listu svetske kulturne baštine.

Podelom Rimskog Carstva 395. godine, najveći deo današnje Srbije potpao je pod Vizantiju. U 5. i 6. veku učestale su provale raznih plemena na ove teritorije, a najveći pritisak na Vizantiju vrše Avari, s kojima jedno vreme sarađuju i razna slovenska plemena. Međutim, u prvoj polovini 7. stoleća Sloveni ulaze u savez sa Vizantijom i pod vođstvom jednog nepoznatog srpskog kneza nanose težak poraz Avarima. Posle toga su dobili pravo da slobodno naseljavaju oblasti između Jadranskog mora, Save, Morave i bosanske reke Vrbas. Tu započinje istorija srednjevekovne Srbije.

Prve srpske kneževine u tim oblastima moraju da izlaze na kraj sa pretenzijama Vizantije i moćnih suseda Bugara, češće se opredeljujući za saradnju sa Vizantijom, kao i susednom Hrvatskom. U drugoj polovini 9. veka misionari Ćirilo i Metodije donose među Srbe hrišćanstvo i pismenost. Crkveni raskol 1054. godine ostavlja većinu srpskih teritorija u sferi uticaja pravoslavlja.

Period do kraja 12. veka protekao je u nestabilnosti, ratovima sa susednim državama (naročito Bugarskom, Mađarskom i Vizantijom) i smenama vladarskih dinastija, a ovim područjem prolaze i krstaške vojske na putu za Jerusalim. Krajem 12. veka se kao lokalni lider pojavljuje veliki župan Stefan Nemanja, tokom čije vladavine dolazi do snažnog uspona srednjevekovne srpske države i započinje najznačajnija srpska dinastija Nemanjića. U vreme Stefana Nemanje izgrađeni su neki od najpoznatijih srpskih manastira sa UNESCO-ove liste svetske baštine, a iz tog vremena potiče i Miroslavljevo jevanđelje, najstariji pisani dokument na srpskom jeziku.

U 13. veku Srbija postaje samostalna kraljevina, a zalaganjem Svetog Save, najmlađeg sina Stefana Nemanje, Srpska pravoslavna crkva dobija autokefalnost (pravo na samostalan izbor poglavara). Centar kulturnog i duhovnog života srednjevekovne Srbije premešta se na Kosovo. Vrhunac razvoja i teritorijalne ekspanzije Srbija doživljava u vreme kralja i cara Dušana (vladao od 1331. do 1355.), pod čijom vlašću je bila prostrana teritorija od Dunava do centralne Grčke. Dušan se smatra i utemeljiteljem srpskog zakonodavstva.

Posle smrti cara Dušana, njegovo carstvo se raspada na mnoštvo feudalnih poseda, a nad Srbijom se nadvija senka turske invazije na zapad. U bitkama na reci Marici 1371. i Kosovu Polju 1389. godine, srpska aristokratija je desetkovana i Turcima je otvoren put za dalje napredovanje. Značajan otpor u prvoj polovini 15. veka pružaju im srpske i mađarske snage na severu srednjevekovne Srbije, posebno oko Beograda i Smedereva. 1459. godine Turci zauzimaju Smederevo, čime srpske zemlje padaju pod tursku dominaciju tokom naredna četiri veka.

Od kraja 16. do kraja 18. veka traju ratovi između Otomanske imperije i Austrije, vođeni uglavnom preko srpskih oblasti. Sudbina lokalnog stanovništva pratila je promenljivu ratnu sreću. U jednom trenutku takva situacija je postala vrlo nepodnošljiva, pa je 1690. došlo do najmasovnije seobe srpskog stanovništa iz južnih delova Srbije na sever i zapad, u Austrougarsku. Srbi u velikom broju naseljavaju današnju Vojvodinu, koja je u to vreme postala središte srpske kulture i političkog života.

Početkom 19. veka Srbi pod turskom vlašću dižu dva velika ustanka, kojima su se izborili za značajnu autonomiju u okviru Otomanske imperije. Novoosnovana Kneževina Srbija dobija međunarodno priznanje 1878. godine, a 1882. postaje Kraljevina Srbija, sa Beogradom kao prestonicom. Početkom 20. veka Kraljevina Srbija učestvuje u Balkanskim ratovima, da bi 1914. godine, napadom Austrougarske na Srbiju, otpočeo Prvi svetski rat. Iako je iz tog rata izašla kao pobednička sila, Srbija je u njemu izgubila 58% muškog stanovništva.

Jedna od posledica rata bio je i nastanak Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca krajem 1918. godine, ujedinjenjem Srbije, samostalne Crne Gore i delova Austrougarske koja se raspala. Kraljevina 1929. godine dobija ime Jugoslavija, na čelu joj je srpska dinastija Karađorđevića, a glavni grad je Beograd.

U aprilu 1941. Jugoslavija bez većeg otpora dospeva pod okupaciju Hitlerove Nemačke, a područje Srbije je rasparčano između Nemačke i njenih saveznika Mađarske, Bugarske, Italije, Albanije i Hrvatske. Mladi kralj beži u London, a centralna Srbija stavljena je pod formalnu upravu generala Milana Nedića, nemačkog saveznika. Tokom Drugog svetskog rata na tlu Srbije deluju dva rivalska gerilska pokreta - partizani po komandom komunističkog lidera Josipa Broza Tita i četnici pod komandom kraljevog oficira Draže Mihajlovića - koji ratuju međusobno i protiv nacista.

Krajem 1944. godine Crvena Armija ulazi u Srbiju i učestvuje u oslobađanju Beograda od nemačke okupacije. Na vlast u zemlji dolaze snage na čelu sa J.B. Titom, a Srbija postaje jedna od federalnih jedinica u okviru nove Jugoslavije, saveza nacionalnih republika sa jednopartijskom vlašću komunista.

Posle pada Berlinskog zida, u Srbiji se krajem 1990. održavaju prvi višestranački parlamentarni izbori, na kojima je trijumfovala Socijalistička partija Srbije (SPS), a za predsednika Srbije je izabran lider SPS Slobodan Milošević. Nedugo zatim Titova Jugoslavija se raspala u krvavom građanskom ratu 1991-1995. godine.

Pod imenom Savezna Republika Jugoslavija, 1992. godine nastala je državna zajednica Srbije i Crne Gore, kao jedine dve bivše jugoslovenske republike zainteresovane da ostanu zajedno. Posle gušenja oružane pobune albanske gerile na Kosovu, Milošević u proleće 1999. ulazi u rat sa NATO paktom, koji je završen ulaskom stranih trupa na Kosovo, posle tromesečnog vazdušnog bombardovanja ciljeva u Srbiji i Crnoj Gori.

Milošević je smenjen sa vlasti u oktobru 2000. godine, posle izbornog poraza i masovnih protesta. Na vlast dolazi široka koalicija do tada opozicionih stranaka, a prvi nekomunistički premijer Srbije posle Drugog svetskog rata postaje Zoran Đinđić. U martu 2003. godine premijer Đinđić je ubijen u atentatu, organizovanom u saradnji kriminalnog podzemlja i delova državnog aparata. Posle vanrednih parlamentarnih izbora krajem te godine, premijer Srbije postaje Vojislav Koštunica.

Glasanjem za nezavisnost na referendumu u maju 2006. godine, Crna Gora je izašla iz državne zajednice sa Srbijom. Time je i Srbija povratila državnu samostalnost posle skoro devet decenija, sada kao parlamentarna republika sa predsednikom Borisom Tadićem.

Republika Srbija se nalazi u jugoistočnom delu Evrope, u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Predstavlja najkraću prirodnu vezu izmedju istočne i zapadne, severne i južne Evrope. Površine je 88.361 km i ima 7.500.000 stanovnika.

Klima je umereno-kontinentalna sa toplim letima do 30°C i snežnim zimama sa temperaturom od -5°C do 10°C.

Glavni grad je Beograd sa 1.600.000 stanovnika.

Najbrojnija verska grupa su pravoslavni hrišćani, slede ih katolici i muslimani, a zastupljene su i druge veroispovesti.

U Srbiji živi preko 30 različitih naroda, od kojih su najbrojniji Srbi.

Najveći broj stanovnika star je izmedju 25 i 50 godina.

Zvanični novac je Dinar (RSD) (100 para).

Himna Srbije je "Bože pravde".

Zvanični jezik je srpski. Značajan broj mladih ljudi poznaje ili tečno govori engleski jezik.

Dobro došli!

Ako se prepustite želji za još nedoživljenim odmorom, pre ili kasnije poseticete i Srbiju. Otkricete predivne pejsaže, arheolosko bogatstvo, živu tradiciju, cistu prirodu, raznolikost sportske ponude, zdravu hranu, lokalne gurmanske specijalitete, originalna vina i izazovan nocni život. Najvažnije od svega, osecacete da ste zaista dobrodosli.

Putujuci kroz gradove, sela, banje, preko ravnica, planina, brda, vinograda, pored reka i jezera, upoznacete pravu mesavinu istorije, kulture i zabave.

Direktnim drumskim i zeleznickim vezama i preko beogradskog aerodroma, u Srbiju se lako stiže i kroz nju brzo putuje. Iz srednje Evrope, od Beca preko Budimpeste do Beograda, naseg glavnog grada, treba Vam samo nekoliko sati automobilom.

Do Srbije možete stici i Dunavom.

Raznolikost i bogatstvo spomenika nastalih u proslosti cine Srbiju veoma zanimljivom zemljom i sastavni deo su njene turisticke ponude. Svedocanstva o praistorijskom zivotu na ovom podrucju su brojna arheoloska nalazista. Lepenski Vir, prva privredno-drustvena struktura iz 7.000 i 6.000 godina pre nove ere, Starcevo iz ranijeg neolita i Vinca iz kasnijeg neolita svedoce da je ovo podrucje bilo kulturno srediste praistorijskog sveta.

U Srbiji postoje brojna arheoloska nalazišta iz rimskog perioda, kao što su ostaci naselja I vojnih logora, odnosno Sirmium, Viminacium, Felix Romuliana, Iustiniana Prima I dr.

Jedna od najznacajnijih sacuvanih spomenickih celina u Srbiji su manastiri, nastali u razdoblju od 12. do 17. veka, razmesteni od Fruske Gore na severu preko doline Morave i Ibra do Kosova. Kompleks Stari Ras sa Sopocanima, srednjevekovni manastiri na Kosovo i Metohiji (Decani, Gracanica, Pecka patrijarsija, Bogorodica Ljeviska) i manastir Studenica nalaze se na Listi Svetske bastine UNESCO-a. Zbog arhitektonskih osobenosti, skulptoralnih ukrasa, fresaka, ikona, rukopisnih knjiga, brojnih dela primenjene umetnosti, manastiri Srbije privlace paznju velikog broja turista.

Bilo da imate nekih zdravstvenih problema, da se osecate umornim, iscrpljenim ili samo zelite da obnovite svoje duhovnu i fizicku energiju, banje Srbije su pravo mesto za vas.

Banje se nalaze u pitomim dolinama ili na padinama brda, okruzene sumama, pasnjacima i vocnjacima. Njihov prirodni pejzaz dopunjen je negovanim ambijentom, parkovima i setalistima, kao i modernim smestajnim objektima i sportskim terenima.

U Srbiji postoji vise od 1.000 izvorista hladne i tople mineralne vode, kao i veliko bogatstvo prirodnog mineralnog gasa i lekovitog blata, u cijim blagodetima su uzivali jos i stari Rimljani, a banjske terapije prilagodene su lecenju sirokog spektra zdravstvenih smetnji ili oboljenja.

Banje su odlicno opremljene za organizovanje kongresa, seminara, drugih velikih skupova, kao i za kondicione pripreme sportskih ekipa.

Srbija je zemlja izuzetnih mogucnosti za odmor na selu. Ocuvana priroda, cist vazduh sa mirisom sena, cvetova, borova i pasnjaka, bistre reke i potoci, idealna su mesta za godisnji odmor. Gosti mogu da se prikljuce domacinima u spremanju jela, u radovima na imanju, da se bave nekim od starih, ali uvek korisnih zanata ili da uzivaju u miru prirode. Turistima ce ostati u secanju tradicionalna posela uz narodnu trpezu, besede i zdravice, a svakako ce pamtiti i ukusnu domacu hranu, koja se proizvodi, priprema i sluzi na tradicionalan seoski nacin.

Lovista u Srbiji se ubrajaju medu najpoznatija u Evropi. Prirodni potencijali za gajenje skoro svih vrsta divljaci su povoljni, sto dokazuju mnogobrojni vrhunski trofeji, svetski i evropski prvaci uzgojeni u nasim lovistima. Lovni turizam predstavlja vrlo specifican oblik turizma koji zahteva stroga pravila ponasanja u uslovima dobro organizovanih svih karika u lancu pruzanja usluga (prelazak granice, prevoz do lovista, obezbedivanje dozvola za oruzje i municiju, kao i veterinarskih dozvola i svih drugih uslova za izvoz divljaci, uredena lovista, strucni vodici, kvalitetni objekti za smestaj).

Istinskim ljubiteljima prirode i divljine nude se brojni izazovi u nacionalnim parkovima, rezervatima prirode i pecinama sirom Srbije. Neke biljne i zivotinjske vrste, vec nestale i istrebljene u ostalim delovima Evrope, jos uvek zive u zelenim ritovima i gustim sumama Srbije.

Za ljubitelje letnjeg odmora pored reka i jezera nalaze se kampvi sa brojnim sportsko-rekreativnim sadrzajima.

Saznajte više o Srbiji:

www.serbia.travel - Turistička organizacija Srbije

Izvor: www.ekapija.com

Osnovna škola "Branko Radičević" iz Boljevaca nadomak Beograda prva se u Srbiji opredelila za energetski efikasnu sportsku halu. Ovaj objekat od prefabrikovanih ferocementnih elemenata na godišnjem nivou će, uz solarne kolektore i toplotne pumpe, trošiti za grejanje i hlađenje 6 do 7 puta manje energije u odnosu na postojeća rešenja, a kvalitet vazduha biće jednak onom na Zlatiboru. Sala će, prema najavama projektanta i izvođača radova "Milinković Company" biti završena krajem ove godine, a za nešto više od mesec dana podignuta je kompletna konstrukcija hale. Objekat površine 800 m2 finansira opština Surčin, a njegova cena je skoro duplo niža od hala koje se grade po klasičnom sistemu - armirani betonski stubovi i zidovi od opeke.

- Školama smo ponudili osnovnu verziju hale, dakle bez kolektora i toplotnih pumpi, za 460 EUR po m2, po principu "ključ u ruke". Poređenja radi, Pokrajinski fond za razvoj finansirao je 36 školskih dvorana u Vojvodini i nijedna nije koštala manje od 800 EUR po m2, a izgradnja je u proseku trajala oko dve godine. Računici treba dodati da je cena održavanja objekta od prefabrikovanih ferocementnih elemenata neuporedivo niža, tako da se za 50 godina uštedi jedna i po hala - objašnjava za "eKapiju" Milenko Milinković vlasnik "Milinković Company" i izumitelj specifičnog sistema gradnje od ferocementnih elemenata.

Milinković naglašava da je spreman da opštinama u Srbiji ponudi besplatnu izradu idejnog projekta, a potom i glavnog projekta nakon dobijanja lokacijske dozvole. S obzirom na to da istraživanja pokazuju da samo oko jedne petine osnovnih škola u Srbiji ima adekvatnu sportsku halu i da je vlada usvojila strategiju Ministarstva sporta i omladine da se ubuduće grade male i jeftinije sale, kompaniji "Milinković" imaće pune ruke posla.

- Skoro 1.000 škola u Srbiji ili nema ili ima neadekvatne sportske hale. Nadam se da ćemo posle Boljevaca početi izgradnju sportskih dvorana i za druge škole u Srbiji. Do sada smo pregovarali sa opštinama Obrenovac, Ruma, Pećinci, Ćićevac, Kikinda, Kanjiža, Šabac, Voždovac, Rakovica, Zvezdara i Kragujevac.

Školska dvorana u Boljevcima biće dugačka 44 m, širine 17 a visine 8,5 metara. Velika sala od 535 m2 biće prilagođena odbojci, košarci, malom fudbalu i tenisu. U prizemlju će biti svlačionice, tuševi, toaleti, a deo ispod tribina služiće za odlaganje opreme i sprava. Na spratu će biti kabine za profesore i mala sala od 90 m2.

Najveća prednost novog objekta u Boljevcima je nesumljivo njegova energetska efikasnost. Salu, koja ima 4.500 m3 vazdušnog prostora, grejaće toplotna pumpa električne snage 7 kilovata, dok prosečna porodična kuća u Srbiji od 600 m3 vazdušnog prostora koristi peć od 24 kilovata.

To je moguće zahvaljujući, s jedne strane izuzetnoj termici prefabrikovanih ferocementnih elemenata u koje se standardno ugrađuje 15 cm termoizolacionog sloja, dok s druge strane sam lučni oblik smanjuje potrošnju energije za 20%.

- Solarni paneli će zagrevati sanitarnu toplu vodu, a grejanje vazduha biće omogućeno putem geotermalnih toplotnih pumpi. Toplotna pumpa će iz bunarske vode crpeti energiju, a potom ohlađenu vodu vraćati ponovo u zemlju. To obezbeđuje da se od jednog uloženog kilovat sata električne energije u objektu zadrži 4 kwh toplotne energije - objašnjava Milinković.

Milinković naglašava da se velike sportske dvorane nikada ne mogu ugrejati klasičnim grejanjem jer se topao vazduh zadržava u gornjem delu prostorije, dok donji ostaje hladan.

- Koristimo jedan od najnovijih sistema ventilacije kojim se topli vazduh kroz klima kanale dovodi na proračunatu visinu u hali i zatim propušta kroz specijalne dizne koje ga usmeravaju. Jedan metar kubni vazduha koji izađe kroz dizne turbulencijom za sobom povuče 40 do 70 kubika okolnog vazduha. Kvalitet vazduha u sali postižemo zahvaljujći njegovoj stalnoj izmeni. Vazduh ulazi u salu, prolazi kroz tzv. rekuperator i ukršta se sa izlaznim vazduhom. Na taj način, izlazni vazduh 70% energije predaje svežem vazduhu. Samo u jednom satu svih 4.500 m3 vazduha se kompletno promeni.

Milinković naglašava da je stabilnost objekta od ferocementa izuzetna, i kaže da su hale zapravo neuništive, otporne na zemljotrese, olujne vetrove, požare.

Osim nove školske dvorane u Boljevcima, Milinković u tom naselju ima dve izgrađene hale, od kojih jedna služi kao proizvodni pogon kompanije. Pri kraju su radovi i na reprezentativnom sportskom demo objektu koji je namenjen iznajmljivanju.

- Ta hala je dužine 56 metara i širine 17 metara. Nameravamo da je otvorimo do Nove godine. Objekat ukupne površine 1.100 m2, osim sportskog terena dimenzije 36x17m poseduje i sve neophodne sadržaje poput svlačionica, spravarnica, toaleta, kafića. Postavićemo sportski pod, parket je prevaziđen jer ne može da obezbedi potrebnu skočnost i zaštitu zglobova- kaže naš sagovornik, naglašavajući da će hala biti pogodna za sve sportove osim rukometa.

Srbija troši duplo više energije od Evrope

Naša zemlje je orgoman raspinik energije jer se po metru kvadratnom zgrada godišnje troši oko 200 kwh, dok je u Evropi potrošnja duplu manja. Rešenje "Milinković Company", bez toplotnih pumpi, potrošnju svodi na 50 do 60 kwh, a sa uvođenjem geotermalnih izvora energije 30 kwh. Kako naglašava naš sagovornik, sistem gradnje od prefabrikovanih ferocementnih elemenata može se, osim na sportske hale, primeniti i na druge objekte.

- Time bi se ostvarila značajna energetska ušteda u ukupnom bilansu zemlje. U Srbiji se oko 50% ukupne potrošnje energije potroši u zgradama, a u poslednje vreme se skoro jednako troši i leti i zimi, leti za klimatizaciju, zimi za grejanje. Naše rešenje obezbeđuje da ista voda leti hladi, a zimi greje. Integrisali smo sistem grejanja, hlađenja i ventilacije, pri čemu nema rasipanja energije. Grejanje i hlađenje je vodom, a ventilacija je vazduhom. Unutar klima komora se nalaze izmenjivači u kojima se energija predaje vazduhu.

Sistem izgradnje školskih sportskih hala kompanije "Milinković" ima sva obeležja ekološke i energetski efikasne izgradnje. U odnosu na postojeće sisteme, prilikom izgradnje, štedi 40% cementa i 35% čelika i smanjuje emisiju CO2 za 41%. U fazi eksploatacije sistem štedi 67% energije za grejanje i hlađenje.

"Milinković Company" u izgradnji koristi domaće materjale - cement iz Kosjerića i Beočina, pesak iz Save ili Dunava. - Kupujemo maksimalno 5% materijala iz inostranstva jer nemamo adekvatnu alternativu u domaćem proizvodu. 

Šta je ferocement?

Po definiciji International Ferrocement Society, ferocement je tanak kompozit koji sadrži međusobno malo razmaknute slojeve žičane mreže utopljene u cementni malter. Za razliku od armiranog betona, kod ferocementa je gvožđe (žičana mreža) praktično homogeno raspoređeno po preseku ferocementnog elementa. Stoga su ferocementni elementi neuporedivo tanji i lakši od betonskih, sa istim karakteristikama. Standardna debljina ferocementnih elemenata je od 10 do 30 mm. Tehnologijom ferocementa već vek i po se grade razni plovni objekti u kojima je ferocementna konstrukcija izložena i velikim dinamičkim naprezanjima. Prednost u odnosu na klasični armirani beton je mnogostruko brža gradnja.

T.S.

Exit festival je jedan od najvećih socioloških i kultoroloških fenomena koji su zahvatili Jugoistočnu Evropu. U živopisnoj slici tvrđave iz osamnaestog veka pored Dunava, gde se Exit održava, festival se brzo istakao veličinom i reputacijom, ali i neverovatnom atmosferom.

EXIT je nastao zbog nezadovoljstva Miloševićevim režimom i igrao je važnu ulogu u demokratskim promenama kroz revoluciju urbane kulture. Osam meseci nakon demokratskih promena u Srbiji, Exit je uspeo da okupi 250.000 posetilaca. Tokom nekoliko godina je postao jedno od najzanimljivijih i najzvučnijih festivalskih imena u Evropi, pa čak i u svetu. Izvođači žele da se vrate na EXIT i svake godine dolazi sve više ljudi iz regiona i celog sveta.

EXIT se drži svoje osnovne misije, a to je prvenstveno da obezbedi kvalitetan muzički program svojim posetiocima, uz važne društvene kampanje. Svojim potpuno novom vizijom poslovanja i kulture, festival je izazvao neviđen urbani fenomen. EXIT je posebno značajan zbog ogromnog uticaja koji ima u društvu. Svojom velikom popularnošću i neverovatnom medijskom promocijom, festival je uspeo da se pozicionira kao institucija koja kreira muzičke i komercijalne trendove, a koje slede stotine hiljada ljudi. EXIT je, uz snažnu podršku svih državnih institucija i nivoa vlasti, postao jedan od 5 najpoznatijih svetskih festivala. Izvođači koji su nastupali na festivalu su: Iggy Pop, Garbage, Moloko, Stereo MC's, Cypress Hill, Massive Attack, Underworld, Fatboy Slim, White Stripes, Pet Shop Boys, Franz Ferdinand, Billy Idol i mnogi drugi...

Tokom festivala, park na obali Dunava, između Dunavskog keja i studentskog grada, pretvara se u najveći kamp u zemlji. Ako želite sedam dana odlične festivalske atmosfere, EXIT kamp je mesto koje će vam to i pružiti.

Kažu da je Novi Sad najistočniji grad Zapadne i najzapadniji grad Istočne Evrope, gotovo na raskršću. Do njega možete stići kolima, vozom, avionom pa čak i brodom.

Zamislite kako izgleda, kada kroz varoš od 1.000 ljudi za pet dana protutnji 500.000 turista, koji popiju preko 1.000.000 litara piva, nekoliko tona raznih drugih pića i pojedu par šlepera odličnog "svadbarskog kupusa" i mesa sa roštilja. I sve to uz preko 50 duvačkih orkestara, koji danonoćno, neumorno zabavljaju goste, smeštene ispod stotinak velikih šatri na livadama prelepe srpske varoši Guča.

Ljudi za stolom, ljudi na stolu, ljudi pod stolom. Sve je dozvoljeno tokom pet dana veselja, pesme, igre, jela i pića. A zvuci trube blagotvorno deluju na organizam posetilaca i uklanjaju svaki oblik stresa, briga i psihičkih problema.

"Praznik trube" - tako u narodu nazivaju dane trajanja Dragačevskog sabora trubača u Guči - "svetskoj prestonici trube". Ovaj sabor je najznačajnija smotra izvornog narodnog stvaralaštva i kulturnog amaterizma u Srbiji i jedina manifestacija trubaštva kao oblika izvorne narodne umetnosti. Na Saboru radove izlažu samouki narodni umetnici - slikari, vajari i retke zanatlije, priredjuju se etnološke i istorijske izložbe, takmiče se kazivači narodnih zdravica i bira se najlepša narodna nošnja.

Za žitelje Guče Sabor je najveća svetkovina. Svi domovi su otvoreni za stare i nove prijatelje. Uz gostoljubive domaćine, tradicionalna narodna jela i dobru kapljicu, dobro zdravlje i raspoloženje trajaće vam mesecima kasnije. Zato se naši gosti najčešće ponovo vraćaju, a broj posetilaca se svake godine uvećava.

Dobro došli!

www.Guca.rs

Sportsko društvo "Crvena zvezda" osnovano je u martu 1945. godine. U okviru njega danas postoji veliki broj klubova sa ovim imenom, u različitim granama sporta. Među onim popularnijima tu su košarkaški klub, rukometni klub, vaterpolo, odbojkaški, teniski, atletski, veslački klub i još mnogo drugih u gotovo svim oblastima sporta, izuzimajući klikere i hrkljuš.

Ipak, kada se govori o "Crvenoj zvezdi", najčešće se misli na istoimeni fudbalski klub, koji je i najpopularniji u ovom sportskom društvu. Osnovan je takođe 1945. godine, a budući da su osnivači bili članovi Ujedinjenog saveza antifašističke omladine Srbije, drugačije ime i nije moglo da im padne na pamet.

Dres kluba je crveno-bela majica i beli šorc kada igra kao domaćin, odnosno bela oprema kada igra kao gost. Zvezdini navijači zovu se Delije, a unutar njih postoji veći broj navijačkih grupa. Na stadionu Delije tradicionalno zauzimaju severnu tribinu.

Zvezdin stadion je najveći u zemlji, kapaciteta nešto preko 51.000 mesta (u zlatna vremena kluba imao je i celih 110.000 mesta). Stadion je popularno nazvan Marakana, po čuvenom brazilskom stadionu istog imena. Kad se na njemu ne održavaju utakmice, stadion služi kao mesto održavanja velikih koncerata. Među domaćim pevačima i pevaljkama stvar je prestiža napuniti Marakanu. Već tradicionalni koncerti Zdravka Čolića i Cece nekoliko godina unazad donose radost narodnim masama i čine da bar jedan domaći fudbalski stadion jednom godišnje bude pun, makar i iz nefudbalskih razloga.

"Crvena zvezda" je najuspešniji srpski fudbalski klub. U dosadašnjoj istoriji, Zvezda je osvojila 25 šampionskih titula u četiri države: 18 u blaženopočivšoj SFRJ, a 6 u pokojnim SR Jugoslaviji i SCG. Poslednja, dvadeset peta titula, osvojena je u Srbiji. To je ujedno i prva titula fudbalskog prvaka otkako Srbija postoji kao samostalna država. Zvezda je i 22 puta osvojila državni kup: 12 puta u SFRJ, 9 u SRJ/SCG i jednom u Srbiji. Klub je, takođe, desetostruki osvajač duple krune (osvojeno prvenstvo i kup u istoj sezoni) i jedini srpski fudbalski klub koji je uspeo da odbrani duplu krunu (sezone 2005/2006. i 2006/2007.).
Kada se govori o međunarodnim klupskim takmičenjima, treba pomenuti da je Zvezda jednom bila finalista kupa UEFA. Na putu do finala pobedila je, između ostalih, Hertu i Arsenal, da bi u finalu izgubila u dve utakmice od Borusije iz Menhengladbaha ukupnim rezultatom 2:1.

Najveći Zvezdin uspeh došao je 1991. godine. Tadašnja čuvena generacija igrala je 29. maja finale Kupa evropskih šampiona. Posle pobede u polufinalu nad Bajernom, Zvezda je, posle 0:0 u regularnom toku utakmice, penalima 5:3 pobedila Olimpik iz Marseja. Bio je to triler meč, nepodoban za decu ispod 7 i gospodu iznad 70 godina, koji se završio opštenarodnim veseljem, pesmom, pićem i, verovatno, ponekom defloracijom među razdraganim Srbima. Iste godine, Zvezda je osvojila i Interkontinentalni kup, nezvanično svetsko klupsko prvenstvo u fudbalu, razvalivši 3:0 nesrećni čileanski Kolo-Kolo, čiji su igrači posle meča verovatno sve videli duplo, kao što im i ime kaže.

Za razliku od lovatorskih evropskih klubova Zvezda se tokom svoje istorije uglavnom oslanjala na igrače koje je sama stvarala. Igračima koji su dali poseban doprinos klubu davan je počasni naziv Zvezdine zvezde. Do sada samo su petorica zaslužila tu titulu: Rajko Mitić, Dragoslav Šekularac, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon i Dragan Stojković Piksi.

Pored Zvezdinih zvezda, od ostalih čuvenih igrača vredi pomenuti već legendarnog Duleta Savića, kao i neke iz generacije koja je osvojila Kup šampiona: Dejana Savićevića, Darka Pančeva, Roberta Prosinečkog, Vladimira Jugovića i Sinišu Mihajlovića, koji je, nakon odlaska iz Zvezde, imao uspešnu karijeru u Italiji i postao najbolji strelac iz slobodnih udraca u istoriji Kalča. Bilo je još mnogo odličnih igrača i pre i posle ove generacije, ali mladež koja posećuje Internet teško da je čula za njih, a starež koja je za njih čula se boji da će od kompjutera da ih udari struja, pa ovaj tekst neće ni čitati. Zato vredi pomenuti još one fudbalere koji su trenutno aktivni. Među svetski poznatima su kapiten reprezentacije Srbije Dejan Stanković, jedan od najboljih odbrambenih fudbalera na svetu Nemanja Vidić i napadač Nikola Žigić.

U posrnulom srpskom fudbalu jedna od tradicija koja se još koliko-toliko drži jesu mečevi "Crvene zvezde" i "Partizana", gradskih rivala (Zvezda je, treba li to naglasiti, u ukupnom skoru uspešnija). Ovi susreti, nazvani "večiti derbi", nekada su imali mnogo veću privlačnost i težinu, ali je sa propadanjem domaćeg fudbala i kvalitet ovih mečeva opao.

Fudbalski klub Partizan je osnovan 4. oktobra 1945. godine kao deo Jugoslovenskog sportskog društva Partizan. Danas je ovo Sportsko društvo asocijacija 25 klubova u isto toliko sportova, čiji je član i dalje i Fudbalski klub, ali ima potpunu samostalnost u organizovanju, rukovodjenju, finansijama, materijalnim dobrima i objektima. Uz Fudbalski klub radi i nekoliko naših preduzeća kao deo poslovnog sistema Partizana.

Fudbalski klub Partizan je 22 puta bio prvak države: 1947, 1949, 1961, 1962, 1963, 1965, 1976, 1978, 1983, 1986, 1987, 1993, 1994, 1996, 1997, 1999, 2002, 2003, 2005, 2008, 2009, 2010. Pobednik Fudbalskog kupa Jugoslavije bio je 11 puta: 1947, 1952, 1954, 1957, 1989, 1992, 1994, 1998, 2001, 2008, 2009.

Godine 1966. Partizan je bio vicešampion Evrope, 1978. pobednik Srednjeevropskog kupa.

Momčilo Vukotić je rekorder Partizana po broju nastupa - odigrao je 791 utakmicu, a rekorder u broju golova postignutih za crno-bele je Stjepan Bobek sa 425 pogodaka.
Za reprezentaciju Jugoslavije nastupilo je preko 130 Partizanovih fudbalera, a više od pedeset utakmica odigrali su Bobek, Zebec, Čajkovski, Jusufi, Galić, Šoškić, Jokanović, Mijatović i Milošević.

Partizan neguje igru koju cene stručnjaci i gledaoci širom sveta, pa je zato veoma rado vidjen gost od prvog susedstva do stadiona Južne Amerike.

Osnovu te igre čini spremnost za nadigravanje, koja bazira na individualnim vrednostima i uigranosti ekipe, majstorstvu koje izmiče svakoj zamci i snazi. To Partizanovoj školi fudbala daje prednost i efikasnost. Crno-beli su u dosadašnjim ligaškim takmičenjima postigli šest pobeda sa deset i više datih golova, u dva prvenstva su postigli po više od stotinu golova i drže rekord jugoslovenske prve lige sa 111 pogodaka u jednom prvenstvu.

Stadion Partizana je objekat sa najdužom sportskom tradicijom u Jugoslaviji. Nalazi se na mestu koje je oduvek bilo središte najvažnijih fudbalskih zbivanja u zemlji. Tu je pre Drugog svetskog rata bilo igralište i dom slavnog šampiona BSK-a - Beogradskog Sportskog Kluba.

Neposredno po završetku velikog rata, a poštujući sportsku tradiciju, započeta je izgradnja novog stadiona baš na tom mestu. Devetog oktobra 1949. godine je na njemu odigrana prva utakmica, megdan su podelile Jugoslavija i Francuska (1:1) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Do danas, Stadion Partizana je ugostio desetine najvećih klubova sveta i najjačih reprezentacija. On je deo evropske i svetske istorije fudbala.

Stadion Partizana je u prvom periodu primao 55.000 gledalaca.

Poslednjih godina pooštreni su kriterijumi medjunarodnih fudbalskih asocijacija, posebno u domenu bezbednosti i komfora gledalaca. U skladu s tim zahtevima gledalište je 1998. rekonstruisano, ugradjena su sedišta, prošireni prolazi za ulazak i izlazak publike, montirana savremena oprema, pa je time gledalište svedeno na 32.710 mesta i sada odgovara svim propisanim uslovima.

Godine 1995. stadion Partizana je ušao u sistem razvoja svetskih stadiona, sa projektno - programskim rešenjem natkrivanja i pretvaranja u veliki sportsko - poslovni centar.

Grobari, navijači Partizana su organizovani krajem '70-tih. Tradicionalno zauzimaju južnu tribinu stadiona.

Spomenik prirode „Đavolja Varoš" nalazi se na jugu Srbije, 27 km jugoistočno od Kuršumlije, a 89 km jugozapadno od Niša. Od Beograda je udaljen 288 km.
Ovaj prirodni spomenik čine dva, u svetu retka, prirodna fenomena: zemljane figure, kao specifični oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora jako kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Ova dva u svetu retka prirodna fenomena posmatrana zajedno „Đavolju Varoš" čine pravim svetskim čudom prirode. Atraktivnost dva neviđena čuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro mistično, a u širem okruženju živopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.
Lokalitet „Đavolja Varoš" je stavljen pod zaštitu države još 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite - SPOMENIK PRIRODE. Ukupno je zaštićeno 67 ha površine. Trenutno se kod vlade RS nalazi zahtev za zaštitu 1014 ha.

Lokalitet čudnog naziva "đavolja Varoš" pripada selu, takođe čudnog imena đake, ( potiče od albanske reči „gjak"-krv), između 660 i 700 m n. v. koje se nalazi na području opštine Kuršumlija. Zemljane figure ili kako ih lokalno stanovništvo naziva "kule" su smeštene u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima. Jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je "đavolja Jaruga" a druga "Paklena Jaruga".
Ukupno ima 202 zemljane figure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifičnog erozivnog procesa koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja" kišnih kapi i spiranja pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova - figura.
Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode koja otiče oko njihovog podnožja vršeći spiranje materjala. Kako je nagib terena na kome se stvaraju figure vrlo strm vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materjala i stvaranje stubova.
Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature i dr.) oblikuju u zemljane figure čudnog oblika i izgleda, koje kada se duže posmatraju deluju nestvarno, kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Deluje nestvarno, da jedna zemljana figura u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara u vrhu se završava debljinom od 20 - 30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma...
Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj i dr.). U Americi je poznata „Bašta bogova". Međutim, u „Đavoljoj varoši" su „kule" brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.

Druga prirodna retkost u „Đavoljoj Varoši" su dva izvora vode čudnih svojstava . „Đavolja voda" koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u „Đavoljoj jaruzi"je hladan i ekstremno kiseli (ph 1.5) izvor sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode).
Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) je ekstremno visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1.000 puta. „Crveno vrelo" je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 m od prvog na aluvijalnoj terasi, odnsono na ravnom terenu. On je manje kiseo (pH 3,5) i sa nižom opštom minerizacijom (4.372 mg/l vode). Njegova voda se zbog ravnog terena razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg žutog potoka. Zbog oksidacije gvožđa koga voda sadrži u velikim količinama stvara se crvena terasa lepezastog oblika koja u prostoru deluje veoma atraktivno.
čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane figure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar utacali su na maštu lokalnog stanovništva da lokalitetu da naziv „Đavolja Varoš". a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao.

Nekada davno ovde su živeli skromni, mirni svojoj veri privrženi stanovnici. To je smetalo đavolu pa im je on spremio „Đavolju vodu" da zaborave na rodbinske odnose. Pošto su pili tu vodu, omamljeni meštani reše da venčaju brata i sestru.
đavolji plan je pokušala da spreči vila, koja prema legendi i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Vila nije uspela da urazumi svatove, i oni krenuše sa mladencima ka crkvi na venčanje. Ona se onda poče moliti Bogu da na neki način spreči rodoskrnavljenje. Bog usliši njenu molbu, spoji nebo sa zemljom, dunu jak, hladan vetar i okameni svatove sa mladencima.

Beograd sa svojim kulturnim i istorijskim nasleđem, rekama, izletištima, manifestacija i mestima za noćni provod pruža obilje mogućnosti za interesantan i dinamičan odmor. Zbog toga je udruženje Moja Srbija ove godine pokrenulo akciju "Letujte u Beogradu", kojom je predstavilo lepote ovog grada i pozivalo sve građane Srbije da upoznaju svoju prestonicu.

Beograd ima sve preduslove da vam obezbedi potpun i ugodan letnji odmor.  A o letnjoj idili se ne može govoriti bez kupanja. Savršeno mesto za ljubitelje vodenih uživancija je Ada Ciganlija. Ne kaže se uzalud da je Ada more Beograda.  Savsko jezero dnevno ugosti blizu 200.000 Beograđana. Možete se izležavati na peščanim plažama, pijuckati koktele uz slušanje najnovijih muzičkih hitova, oprobati se u skijanju na vodi. Naravno, Ada ima kutak i za one koji žele da uživaju  u mirnijoj atmosferi, pa tako, što dalje odmičete uz jezero možete naći mirnije plažice sa manje ljudi, a tu je i posebno izdvojena nudistička plaža. U okviru ovog kompleksa postoje tereni za najrazličitije sportove, kako one klasične, tako i ekstremnije varijante. Ukoliko imate hrabrosti odličan način da začinite leto je bandži skok, a oni koji imaju snage, strpljenja i umeća uživaće u poligonima za penjanje. Ada Ciganlija je mesto održavanja različitih manifestacija kao što su internacionalno takmičenje za najjačeg čoveka, takmičenje u skijanju na vodi, okršaji veslača, pecaroša itd. Ada je i dom Sport festa, u okviru koga se svake godine veliki broj amatera, rekreativaca i profesionalaca okušava u više sportskih disciplina. Bez obzira da li tražite odmor, provod ili rekreaciju Ada Ciganlija je pravi izbor u vrelim letnjim danima.

Ono što daje poseban šmek Beogradskom letu jesu mnogobrojni festivali. Lepo vreme pruža mogućnost da se na najrazličitijim gradskim lokacija organizuju neka zanimljiva dešavanja. Jedno od najpoznatijih je Belgrade Beer Fest ili festival piva. Belgrade Beer Fest je po prosečnoj poseti najveći muzički festival u Evropi. Za 5 dana koliko traje, Festival poseti preko 500.000 ljudi. Ovakvu posećenost Festival ima zahvaljujući svojim osnovnim principima - besplatnom ulazu, raznovrsnom muzičkom programu i širokoj ponudi domaćih i inostranih pivskih brendova. Dobra muzika, zabava i druženje, uz najširi mogući izbor planetarno omiljenog napitka, najkraći su opis najmasovnijeg praznika piva u Srbiji. Najzanimljiviji program Festivala se, po tradiciji, održava poslednjeg dana, kada se na glavnoj bini pojavljuju finalisti završnog  okršaja u ispijanju piva. Najteža takmičarska disciplina zove se Lavovski cug,  a za tu titulu  potrebno je popiti najmanje pola litre piva za par sekundi! Belgrade Beer Fest beleži ogromnu posetu i osim što slavi pivo u svim oblicima, ukusima i pakovanjima, predstavlja i odličnu muzičku žurku,  ali i društeveno odgovornu manifestaciju, koja promoviše reciklažu ambalaže i podiže ekološku svest društva. Festival je dobio mnogobrojna priznanja. Među njima je preporuka britanskog lista "The Independent", koji je Belgrade Beer Fest 2005. godine uvrstio među 20 svetskih događaja koje bi obavezno trebalo posetiti.

Beograd je kosmopolitski grad koji je, uprkos svemu što se dešavalo u njegovoj novijoj istoriji, ostao multikulturalni, uzbudljiv grad. San o Beogradu kao regionalnom kulturnom centru i  velikoj svetskoj metropoli nikada nije usahnuo. Upravo na tom snu je utemeljen BELEF (Beogradski letnji festival) koji nastoji da vrati Beogradu izgubljenu auru kosmopolitskog grada.  BELEF sebe definiše kao festival najveće otvorenosti prema svetu.  Izražajna sredstva BELEF-a nisu predstave, koncerti i izložbe u zatvorenim prostorima - već bilbordi, leci, ploteri na zidinama, instalacije i elektronika, performansi u pešačkim i parkovskim zonama grada. BELEF je festival novih iskustava, raznolikih umetničkih doživljaja, festival svekolikog eksperimenta. Zato je svake godine drugačiji i odvija se u mnoštvu najraznovrsnijih gradskih prostora. Ovogodišnji festival je bio u duhu obeležavanja 30 godina Novog talasa, pa su posetioci mogli uživati u koncertima Jure Stublića, Discipline kičme, Električnog orgazma, Zorana Predina  i drugih, koji su ikone tog slavnog muzičkog perioda. Čime će nas BELEF iznenaditi sledeće godine ostaje da vidimo.

O Beogradskim festivalima se ne može govoriti a da se sa ponosom ne pomene BITEF (Beogradski internacionalni teatarski festival). BITEF je jedan od retkih festivala koji obuhvata kako eksperimentalne, tako i tradicionalne forme. Revolucionarnih šezdesetih i sedamdesetih godina, gledaoci su imali priliku da vide neke od najhrabrijih scenskih eksperimenata koji su vodili ka razaranju dramske forme, ali takođe i značajna klasična ostvarenja, kao i predstave tradicionalnog orijentalnog teatra. Tokom osamdesetih i devedesetih, BITEF je predstavio najviše domete postmodernog teatra i plesa. Čak i u vreme političko-ekonomske krize i embarga, BITEF je uspevao da promoviše najviše kulturne vrednosti i dovede u Beograd neka od najvećih imena svetske izvođačke scene. Zahvaljujuću odličnim festivalskim selektorima, Jovanu Ćirilovu u Anji Suši, Beograđani svakog leta imaju mogućnost da uživaju u najboljim svetskim teatarskim ostvarenjima.

Dobar  način da upoznate Beograd je razgledanje grada kroz turističke ture brodovima ili autobusima. Ove ture pružaju jedinstvenu mogućnost da u laganoj vožnji uživate u panorami grada uz zanimljive priče turističkog vodiča o istoriji i znamenitostima grada.

Savršen letnji dan u BG može početi kafom u nekom od simpatičnih gradskih kafića ili onih koji su smešteni uz reku. Opuštanje i relaksaciju će Vam doneti beogradske reke i prelepa izletišta smeštena u samom gradu i u neposrednoj okolini. A pre nego što se zaputite u svetski poznat provod, svakako morate posetiti neki od muzeja ili galerija, ili se jednostavno, bez mnogo planova, prepustiti da Vas ovaj grad nosi i polako Vam otkriva svoje čari.

Odmor, kupanje, rekreacija, izletišta, reke, muzeji, kafane i splavovi, bogata kultura i tradicija. Savršen odmor nikad nije bio bliži. Beograd Vas čeka.

Kompanija IMLEK je za svoj proizvod Fit Effect predstavila kliničku studiju koja dokazuje pozitivna svojstva ovog proizvoda na ljudski organizam.

Fit Effect  ima 0 odsto mlečne masti i u sebi sadrži koenzim Q 10 i L Karantin koji imaju važnu ulogu u prirodnom  sagorevanju masti.  Kombinacija ova dva sastojka pomaže smanjenju telesne težine, povećava opštu vitalnost i  poboljšava odnos vode i masnoće u telu.

Na inicijativu komanije Imlek, KBC „Bežanijska Kosa" je sprovela drugo kliničko istraživanje koje potvrđuje delotvornost  Imlekovih funkcionalnih proizvoda na ljudski organizam (prvo kliničko istraživanje  je sprovedeno za proizvod Balans +).

Klinička studija je sprovedena u periodu od februara do maja 2010 godine u kliničko bolničkom centru Bežanijska Kosa.U studiji je učestvovalo 50 pacijenata muškog i ženskog pola u starosnoj dobi od 18 do 75 godina, sa indeksom telesne mase (BMI) većim od 25kg/m2. Praćeni su šezdeset dana u okviru kojih su uzimali po 500 ml „Fit Effecta", podeljenog u dve doze. Faktori uključenja u studiju su bile prekomerno uhranjene osobe, kod kojih je isključeno postojanje endokrinološke i gastroenterološke patologije. Tokom trajanja studije, pacijenti nisu bili na redukovanoj ishrani niti su koristili druga dijetetska pomoćna sredstva. 

„L Karnitin i koenzim Q10  koji se nalaze u Fit Effect proizvodu deluju sinergistički u metaboličkim procesima u kojima se koriste masti i na taj način smanjuju količinu masti u krvi i doprinose očuvanju kardiovaskularnog sistema. Cilj studije je bio da procenimo efikasnost ispitivanog proizvoda na nutritivni status prekomerno uhranjenih osoba. Praćeni su laboratorijski markeri, parametri određivani metodom električne bioimpendance i antropometrijske karakteristike ispitanika", objasnila je Mr dr Branka Filipović, specijalista interne medicine u KBC -u Bežanijska kosa.

„Jedan od glavnih pravaca ulaganja i strateško opredeljenje kompanije IMLEK su proizvodi koji pored toga sto su napravljeni od vrhunskog sirovog mleka pozitivno utiču na ljudski organizam, a sve u cilju prevencije i očuvanja zdravlja", izjavio je Srđan Popović, direktor marketinga kompaniej IMLEK.

****

AD IMLEK je lider u oblasti regionalne  mlekarske industrije koja za fokus ima najviše standarde i kriterijume kvaliteta. Duga tradicija u kombinaciji sa znanjem, savremenom tehnologijom i stalnim unapređenjem proizvodnje rezultiralo je u preko 100 različitih mlečnih proizvoda koje vam IMLEK svakodnevno donosi. Proizvodi Moja kravica Jogurt, VIVA Imuno formula, Fit i Balans + već dugo vremena nalaze put do vernih potrošača i smatraju se omiljenim mlečnim proizvodima mnogih generacija.

Da bi pravilno odabrali tepih trebalo bi da znate sta zelite, sa kojim ciljem ga kupujete. Obzirom da se na trzistu nalaze razliciti proizvodjaci, kvaliteti i cene,  nije jednostavno i lako obaviti brzu kupovinu.

Vreme leti, moda menja sve elemente u enterijeru ali tepih ostaje karakteristican detalj u nasem ambijentu. Tepih nije samo udobna podna obloga veci i prekrasni ukras koji nam daje prijatnost i toplinu.Na danasnji dan, izbor tepiha se moze povezati sa kupovinom marame uz kostim. Tako kako marama moze da potcrta vas dragi kostim I da mu da specijalni sarm, tako i pravilno izabran tepih moze da idealno odgovara vasem enterijeru dajuci mu taj posebni pecat. Tepih je potrebno uklopiti sa ostalim detaljima u prostoru: namestajem, zavesama, zidovima, tapetama... Da se ne bi narusila harmonija dizajna enterijera, neophodno je odabrati stil, formu, teksturu i boju.Ukoliko zelite da vizuelno povecate prostor odaberite svetle tonove. Ukoliko je prostorija dobro osvetljena mozete odabrati i hladnije nijanse, ukoliko nije, prijatniji ce biti efekat ako birate toplije boje da nadomeste nedostatak svetlosti .

Jarke boje daju osecaj prostora a duboke boje raskosi I luksuza. U spavacim sobama mozete postaviti tepihe viseg flora sa svetlim tonovima. Za deciju sobu mozete odabrati jarke boje sa naglasenim motivima. Vasa fantazija ovde nicim nije ogranicena. Najvaznije je da bude lak za odrazavanje i da ne izaziva alergetske reakcije. Za prohodna mesta birajte tepihe viseg kvaliteta sa vecom gustinom, a srednjom visinom flora. Dnevna soba je najbolji primer za to. Tu se okuplja vasa porodica a dolaze vam i gosti. Najbolje je postaviti tepih srednje velicine, ali ako ambijent dozvoljava mozete staviti I veci tepih sa ornamentom ili vecim crtezom. Prijatna dopuna vasem enterijeru mogu biti mali komadi. Oni se mogu postaviti pored kreveta,  u spavacim sobama, uz stocice za kafu... Nekad ce povezivati razlicite celine a nekad ce biti akcenat i detalj za sebe.

Postoji verovanje da tepisi imaju energetska svojstva prema svom obliku.Tako okrugli tepisi olicavaju duhovnost i mir. Treba ih postaviti tamo gde je potrebno opustanje - u  spavace sobe, dnevni boravak, trpezariju. Pravougaone tepihe, koji nose energiju,  je najbolje da stavite u kabinete, radne prostore, biblioteke. Ovalni oblici su dobri za sve namene i odgovarace za razlicite prostorije.

Novi član C porodice je C Sosko, jedinstveni proizvod za sve ljubitelje dobrog ukusa. Uz pomoć C Soska, svaka domaćica će moći da pripremi pravi specijalitet, fantastično sočno meso, i to za samo pet minuta!

Kompanija Centroproizvod nastoji da kontinuirano iznenađuje svoje verne potrošače, donoseći na naše tržište inovativne i savremene proizvode koji čine da pripremanje hrane postane vrhunski užitak. C Sosko je novi proizvod na našem tržištu koji omogućava domaćicama da na brz, jednostavan i zanimljiv način pripreme najukusnije specijalitete od mesa. Ovaj proizvod, koji donosi pravu revoluciju u pripremanju hrane, sastoji se iz dva dela. U prvom delu se nalazi začinska smesa, dok se u drugom delu nalazi kesa za pečenje u koju treba ubaciti meso zajedno sa začinskom smesom, bez dodataka masnoća.

Proizvod će se naći na tržištu sa čak četiri vrste začinskih mešavina, za različite vrste mesa, C Sosko za sočnu piletinu, C Sosko za sočnu svinjetinu, C Sosko za sočno belo meso i C Sosko za sočnu junetinu. Začinske smese, specijalno pripremljene za određenu vrstu mesa stapaju se u pećnici sa mesnim sokovima i tako kreiraju sočno meso i ukusan sos, koji će oplemeniti svaki ručak. Od sada, uz C Soska, finese pripremanja sočnih specijaliteta od mesa biće dostupne svakoj domaćici, jer kvalitet je tajna dobrog ukusa.

Merix je jedan od autentičnih srpskih brendova koji i dalje uspešno opstaje na tržištu. Prvi put, pakovanje tog detergenta izašlo je iz kruševačke fabrike 1983. godine, i od tada se vrlo rado koristi u mnogim domaćinstvima u u Srbiji. Upućeniji kažu da Merix duguje svoj izvanredan uspeh činjenici da se već 27 godina neprestano prilagođava zahtevima tržišta i potrebama potrošača.

Merix sadrži Soda Efekat formulu pomoću koje prodire duboko u strukturu tkanine i čuva svako pojedinačno vlakno od sivila, tako da veš ostaje blistavo beo čak i nakon velikog broja pranja. Prilikom korišćenja autentičnog srpskog detergenta potršači mogu birati između velikog broja mirisnih varijanti: Gorska Svežina, Svežina Vodopada, Kristalna Belina, Bademovo Mleko i Jorgovan. Za potrebe pranja obojenog veša tu je Merix Color Bademovo Mleko.

2009. godine na tržište je uveden Merix gel. Merix gel se u potpunosti rastvara tokom pranja i ne ostavlja tragove na odeći. On je takođe dostupan u više varijanti vrlo prijatnih mirisa: Miris Proleća, Color Jorgovan i Color Bademovo Mleko, i to u pakovanjima od 1,5 i 4,5 litara, koji su po broju pranja ekvivalentni pakovanjima praškastog detergenta od 3, odnosno 9 kilograma.

Filozofiju stalnog usavršavanja i pružanja novih pogodnosti potrošačima potvrđuje i poslednja inovacija iz Kruševca - Merix Tajna Orijenta 2 u 1. Merix Tajna Orijenta 2u1 efikasno uklanja mrlje i čini veš blistavo belim, istovremeno pružajuci vešu divan miris trešnjinog cveta. Pored svega ovoga, takode sadrži i sastojak koji omekšava veš.

MLEKO i MLEČNI PROIZVODI

Balans + - jogurt, Imlek
Subotičko mleko - Mlekara Subotica
Dukat, mleko i jogurt - Somboled
Moja kravica, mleko i jogurt - Imlek
Somborska feta  - Somboled
Šabačka feta - Šabačka mlekara
Biser sir - Mlekoprodukt
Granice, jogurt - Mlekara Granice
Mleko - Niška mlekara
Mladi sir - Šabačka mlekara
Grekos - Mlekara Subotica
Bello mleko - Imlek

MESO i MESNE PRERAĐEVINE

Zlatiborac, suhomesnati proizvodi - Zlatiborac
Delicata, pašteta - Yuhor
Matijević, mesne prerađevine - Matijević
Yuhor, suhomesnati proizvodi - Yuhor
Carnex, suhomesnati proizvodi - Carnex
Topola, suhomesnati proizvodi - Bačka Topola
BigBull, mesne prerađevine - BigBull
Carnex, pašteta - Carnex
Milica, pašteta - Agrimes
Pipi i Gudi - Neoplanta

SUPE, BRAŠNO i DODACI JELIMA

Horgoška paprika - Vitamin Horgoš
Začin C - Centroproizvod
Aleva paprika - Aleva
Fidelinka, brašno i testenine - Fidelinka
C supe  - Centroproizvod
Kikindski Mlin, brašno i testenine - Kikindski Mlin
Crvenka šećer - Crvenka
Danubius, brašno i testenine - Danubius
Aleva supe - Aleva
Yumis, supe - Yumis

ULJE, PRILOZI i PRELIVI

Polimark majonez i kečap - Polimark
Dijamant ulje - Dijamant
Vital ulje - Vital
Dobro jutro, margarin - Dijamant
Ulje Cvet Banata - Fabrika ulja Banat
Stoni margarin - Vital
Mayovita majonez i kečap - Vital
C senf - Centroproizvod
Iskon ulje - Victoria group
Dijamant majonez i kečap - Dijamant

BEZALKOHOLNI NAPICI

Hello sokovi - Fruvita
Rosa voda - Coca Cola Hellenic Srbija
Verde sokovi - IB team
Knjaz Miloš, kisela voda - Knjaz Miloš
Nectar sokovi - Nectar
Next sokovi -Fresh & co
Voda Vrnjci - Voda Vrnjci
Minaqua voda - Minaqua
Takovo voćni sokovi - Swislion Takovo
Prolom voda - Planinka

PIVO i VINO

Terra Lazarica, vino - Rubin
Jelen pivo  - Apatinska pivara
Lav pivo - Pivara Čelarevo
Trijumf vino - Podrum Aleksandrović
BG pivo - BIP
Karlovački rizling - Navip
Banatski rizling - Vršački vinogradi
Car Lazar - Rubin
Ždrepčeva krv - Vinarija Čoka
Pils Plus - Zaječarska pivara

SLATKIŠI i GRICKALICE

Cipiripi - Centroproizvod
Simka čokolada - Kondiva
C puding - Centroproizvod
Još grickalice - Bambi
Smoki - Štark
Munchmellow - Jaffa
Chipsy - Marbo
Welness keks - Bambi
Medela štrudle - Medela
Eurokrem - SL Takovo
Plazma keks - Bambi
Najlepše želje, čokolada - Štark
Pardon - Marbo
Negro bombone - Pionir
Čokoladna bananica - Štark
Noblice - Banini
Jumbo grickalice - Florida bel
Medeno srce - Pionir
Frikom sladoled - Frikom
Jaffa cakes - Jaffa

VOĆE i POVRĆE

C konzervirano povrće - Centroproizvod
Juvitana, dečija hrana - Takovo
Zdravo zimnica - Zdravo
Nectar marmelada - Nectar
Bakina tajna - Foodland
Flora smrznuto povrće - PIK Flora
Hisar džemovi i marmelade - Hisar
Frikom smrznuto voće i povrće - Frikom
Amfisa zimnica - Foodland
Tomatello - Nectar

KOZMETIKA i SREDSTVA ZA HIGIJENU

Mer, za sudove - Henkel
Aura, šminka - Aura
Merix, prašak - Henkel
Axal, prašak - Albus
Dečji sapun Merima - Henkel
Perfex, toalet papir - Drenik
Pavloderm, krema - Bones
Duel prašak i omekšivač - Beohemija
Bohor, omekšivač - Albus
Dahlia kozmetika - Dahlia

BOJE i LAKOVI, GRAĐEVINSKI MATERIJAL

Maxipol - Maxima Lučani
TM crep - Toza Marković
Vujić, vrata i prozori - Vujić Valjevo
Duga, boje i lakovi - Duga
Keramika Mladenovac
Zorka, boje i lakovi - Zorka Šabac
Tarket parket - Tarket
Cement - Holcim Srbija
Ceresit - Henkel
Potisje - Kanjiža

OBUĆA, ODEĆA i PROIZVODI OD TEKSTILA

Zekstra
Extreme intimo
Legend
Brankodex
Nicolas
Ivković trikotaža
Tigar obuća
Todor
Mona
Pollino

NAMEŠTAJ, POSUĐE i KUĆNI APARATI

Alfa plam šporeti i peći
Sloboda Čačak
Smederevac - Milan Blagojević
Antre tepisi
Simpo nameštaj
Dallas nameštaj
Lagado nameštaj
Sintelon tepisi
Metalac posuđe
Gorenje frižideri

BANKE i OSIGURAVAJUĆA DRUŠTVA

Dunav osiguranje
Banca Intesa
Čačanska banka
Raiffeisen banka
DDOR NS
Vojvođanska banka
Delta Generali osiguranje
Agrobanka
Komercijalna banka
Erste banka

TELEKOMUNIKACIJE i RAČUNARI

Pakom
MTS - Telekom Srbija
Eunet
Telenor
Orion
VIP
Infostud.com
Verat net
ComTrade
SBB

TURISTIČKE i TRANSPORTNE USLUGE

SuveniriSrbije.com
Niš Expres
Putnik
Železnice Srbije
Putovanja.info
JAT
AMSS
Argus
Kon tiki
Lasta

TURISTIČKE MANIFESTACIJE i ATRAKCIJE U SRBIJI

Tara, Drvengrad, Šarganska osmica
Leto u Beogradu
Belgrade Beer Fest
Odmor na Paliću
Skijanje na Kopaoniku
Vrnjački karneval
Đavolja Varoš
Nishville
Guča
EXIT
Odmor na Zlatiboru
Đerdapska klisura, Lepenski vir

Magazin "Moja Srbija" broj 11 je odštampan u 100.000 primeraka i podeljen besplatno putem uličnih promocija i ubacivanjem u poštanske sandučiće. PDF verziju možete preuzeti na linku http://www.MojaSrbija.rs/magazin/ms11.pdf

Izvor: Novosti, D. Marinković

USVAJANjEM novog zakona o zaštiti potrošača naši građani će konačno dobiti visok stepen zaštite. Pre svega, kada su u pitanju rokovi i procedura reklamacije, kaže za "Novosti" Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača.

Zakon je u velikoj meri evropski, kaže Bogosavljević, ali ima i slabe strane - poglavlje oko potrošačkih kredita isključeno je iz ovog akta uz obrazloženje da će biti uređeno novim zakonom.

- Time se mnoga važna pitanja, ne samo kredita, već i osiguranja i lizinga, prenose u nadležnost drugog zakona - ističe Bogosavljević.

* Koje su ključne novine Zakona o zaštiti potrošača?

- Kupac, ako uoči nedostatke, u roku od šest meseci može da vrati robu, a teret dokazivanja sada se prenosi na trgovca. To se bitno razlikuje od dosadašnjeg stanja oko reklamacije u garantnom roku i otklanjanja nedostataka. Sada procedura favorizuje trgovce i proizvođače, jer je teret dokazivanja na slabijoj strani - kupcu. Nove odredbe su veoma značajne, posebno što se poslednjih godina u Srbiji prodaje roba znatno nižeg kvaliteta.

* Uvedena je i garancija od dve godine na svu robu široke potrošnje...

- Ta pogodnost mnogo znači, posebno što su kod nas proizvođači i uvoznici određivali znatno kraće rokove u odnosu na minimalne rokove za tehničku robu, koji važe u Evropi. Dakle, svesno se išlo na mehanizam kojim je omogućavan uvoz robe lošijeg kvaliteta. Šta to znači za oživljavanje naše proizvodnje, suvišno je i obrazlagati.

* Trgovac je, po novom, odgovaran i za robu i za usluge koje plasira...

- Suštinska prednost novog zakona je i obaveza trgovca da kupca obavesti o svim svojstvima proizvoda koji nudi. Proizvođač je neosporno odgovoran za kvalitet. Ali, odgovornost deli i trgovac. Jer nije, recimo, sproveo kontrolu kvaliteta osnovnih parametara tog proizvoda.

* To znači da mora da pazi od koga nabavlja robu i šta prodaje?

- Svakako. Ako bude utvrđeno da je roba nekvalitetna, onda će o svom trošku morati da je povuče i nadoknadi štetu potrošaču. Do sada se svesno išlo na mehanizam koji je dovodio potrošače u nepovoljan položaj. Od sada to neće biti moguće.

* Zakon predviđa i redovno informisanje javnosti o ponašanju proizvođača i prometnika?

- Odgovornost za to moraće da se deli između proizvođača i trgovaca, potrošača i državnih organa, svakoga u okviru svojih nadležnosti.

Intervju sa Aleksandrom Kovač

Aleksandra Kovač je rođena još kao mala, u Beogradu, sredinom druge polovine prošlog veka. Tokom ranog detinjstva često su je smarali neki tatini prijatelji, anonimusi, poput Zdravka i Zlatka, koji su pevali tužne pesmice i zahtevali tišinu u stanu. Kako je zbog toga bila onemogućena da sa drugaricama igra fudbal u dnevnoj sobi, odlučila je da nauči da svira klavir.

Publika u Srbiji je prvi susret sa Aleksandrom i njenom sestrom Kristinom imala sredinom devedesetih godina. Njihova pojava je predstavljala dugo očekivano svetlo u mraku tadašnje muzičke produkcije. Nedugo zatim, Aleksandra je nastavila solo karijeru. Pored hitova pisanih za sebe, komponovala je muziku za veliki broj pozorišnih predstava, a 2006. godine, nakon albuma "Med i mleko", dobija i nagradu MTV Europe.

I danas, svako pojavljivanje Aleksandre Kovač odiše optimizmom i velikom količinom pozitivne energije. One energije, koja nam je u trenutnoj situaciji preko potrebna, a koja nam veoma nedostaje.

MS: Draga Aleksandra, kada kažeš "moja Srbija", na šta prvo pomisliš?

AK: Rođena sam i odrasla u staroj Jugoslaviji, i naučena sam da volim i poštujem ljude na osnovu njihovog srca, duše i intelekta, a ne pripadnosti narodu ili rasi. Živela sam po celom svetu, i smatram se stanovnikom planete Zemlje, a kuća mi je tamo gde mi je omogućeno da stvaram, napredujem i činim sretnom sebe i druge. Trenutno su to Srbija i Beograd, u koji sam ceo život zaljubljena, jer sam u njemu odrasla i naučila šta znači živeti u gradu koji poseduje duh i šarm. Kada budem osetila da mi ova sredina više ne pruža stimulans, potražiću neke nove predele i mogućnosti.

MS: Prema našem istraživanju, više od dve trećine mladih u našoj zemlji ne putuje nigde po Srbiji osim u rodno mesto roditelja. Da li možeš da nam nabrojiš nekoliko mesta u Srbiji koja bi im preporučila da svakako vide?

AK: Volim jug Srbije, odatle vodim poreklo, sa mamine strane, koja je rođena u Beogradu, ali je njen otac rođen u malom selu sa velikim imenom, Velikom Bonjincu, kod Babušnice. Tamo sam provodila mnoga leta kao devojčica, obožavala da provodim vreme na polju i gumnu, da berem divlje kupine i jagode, pela se na planinu Bučje, sa koje se vidi nepregledno zeleno prostranstvo i uživala u svežem vazduhu. Ovog leta idem tamo, posle 20 godina. A na severu, to je Subotica, grad u kome vlada mir i lepo vaspitanje, i u kome žive fini i obrazovani ljudi.

MS: Obišla si puno evropskih zemalja. Koje zemlje i koji gradovi će ti najduže ostati u sećanju?

AK: U Londonu sam živela dugi niz godina, i ovaj grad smatram svojom drugom kućom. Ne prođe šest meseci da ne odem tamo na par dana. Volim njegove ulice, parkove, pabove, muzeje... u tom gradu se nikada nisam osetila usamljeno. Takvo isto osećanje sam doživela i u New York-u, gde sam po prvi put pomislila, mogu baš sve.

Volim jedan gradić na severu Norveške, Tromso, u koji kad odete, pomislite da ste na drugoj planeti okovanoj snežnim vrhovima, okeanom i ljudima koji nikada ne stare. Snežni raj na 1500 km od Severnog pola.

MS: Koji naši proizvodi ti nedostaju kada si u inostranstvu?

AK: Vezana sam za Beograd, i svaki put kada negde odem, želim da mu se opet vratim. Uvek mi nedostaje odlazak na Kalenićevu pijacu nedeljom, probanje mladog sira, kupovanje zeleniša i ribe, i nehajno ćaskanje sa prodavcima. Šetnja moje kuce Malene po vračarskim parkovima, i druženje sa komšijama dok ispijamo čaj i kafu. Mi živimo po sistemu koji ne postoji nigde drugde na svetu, u nekoj vrsti uređenog haosa, na koji smo navikli i koji ima svoje draži. Život u inostranstvu podrazumeva organizaciju i disciplinu, i ne bi nam škodilo da malo učimo od zemalja koje žive mnogo bolje od nas, a opet da zadržimo duh i šarm.

MS: Šta bi navela kao najjače brendove Srbije?

AK: Naši ljudi su naše najveće bogatstvo, samo što se u njih najmanje ulaže, zbog čega imamo odliv intelektualaca, umetnika, sportista i naučnika u neke druge zemlje, koje prepoznaju njihove telante i umeće, i samim tim profitiraju.

MS: Pre par meseci je izašao tvoj novi album. Gde naši čitaoci mogu da ga nabave?

AK: Moja „U mojoj sobi" se moze naručiti preko mog sajta www.aleksandrakovac.com, i kupiti u muzičkim prodavnicama. Na žalost, samo par dana nakon izlaska izdanja, na internetu se pojavilo više od 250 sajtova za besplatno i bespravno downloadovanje moje muzike, ali to je slučaj i sa svetskim izdanjima. Borim se za svoju muziku beskompromisno, jer verujem u njen kvalitet i poruku, svim srcem.

MS: Beograđani su mogli da uživaju u tvojoj muzici krajem marta u Domu omladine. Da li planiraš uskoro neke nove koncerte u Srbiji?

AK: S obzirom da Roman Goršek i ja radimo celokupnu produkciju mojih albuma, koncerata, turneja i spotova, vrlo je teško bilo šta uraditi. Nemamo pomoć ni sa jedne strane, i to je primer o kome sam malopre govorila. Imam podršku publike i ljudi koji poštuju i vole ono što radim, ali ne i podršku institucija i države u kojoj živim.

MS: Svedoci smo da na televizijama ima sve više rialiti programa, a sve manje kulturno obrazovnih emisija. Kakvo je tvoje mišljenje o tome?

AK: Mediji su delom krivci za uništavanje kulture u Srbiji. Treba ponuditi kvalitet u raznim oblicima i stilovima, pa pustiti da ljudi sami izaberu šta će čitati, slušati i o čemu će razmišljati. Za sada postoji samo kvantitet, ali ne i kvalitet programa.

MS: Ukoliko bi imala uticaj na vodeće muzičke urednike medija u Srbiji, šta bi im preporučila da rade u cilju promocije mladih talentovanih muzičara? Koji su to muzičari kojima bi ti dala posebnu šansu?

AK: Svim onim muzičarima koji rade kvalitetnu muziku. U mojoj školi ima barem 10 mladih ljudi koji svaki zaslužuje po jedan odličan i komercijalan album, ali niko ne želi da uloži novac u mlade ljude, tako da je na meni i Romanu da pomognemo svakom za koga mislimo da ima talenta. Nisu problem programi i emisije koji forsiraju turbo folk, već oni drugi, koji se predstavljaju za promotere svetske i moderne muzike. Veliki broj tih ljudi su amateri i uglavnom forsiraju besperspektivne izvođace.

MS: Nedavno si pokrenula školu pevanja "Beogradski glas". Ko sve može da se prijavi?

AK: Moja škola pevanja okuplja ljude i decu svih starosnih dobi, iz različitih sredina, koje sve povezuje ogromna ljubav prema muzici i želja da pravilno koriste svoj glas i uživaju u pevanju.

MS: Šta je to zbog čega bi trebalo da pošaljem svoje klince kod tebe u školicu, osim da mogu mirno da ležim i da gledam utakmicu?

AK: Moj sistem rada sam zasnovala na svemu onome što sam sama učila baveći se ovim poslom i pevanjem više od 20 godina ovde i u inostranstvu. Radi se po sistemima koji se koriste za rad sa talentovanom decom u zapadnim zemljama koje sam ja prevela i prilagodila domaćem podneblju. Program obuhvata zagrevanje tela, „gimnastiku disanja", postavku glasa i pravilno korišćenje, kao i rad na svakom segmentu pojedinačno, dikciji, rezonanci, ekspresiji, dinamici i frazi. Nije lako, ali je vrlo zanimljivo. Hor Beogradski Glas izdaje svoj prvi album početkom juna 2010. i ovo će biti jedan kvalitetan dečiji ablum, po uzoru na albume koji se za decu prave u svetu.

MS: 6x8 :)

AK: 48:), uvek sam iz matematike imala trojku, ali sam volela tablicu množenja!

MS: Hvala ti na izdvojenom vremenu. Šta bi za kraj poručila našim čitaocima?

AK: Da pronađu onu jednu stvar koja ih vodi kroz život, i čini sretnim ljudima, i da nikad ne skrenu sa svog puta, ma kako teško bilo. I da vode računa o sebi, svojim komšijama, svom gradu i svojoj zemlji. Samo od nas zavisi u kakvom svetu živimo i kakav svet ostavljamo generacijama koje dolaze!

U proteklih pet godina, zahvaljujući socijalnom programu, kompaniju su napustila 863 radnika. Zbog povećanog obima posla, sa velikim izgledima na potpisivanje novih ugovora za isporuku gotovih proizvoda i izradu pozicija za kooperaciju u oblasti kovanja, livenja i drugih delatnosti, sada se zaposljavaju novi radnici, čime se poboljšava i starosna struktura zaposlenih.

Sloboda, po ugovorima na određeno i neodređeno vreme, zapošljava 1.423 radnika i još 397 osoba angažovanih preko omladinske zadruge. Prosečno isplaćena neto zarade za prvih sedam meseci ove godine dostigla je 33.926 dinara.

Sve to je još daleko od najboljih vremena, kada je u fabrici radilo više od 6.000 ljudi, ali je značajan pokazatelj oporavka i razvoja posle NATO bombardovanja, kada je uništeno oko 80 odsto proizvodnih kapaciteta.

Proces privatizacije civilnog dela preduzeća, "Sloboda aparati", je u završnoj fazi i odluke o konačnoj sudbini te fabrike trebalo bi da budu donete pre kraja godine.

Po okončanju čitavog postupka biće poznato da li će kompanija Sloboda, kao jedno od šest vojnih preduzeća proglašenih za privredna društva od posebnog značaja za odbranu zemlje, nastaviti i proizvodnju kućnih aparata, ili će tu delatnost prepustiti nekom drugom.

U toku je realizacija programa doopremanja i osposobljavanja proizvodnih kapaciteta, prema kome, u prvoj fazi, u građevinske objekte i modernu opremu treba da se investira oko 705 miliona dinara.

Svrha ovih ulaganja je da se optimalno prošire kapaciteti, poveća obim proizvodnje, postigne maksimalna ušteda u potrošnji energenata, poboljšaju zaštita životne sredine i bezbednost na radu.

Izvor: Agropress

Za prvih sedam meseci ove godine Srbija je izvezla poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 1,1 milijardu dolara, a uvezla za 558 miliona dolara, pokazuju podaci Privredne komore Srbije. Stručnjaci za agrar ističu da Srbija od izvoza voća i voćnih prerađevina može da napravi i mnogo ozbiljnije poslovne rezultate i da država o tome treba da povede računa.

Posmatrano po odsecima, u izvozu dominiraju voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 253,3 miliona dolara i žitarice i proizvodi na bazi žitarica, u vrednosti od 252,1 milion dolara. kaže saradnik u Centru za naučno istraživački rad PKS, Vojislav Stanković.

Ako bi se povećale subvencije i uvela nova tehnologija, izvoz voća i prerađevina od voća dostigao bi u roku od tri do pet godina milijardu dolara.

Prema njegovoj oceni, ako bi se povećale subvencije i uvela nova tehnologija, izvoz voća i prerađevina od voća dostigao bi u roku od tri do pet godina milijardu dolara.

"Imamo izuzetno kvalitetno voće koje se po ukusu razlikuje od onog proizvedenog u pojedinim zemljama zapadne Evrope. Na svetskom tržištu vlada velika tražnja za prerađevinama od voća. To se pre svega odnosi na sušeno voće, zatim džemove, pekmeze, marmelade i slatko. Tu imamo nesagledive mogućnosti jer se u Srbiji znatan procenat voća za industrijsku preradu baca", rekao je Stanković.

Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede tvrdi da bi naš adut na tržištu Evrope moglo da bude pre svega šumsko voće, jagode, maline, borovnice.

"Ako Srbija treba da bude zadovoljna što proizvodi samo za 7,5 miliona potrošača, šta će da rade Japanci ili Kinezi, koji imaju oko sedam do osam puta manje oranica po stanovniku."

"Šljiva je takođe adut, kao i jabuke i grožđe. Možemo da se ugledamo na Špance, koji su sa kajsijom napravili pravi bum. Proizvode je i svežu i sušenu, prave od nje džem, sok, slatko... To je recept i za nas. Za evropsko tržište atraktivna je i organska hrana, ali su tu ulaganja velika. Srbija bi mogla da ponudi i med, kao i tvrde sireve, proizvedene na tradicionalan način", rekla je Hamović.

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić apeluje na nadležne da prestanu da izjavljuju da Srbija ne treba da brine jer proizvodi dovoljno hrane za sebe, zato što je to „samoubilačko opravdanje".

"Ako Srbija treba da bude zadovoljna što proizvodi samo za 7,5 miliona potrošača, šta će da rade Japanci ili Kinezi, koji imaju oko sedam do osam puta manje oranica po stanovniku. Šansu imamo ako u Evropi pošaljemo sveže voće. Jer, mi sa našim prinosima ne možemo da izdržimo konkurenciju izuzimajući savremene plantažne zasade poput „Delta agrara" u Čelarevu i novog zasada u Maloj Remeti na Fruškoj gori", kaže Ševarlić.

Izvor: Tanjug

Svetski dan turizma obeležen je u Srbiji dodeljivanjem tradicionalnih nagrada "Turistički cvet".

Državni sekretar za turizam Goran Petković i direktorka Turističke organizacije Srbije (TOS) Gordana Plamenac uručili su u ponedeljak, na Svetski dan turizma, nagrade Turistički cvet za doprinos razvoju turizma Srbije, koje svake godine dodeljuje TOS.

Nagrađena je Turistička organizacija Zlatibora, jer je izgradila savremeni poslovno turistički centar za obuku učenika, kao i ski-centar sa žičarama na Torniku, prilaze, staze i potpisala ugovore o saradnji sa Novim Sadom, Ljubljanom, Banja Lukom, Skopljem, Podgoricom i Herceg Novim.

U kategoriji događaja, nagrada je pripala manifestaciji Velikogospojinski dani, koja se 17 godina održava u Novom Bečeju i gde je sa jačanjem infrastrukture rasla i uključenost lokalnog stanovništva u prataće deletnosti.

Najbolji hotelski objekat za smeštaj u protekloj godini bio je "Zlatibor Mona ", koji je kategorisan sa četiri zvezdice, a u poslednjih godinu dana imao je prosečnu popunjenost oko 75 odsto.

U kategoriji restorana, pobedio je "Rakia bar" iz Beograda , koji je organizovao tri "Rakija festa" , najveća u regionu, a osmislio je i poseban turistički izlet.

Za najbolje seosko turističko domaćinstvo proglašeni su "Rajski konaci" u Leušićima na Suvoboru, koje pored smeštaja, za goste organizuje i razne događaje.

Najbolja turistička agencija u protekloj godini je "Glob metropoliten turs", koja je pokrenula projekat "Mozaik Srbije" sa ciljem da domaće turiste kroz izlete upozna sa turističkom ponudom zemlje.

Za predstavljanje Srbije putem medija, nagrađeno je Udruženje "Seoski turizam Srbije" za pokretanje sajta http://www.selo.rs, preko kojeg je moguće vršenje rezervacije i plaćanja.

Nagrađeni su i suvenir male vrednosti - zvončići od gline "lala i sosa", kao suvenir velike vrednosti -ćilimska šustikla sa šarom pirotskog ćilima.

Turistički cvet za inovaciju pripala je beogradskim griterima (domaćinima) -mladim volonterima koji pokazuju Beograd stranim turistima, dok su za uređenost ambijentalnih celina nagrađeni specijalni rezervat prirode "Zasavica", o kojem brinu gorani Sremske Mitrovice, i opština Surčin jer je prostornim planom opredeljna za turizam.

Nagrada za pojedinca koji je najviše doprineo razvoju turizma pripala je dosadašnjem portparolu Turističke organizacije Beograda, a odnedavno njenom direktoru Dejanu Veselinovu.

Izvor: B92, Novosti

U zemunskoj fabrici autobusa Ikarbus praviće se niskopodni gradski autobus "citea", koji je proglašen za vozilo godine 2011.

Autobus će se praviti u Srbiji prema planu holandske kompanije VDL, koja je nedavno potpisala Memorandum o razumevanju i partnerstvu sa državom Srbijom i Ikarbusom.

Planirano je da „VDL bus Serbia", počne sa radom već 1. januara 2011. Proizvodiće oko 250 autobusa godišnje, 150 gradskih i 100 prigradskih, od čega će 60 odsto biti namenjeno izvozu, a planiran je prihod od 40 miliona evra.

Vim van der Leg, direktor VDL kompanije, potvrđuje će se baš „citea", sa titulom „Autobus 2011" praviti u Srbiji. "Mi smo nedavno potpisali Memorandum u Beogradu sa ministrom Mlađanom Dinkićem i gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom o formiranju zajedničkog preduzeća 'VDL bus Serbia u koje ćemo uložiti 10 miliona evra (Srbija 2,5 miliona). Planiramo da proizvedemo oko 250 autobusa godišnje uz upošljavanje 280 radnika", navodi on.

Van der Leg kaže da je „citea" autobus dug 12 metara sa vrhunskom tehnologijom, sačinjen od novih, laganih materijala, koji se u velikom procentu recikliraju. Ugrađuju se „EEV" motori, niske emisije štetnih gasova, veoma ekonomični i tihi, što je izuzetno važno za gradske uslove.

Kompanija VDL posluje u 16 zemalja i ima 80 mešovitih preduzeća, a autobuse prodaje u 116 zemalja. Broj zaposlenih premašuje 7.000 radnika. Inače, promet holandske kompanije je 1,3 milijarde evra na godišnjem nivou, a udeo na svetskom tržištu oko šest odsto.

Izvor: Beta

Više od 2.000 šporeta iz smederevske fabrike "Milan Blagojević" naći će se do kraja godine u domovima širom Rusije.

Ukupno će do kraja 2010. "Milan Blagojević" prodati oko 100.000 šporeta, od čega će polovina završiti u izvozu, saopštio je smederevski proizvođač šporeta.

"Fabrika je otvorila put na evropska i svetska tržišta stalnim razvojem i prilagođavanjem zahtevima različitih tržišta tako da danas izvozi u više od 20 zemalja u Evropi i svetu", istakla je direktorka "Milana Blagojevića" Sofija Stančić.

 Ona je precizirala da fabrika izvozi u bivše jugoslovenske republike, Nemačku, Rusiju, Ameriku, Češku, Poljsku, Rumuniju. Do kraja godine planira se i ulazak na tržišta Francuske, Belgije, zemalja bivšeg SSSR, Litvanije, Letonije, Ukrajine, Belorusije.

"Milan Blagojević" je proizvođač sa tradicijom dugom 87 godina čiji je najpoznatiji proizvod štednjak na čvrsto gorivo "Smederevac".

Direktorka fabrike rekla je da se "Smederevac" i dalje traži, ali da se traže i novi, visokokvalitetni i moderni proizvodi.

U razvoju novih proizvoda fabrika se oslanja na ispunjavanje svetskih standarda, posebno onih koji se odnose na ograničenje emisije štetnih gasova, smanjenje sadržaja pepela u produktima sagorevanja i povećanje stepena iskorišćenja radi uštede goriva. 

Završene su nominacije za priznanje Moj izbor. Konačne liste po kategorijama ćemo uskoro objaviti.

Zahvaljujemo se svima koji su svojim glasanjem podržali našu akciju.

Šta je "Moj izbor"

Moj izbor je priznanje za najpopularniji brend ili proizvod u kategoriji u kojoj je nominovan. Ovo priznanje dodeljuje udruženje građana Moja Srbija na osnovu glasova potrošača. Cilj priznanja Moj izbor je da pokaže koji su to proizvodi kojima građani naše zemlje poklanjaju najviše poverenja i koje smatraju vrednim prve pozicije u okviru njihove kategorije.

Priznanje Moj izbor se dodeljuje isključivo na osnovu glasova potrošača. Potrošači su krajnji konzumenti proizvoda, što ih čini najrelevantnijima da govore o karakteristikama proizvoda i da ih porede sa drugima. Moj izbor je simbol zadovoljstva kupaca određenim proizvodom, tj. njegovim odonosom cene, kvaliteta, količine, atraktivnošću ambalaže, dostupnosti i svim onim osobinama koje su bitne potrošačima.

Osnovni uslov da neki proizvod postane nosilac priznanja Moj izbor je da  bude domaćeg porekla, odnosno da se po ekonomskoj definiciji domaćeg proizvoda može okarakterisati kao takav. Takođe, ovo priznanje može pripasti i inostranim kompanijama koje posluju u Srbiji ukoliko njihovo poslovanje karakteriše izrazita društvena odgovornost, velike investicije u našu zemlju, znatan broj radnih mesta i sl.

 Nominovanje proizvoda za priznaje Moj izbor

Da bi neki proizvod ili brend ušao u «trku» za priznanje Moj izbor mora pre svega biti nominovan od strane potrošača. Nominovanje će se vršiti putem sajta www.MojIzbor.rs, gde će svaki posetilac moći da predloži svoje favorite u okviru određene kategorije domaćih brendova i proizvoda. Svoje predloge posetioci sajta će dati na osnovu sopstvenog iskustva sa proizvodima određene kategorije.

          Kategorije:

            1.  Mleko i mlečni proizvodi

            2.  Meso i mesne prerađevine

            3.  Supe, začini, šećer, so, brašno i proizvodi od brašna

            4.  Ulje, majonez, margarin, maslac

            5.  Bezalkoholni napici

            6.  Pivo i vino

            7.  Slatkiši i grickalice

            8.  Voće i povrće

            9.  Kozmetika i sredstva za higijenu

            10. Građevinski materijal, boje i lakovi

            11. Odeća i obuća

            12. Nameštaj, bela tehnika

            13. Banke i osiguravajuća društva

            14. Telekomunikacije, internet, tehnički uređaji

            15. Turističke i transportne usluge

            16. Turističke destinacije i atrakcije

Kako potrošači glasaju za proizvode?

Na osnovu nominacija na sajtu www.MojIzbor.rs dobiće se uvid u najčešće nominovane proizvode i brendove. Iz svake kategorije biće izdvojeno nekoliko proizvoda i brendova sa najviše nominacija, koji će se naći u anketnim formularima putem kojih će potrošači glasati. Glasanje će se vršiti dodeljivanjem jednog, dva i tri boda u skladu sa ličnom procenom kupca o kvalitetu, ceni, dizajnu, ambalaži, pristupačnosti i drugim karakteristikama proizvoda.

Anketiranje će se sprovesti u dvadeset gradova u Srbiji, u okviru karavana Birajmo domaće. Karavan Birajmo domaće će trajati 50 dana i tom prilikom naši promo timovi će prevaliti 10.000 km. Timove će činiti obučeni i iskusni anketara, koji će razgovarati sa potrošačima i pomoći im da popune anketni formular. U svakom gradu promoteri će dobiti i pojačanje u timovima u vidu domaćih aktivista, koji će im pomoći da besprekorno sprovedu anketiranje. U toku karavana biće angažovano oko 100 ljudi, što govori o jasnoj nameri da se u toku anketiranja ne ostavi prostora za bilo kakve propuste.

Anketiranje će obuhvatiti 2.000 ispitanika, što je dovoljan uzorak da se dobije realističan uvid u raspoloženje potrošača prema određenom proizvodu.  Broj ispitanika će se menjati i prilagođavati od grada do grada, odnosno biće proporcionalan broju stanovnika svakog od njih. Osim što će nam pokazati koji su to najpolularniji proizvodi u Srbiji, rezultati ankete omogućiće nam da napravimo i presek potrošača po polu, starosti i obrazoanju generalno, kao i po pojedinim regionima i gradovima.

„ BONTON ŠKOLA" Vas poziva na AUDICIJU

u nedelju 26.09.2010.god

na kojoj dodeljuje

10 BESPLATNIH GODIŠNJIH ŠKOLARINA TALENTOVANOJ DECI 

čiji roditelji imaju mala finansijska primanja i nisu u mogućnosti da ih dodatno edukuju.

PRIJAVI SE: 011/ 344 71 26

Kreativni  program  "Bonton škole" obuhvata rad na oblastima : glume, plesa, baleta, pevanja, muzičke kulture,  likovne kulture, engleskog jezika kao i rad na pravilnom držanju tela i lepom ponašanju. Učimo decu da se uz kulturu, lepu reč, znanje i umetničke veštine mogu otvoriti sva vrata sveta, kao i kako da pametno koriste svoje slobodno vreme i da veruju u sebe.

"Bonton škola" je u saradnji sa NURDOR-om, poklonila deci oboleloj od raka koja se nalaze na lečenju u Institutu za majku i dete, edukativni program sastavljen od niza radionica: muzička radionica, pevanje, radionica lepog ponašanja i kreativna radionica. Predavači Škole su pomogli i realizaciju edukativnog programa  "Letnjeg kampa ljubavi i nade" u Ivanjici takođe u saradnji sa NURDOR-om.

Economy, 31. mart 2010.

Dve trećine mladih u našoj zemlji ne putuje nigde po Srbiji van mesta u kome živi, osim u rodno mesto roditelja. Ovo je zaključak zbog koga Udruženje građana Moja Srbija pokreće kampanju pod nazivom „Pokreni se!".

"Naši građani uopšte ne poznaju Srbiju, njene predele, gradove, ljude i običaje, i pored toga što naša zemlja obiluje mogućnostima za kvalitetan odmor", kaže Aleksandar Gubaš, koordinator projekta Pokreni se.

On je naveo da je planiranje odmora u Srbiji daleko manje zahtevno od planiranja odmora u inostranstvu, posebno naglasivši da jednodnevni izleti u okolinu grada ne zahtevaju nikakav poseban plan ni troškove, a garantuju obnavljanje energije, zdravlja, optimizma i osećanja ispunjenosti u svakodnevnom životu.

Projektom Pokreni se! Moja Srbija želi da upozna građane Srbije sa konkretnim destinacijama i manifestacijama u našoj zemlji koje bi svako trebalo da poseti i da skrene pažnju na domaće potencijale za organizaciju odmora i rekreacije.

"Da bismo naše turističke destinacije učinili zanimljivim stranim gostima, pre svega ih moramo približiti građanima Srbije", zaključio je Gubaš.

Provodeći odmor na domaćim destinacijama, mi u njima povećavamo promet i samim tim direktno finansijski doprinosimo domaćem turizmu.

Pored toga, doprinosimo i jačanju lokalnih turističko-ugostiteljskih kapaciteta i razvoju mreže usluga koje stoje na raspolaganju turistima. Time dajemo značajan doprinos stvaranju uslova i za kvalitetnu uslugu stranim turistima.

Prepoznavanjem određenih turističkih destinacija i manifestacija, mi takođe dajemo doprinos širenju njihove pozitivne reputacije. Tako nastaje dobar glas koja stiže i do stranih gostiju. Guča i Exit su prvo postali popularni među domaćim posetiocima, pa su se tek onda i stranci zainteresovali da otkriju u čemu je tajna.

Zašto svojim putovanjem doprinositi razvoju domaćeg turizma?

Naravno, niko od nas ne očekuje da odmor provodimo u Srbiji samo zato da bismo pospešili razvoj domaćeg turizma.

Ideja nam je da promovišemo odmor i putovanja po Srbiji zato što verujemo da tu postoje brojne mogućnosti za kvalitetan provod i ispunjeno vreme, što je samo po sebi dovoljan razlog za preporuku.

Drugi bitan razlog je finansijske prirode, zato što odmor u domaćim turističkim odredištima u principu manje košta. Treći razlog je olakšano planiranje odmora i brža pristupačnost odredišta.

Ovo su sve pravi razlozi za odmor u Srbiji, a doprinos razvoju domaćeg turizma je tu vrlo koristan uzgredni efekt, a ne glavni razlog.

Životni stil kojim živimo u gradskoj sredini nosi mnoge zdravstvene rizike. Cele radne nedelje izloženi smo stalnom pritisku i stresu. Kretanje je ograničeno na javni ili lični prevoz, a velik deo dana prođe u sedenju. To sve ima ozbiljne posledice po kardiovaskularni sistem, kičmu, zglobove, telesnu muskulaturu i organizam u celini. Zbog toga bi bilo poželjno da svakog vikenda, čak i ako ne otputujemo nigde, posvetimo deo vremena rekreaciji, šetnji i jednodnevnim izletima u prirodu.

Bavljenje sportom, rekreacijom i aktivnostima u prirodi stvara zdraviju populaciju, srećnije i zdravije građane, koji sa više optimizma i energije mogu da se uhvate u koštac sa svakodnevnim životnim problemima. Kretanje van grada je neophodno ne samo za fizičko zdravlje, već takođe popravlja raspoloženje i čuva duševni mir.

Zašto putovati van godišnjeg odmora?

Godišnji odmor je duži vremenski period (u proseku 10-15 dana) proveden u opuštanju od redovnih radnih obaveza. On se u pravilu koristi samo jednom godišnje, ili eventualno u dva dela, leti i zimi.

Međutim, mi mnogo češće tokom godine imamo potrebu da se odmorimo od svakodnevnog pritiska, makar na dan-dva. Tu su i državni praznici, zbog kojih nekoliko puta u toku godine dobijemo po par vezanih slobodnih dana.

Mnoge turističke agencije nude praznične ili vikend aranžmane u drugim zemljama, ali nema nikakvog razloga da se takav odmor ne planira i na destinacijama u Srbiji.

Potrebna je samo volja.

Za odmor i putovanja u Srbiji nije potrebno puno novca, već samo volja da se čovek pokrene. Dnevni troškovi boravka u većini naših turističkih mesta jedva da su malo veći od troškova svakodnevnog života pojedinca, a okrepljujući efekat ovako provedenog vremena u potpunosti ispunjava funkciju odmora.

Planiranje odmora u Srbiji je mnogo manje zahtevno od planiranja odmora u inostranstvu. Tome treba dodati da jednodnevni izleti u okolinu grada ne zahtevaju nikakav poseban plan, već samo izdvojeno vreme. Ovakvi prigradski izleti ne koštaju takoreći ništa - troškovi uključuju samo cenu lokalnog prevoza ili par litara goriva - a garantuju nam obnavljanje energije, zdravlja, optimizma i osećanja ispunjenosti u svakodnevnom životu.

Izvor: Tanjug, S media

Udruženje "Moja Srbija" pozvalo je danas gradjane da u godini velike finansijske krize provedu letovanje na nekoj od atraktivnih destinacija u Srbiji, a posebno u Beogradu, koji je u svetu proglašen za grad sa najboljom zabavom.

"Beograd je proglašen za grad sa najboljom zabavom na svetu od strane poznatog turističkog vodiča 'Lonely planet', a to je više nego dobar razlog da se u našoj prestonici provede letnji odmor", izjavio je projekt menadžer "Moje Srbije" Uroš Delić.

Prema njegovom mišljenju, ukoliko odmor ne podrazumeva isključivo slanu vodu, onda prestonica Srbije ima mnogo toga da ponudi.

Kulturni i istorijski spomenici, kupanje na Adi Ciganliji, vožnja turističkim autobusima i brodićima, izletišta, brojne manifestacije i svetski poznat noćni život garantuju da Beograd može pružiti kvalitetan godišnji odmor po pristupačnim cenama.

Zbog toga je "Moja Srbija" kreirala akciju "Letujte u Beogradu" i pozvala mlade iz cele zemlje da letovanje provedu u glavnom gradu, koji im nudi zanimljiv i sadržajan odmor uz daleko manja ulaganja nego da letuju u inostranstvu.

"Dve trećine mladih nije putovalo nigde po Srbiji osim u rodno mesto roditelja", rekao je Delić i dodao da udruženje upravo ovom akcijom želi da predstavi velike mogućnosti koje postoje u Srbiji za provodjenje godišnjeg odmora - od vikend aranžmana, preko zdravstvenog turizma, do rekreacije u prirodi.

Autor: Živa Vekecki
Izvor: Danas

Nije mi trebalo mnogo vremena, a ni truda da ubedim Veru da idemo na berbu grožđa u Vršac. Tokom prethodna tri izleta zavolela je ovaj gradić, saznala i sama nešto o njemu, nešto sam joj ja ispričao, nešto Vikipedija, tek sa solidnim predznanjem krenusmo u Banat . To „predznanje" u najkraćem je bilo:
- Vršac je pravi mali barokni grad, grad kulture, umetnosti i zabave. I danas zadivljuje svojom vekovnom arhitekturom, a u njemu su se rodili velikani poput Paje Jovanovića, Jovana Sterije Popovića, Vaska Pope , Bore Kostića... Vršac je na raskrsnici puteva, te ga dobra veza sa Novim Sadom i Beogradom, i blizina rumunske granice čine interesantnim geografski, kulturno i privredno. Vršac je i grad na putu vina. Prvi vinogradi u ovom području pominju se još polovinom 15. veka. Godine 1494. na dvoru ugarskog kralja Vladislava II, za akov vina plaćeno je 10,5 zlatnih forinti. Turski putopisac Evlija Čelebija 1660. i 1664. godine u svojim putopisima opisuje Vršac i vinograde na bregu, u kojima se rađa rumeno, ukusno i slatko grožđe. Preko 1.750 hektara plantaža vinograda, najveći podrum vina u srednjoj Evropi, daju poseban pečat ovom kraju kao izrazito vinogradarskom. Naročito se ističu sela Veliko Središte i Gudurica, koji zajedno sa Vršcem čine jedan od najinteresantnijih puteva vina u Srbiji (Vršac - Veliko Središte - Gudurica). U njima skoro svaka kuća ima svoj podrum vina, a svako njihovo vino je robna marka za sebe...

Manifestacija poznata u narodu kao Grožđebal ima dugu tradiciju, održava se svake godine, trećeg vikenda u septembru. Prva izložba vina u Vršcu održana je u kafani Kod dva ključa 1857. godine. Još 1952. u Vršcu je organizovan prvi posleratni Kongres jugoslovenskih vinograda i vinara. Ideju za njegovo organizovanje dao je tadašnji sekretar Turističkog saveza Opštine Ljubomir Demšar. Kasnije su u Vršcu održavani i drugi značajni sastanci vinarskih i vinogradarskih stručnjaka, izložbe grožđa i vina, pa i mehanizacije, koja je korišćena za ovu proizvodnju. Negde krajem pedesetih godina inicijativu tadašnjeg direktora Livnice, mašinskog inžinjera Kamenka Papića u Vršcu su počele da se organizuju moto-trke. Tako se, postepeno, došlo i do ideje da se reaktuelizuju vinogradske svečanosti, koje su se pre Drugog svetskog rata organizovale svake godine pod naslovom Veinleze fest (proslava berbe grožđa). Maskota - zaštitna ličnost „berbe" je: Vinko Lozić, koga je stvorio pisac Jovan Sterija Popović, a koji je „direktni potomak boga Bahusa". On je prva ličnost i komandant trodnevne parade i svečanosti, jer na svečanom otvaranju gradonačelnik predaje ključeve grada, koje vraća na svečanom zatvaranju.

Stigli smo u petak uveče i sa domaćinima, bratom Goranom i snajkom Mirom, bili smo na trgu upravo u trenutku kada je gradonačelnik Vršca Čedomir Živković predao ključeve Vinku Loziću. Vatromet je najavljivao dobru zabavu, potom sam malko gledao Ekstra Nenu i slušao Merimu Njegomir, bili su tu na bini i Oliver Njego i Oliver Racko i oni su, naravno, pevali, ali nisam imao vremena ni da ih slušam niti gledam. Krenuli smo put vina i - razočarali se. Bio to jedan veliki vašar i na njemu svega i svačega. Prodavale su se svilene bombone i liciderska srca i kretoš i alva, što me je obradovalo i podsetilo na detinjstvo, ali su me jaganjci i prasići koji su se vrteli na ražnju uz ritam truba ubrzo vratili u surovu stvarnost. Kao što rekoh bilo je tu svega i svačega, najviše robe sa pančevačkog buvljaka, a najmanje grožđa i vina. Na prste jedne ruke mogli su se prebrojati štandovi na kojima se moglo kupiti grožđe, a još samo jedan ili dva prsta trebalo je dodati za štandove sa vinom.

Ništa bolje nije bilo ni u subotu niti u nedelju, opor utisak nije popravio ni dolazak ćerke i unuka. Naprotiv, ni Ivani ni Ognjenu nisam mogao da pokažem ni grožđe ni vino, tek sam unuku kupio jednu plišanu kucu, a za nju nije morao da dolazi u Vršac, mogao sam to da mu kupim i u Beogradu i u Pančevu i... Ako Vrščani žele da im i moj unuk bude redovan gost kao što sam to bio ja, moraće da se vrate grožđu i vinu. Vašara ima na pretek, da ne kažem da je cela Srbija jedan veliki vašar, a iz Vršca mora da stigne glas da u vinu leži spas. Samo tako, sa grožđem i vinom, može opstati Grožđebal, inače...

Od svog osnivanja 1967. godine, Bitef (Beogradski Internacionalni Teatarski Festival) je neprekidno pratio i podržavao najnovije pozorišne tendencije. Rastući i razvijajući se, postajao je jedan od najvećih i najvažnijih evropskih festivala. Već više od četiri decenije svog postojanja Bitef prevazilazi sve političke i kulturne barijere i uspešno ide u korak sa burnom evolucijom pozorišne umetnosti. Zbog toga istoriju Bitefa možemo nazvati istorijom savremenog teatra.

Bitef je jedan od retkih festivala koji obuhvata kako eksperimentalne, tako i tradicionalne forme. Revolucionarnih šezdesetih i sedamdesetih godina, gledaoci su imali priliku da vide neke od najhrabrijih scenskih eksperimenata koji su vodili ka razaranju dramske forme, ali takođe i značajna klasična ostvarenja, kao i predstave tradicionalnog orijentalnog teatra. Tokom osamdesetih i devedesetih, Bitef je predstavio najviše domete postmodernog teatra i plesa. Čak i u vreme političko-ekonomske krize i embarga, Bitef je uspevao da promoviše najviše kulturne vrednosti i dovede u Beograd neka od najvećih imena svetske izvođačke scene. U prvoj deceniji XX veka Bitef prikazuje nova i inovativna dostignuća svetskog 'mejnstrima', predstave postdramskog i neverbalnog scenskog izraza, kao i one realizovane uz pomoć novih tehnologija, otvorivši tako vrata virtuelnoj stvarnosti 'sajber' teatra.

Tokom svih ovih godina, Bitef je sačuvao svoje mesto u porodici najznačajnijih svetskih festivala. Za kontinuitet i kvalitet njegovih nastojanja, Evropska fondacija "Premio Europa per il Teatro" je 1999. godine Bitefu uručila Specijalnu nagradu. Umesto opširnog izlaganja istorije Bitefa, dovoljno je samo nabrojati imena umetnika koji su u proteklih 40 godina, zahvaljujući ovom festivalu, posetili Beograd. Neki od njih otkriveni su upravo na Bitefu, dok je za druge ovaj festival bio još jedna u nizu potvrda njihovog umetničkog značaja i vrednosti.

Bitef je internacionalni festival izvođačkih umetnosti, osnovan 1967. godine odlukom Skupštine grada Beograda kao stalna manifestacija od posebnog značaja za Grad. Održava se svake godine u septembru.

Osnovni cilj Bitefa je da predstavi najznačajnije autore, produkcije i fenomene savremene izvođačke scene. Na taj način Bitef inicira i promoviše različite pristupe teatru, širi granice kulturnih identiteta i kreira mapu profesionalnih kontakata. Bitef takođe podstiče razvoj srpske scene izvođačkih umetnosti i doprinosi njenoj potpunijoj afirmaciji u evropskom, kao i širem međunarodnom kontekstu.

Sredstva za održavanje Bitefa obezbeđuje Skupština grada Beograda (oko 50%), Ministarstvo kulture Republike Srbije (oko 20%), Ambasade i strani kulturni centri i donatori i sponzori. Generalni pokrovitelj Bitefa je JAT Airways - jedno od najuspešnijih strateških partnerstva kulture i poslovnog sektora u Srbiji. Uspešan primer strateškog partnerstva kulture i marketing agencije jeste saradnja Bitefa i agencije New Moment - New Ideas koja je nosilac novog vizuelnog identiteta festivala zasnovanog na dizajnu Slobodana Mašića koji je ovaj autor uradio za potrebe 5. Bitefa.

Bitef nema status pravnog tela, a njegova produkcija poverena je Bitef teatru koji broji 22 stalno zaposlena i između 40 i 100 honorarnih saradnika u sezoni. Bitef teatar je u poslednjih nekoliko godina kao koproducent ostvario izuzetno značajnu međunarodnu saradnju u projektima kao što su: ENPARTS (Kultura 2007-2013), predstava "Manjak prostora" u režiji Kristofa Martalera, predstava "Sluga dvaju gospodara" u režiji Andea Paćota, predstava "Veliki fajront" u režiji Kristijana Papkea.

Radom Bitefa upravlja Odbor, koga sačinjavaju predsednik i četiri člana. Odbor, kao i umetničkog direktora Bitefa, imenuje Skupština grada Beograda na period od četiri godine.

Program festivala se održava na različitim gradskim lokacijama, pozorišnim kao i drugim originalnim prostorima. Od prošle godine Bitef je započeo program regionalne saradnje koji podrazumeva izvođenje značajnih predstava u okolnim regionalnim centrima (Novi Sad, Niš), održavanje regionalnih pres konferencija (Ljubljana).

Sve o Bitefu:

www.Bitef.rs

Po drugi put smo brendirali autobuse GSP-a, u saradnji sa firmom Masel, u periodu maj-avgust 2010.

Po drugi put smo brendirali autobuse GSP-a, u saradnji sa firmom Masel, u periodu maj-avgust 2010.

Kao što ste već navikli, i sledeće nedelje će Moja Srbija u okviru emisije Jelen top 10 obezbediti za Vas nove, zanimljive poklone.

U nedelju 19. septembra, očekuje vas specijalno izdanje emisije Jelen Top 10, posvećeno Jelen Live-u, koji za sve ljubitelje dobrog zvuka u Beograd dovodi čuveni hard-rok bend Guns n' Roses. Lazar Sakan i njegova ovonedeljna gošća voditeljka, novinarka, a od skoro i književnica Una Senić, podsetiće vas na neke od najpoznatijih hitova ove velike grupe i ugostiti Jadranku Janković, jednu od najvećih legendi domaćeg rok novinarstva i verovatno prvog hevi metal VJ na Balkanu. Jedan u nizu bendova koje je krajem osamdesetih Jadranka imala priliku da intervjuiše je i bend Guns n' Roses. Uz zvuke dobro poznatih balada, ali i malo „tvrđih“ numera ovog velikog benda, saznajte iz prve ruke kako Jadranka pamti Axl-a, Slash-a, Duff-a i ostale članove Guns-a, kao i šta možemo da očekujemo od njih 23. septembra u Beogradskoj Areni. Čućete i druge zanimljive priče o velikim muzičkim zvezdama, šta se krije iza zahteva na njihovim rider listama pred nastupe i koji intervju Jadranka smatra posebno interesantnim. Ne propustite novo izdanje Jelen Top 10!
Voditelj emisije Jelen Top 10: Lazar Sakan
RTS, drugi program, 22:05

Za učešće u novom kvizu KLIKNITE OVDE

Jelen Top 10 lista / 12. septembar 2010.

1. Haiti Kanpe - Listen

2. Trans Balkan Desorgation - All up

3. Zemlja gruva - Kako bilo

4. Multietnicka atrakcija - Minijaturna gradjevina

5. Leo Martin (Laura 2000  remix) - Ima Vremena

6. Milan Mumin - Tha sign is back

6. Struka - Kao san

7. SevdahBABY feat. Annette & Djix - Najbolja pesma

8. Hypnotized - Find someone else

9. Figlio di Puttana - Se vidimo

10. Mirko Lukovic - Divlji

Predlog:  Izdrzi ribice - Pustinje

Obaveštavamo Vas da će se poslednjeg vikenda u mesecu, 27 i 28.avgusta 2010.godine održati Adrenalin Music & Tattoo Live Fest, na prostoru Žitomlina (Dunavski Kej 43).

Tokom dva dana festivala, posetioci će imati prilike da vide preko 20 izvođača i da uživaju u preko 20 sati odlične muzike. Moći će da po izuzetno pristupačnoj ceni, čuju neke od najboljih grupa sa prostora bivše Jugoslavije i uživaju u setovima cenjenih evropskih DJ-eva. Pored toga, veliki broj tattoo majstora imaće svoje štandove na kojima će posetioci moći da se upoznaju sa njihovim radom.

Prvi "Adrenalin Music & Tattoo Live Fest" održaće se 27 i 28.avgusta na prostoru Žitomlina (Dunavski Kej 43), na dva stejdža. Program počinje u 17h i traje do 4h narednog dana.

Prodaja karata počinje 2. avgusta, po ceni od 750 dinara za jednodnevne ulaznice i 1200 dinara za oba dana festivala.

Prodajna mesta za kupovinu karata su: Dom Omladine (Beograd), Felix Shop (Beograd), Mungos (Novi Sad), Dom Omladine (Kragujevac) , Eventim (širom Srbije).

Program festivala

GLAVNA BINA:

Petak, 27.08.2010.
18:15 Zaa
19:00 Čovek Bez Sluha
20:00 Goribor
21:15 Atheist Rep
22:45 Block Out
00:30 Kanda Kodza i Nebojša
02:15 Let 3

Subota, 28.08.2010.
18:15 Straight Jackin
19:15 E-play
20:15 Six Pack
21:30 SMF
22:45 Lollobrigida
00:15 Bjesovi
02:00 Goblini

EBM/ELECTRO/DARK  D.J stage

Petak, 27.08.2010.
DJ Faderhead [DE] 
DJ Dark Energy [EBM/Futurepop/Electro]
DJ BamHazard[Dark Wave/EBM]
B.D.D.A. [Futurepop/EBM] 

Subota, 28.08.2010.
DJ SCRAG! [AUT] [Old School EBM/Dark Indie]
DJ END [HR] (industrial /ebm) "Pure Electro" 
DJane Redlilly [HR] (oldschool ebm/electro) 
DJ Gavra [Dark Wave,EBM,Electro]
DJ ELDER [EBM/Futurepop]

Više informacija na adrenalinlivefest@gmail.com

Projekat muzejskog voza "Romantika" ustanovljen je 1996. godine sa ciljem da se u putničkom saobraćaju, po uzoru na neke strane železničke uprave, ponude atraktivna putovanja, sačuvanom i restauriranom garniturom voza sa početka prošlog veka. 

Parne lokomotive potiču iz 1917, 1922, 1944. godine. Kompozicije sadrže vagone I, II i III  razreda, kao i vagon restorane. Kapacitet voza je 550 putnika.

"Romantika" saobraća od aprila do oktobra meseca svake subote i nedelje po unapred utvrđenom planu. Polazna stanica je Beograd, a jednodnevni izleti se organizuju ka Sremskim Karlovcima, Vršcu, Paliću, Beloj Crkvi, Beškoj (Krčedinska ada), Despotovcu, Jagodini, Ovčar banji, Šarganskoj osmici i Smederevu. Plan polazaka se pre svake sezone usklađuje sa kalendarom manifestacija u navedenim mestima.

Karte za "Romantiku" možete kupiti na šalteru 19 Železničke stanice Beograd, i u Agencija KSR Beogradturs (Milovana Milovanovića 5).

Osim pojedinačnih karata, moguć je zakup čitavog voza, na izabranoj relaciji i izabranim vremenima polaska i povratka voza.

Više informacija: www.zeleznicesrbije.com

Mail: romantika@srbrail.rs

Tel: 011/ 3620-953;  011/ 3616-928

U Beogradu se svake subote i nedelje u 18h održava Klas piknik u Zoo vrtu. Organizator je kompanija Atom Productions u saradnji sa Beogradskim zoološkim vrtom.

Ovo je događaj koji okuplja porodice, njihove prijatelje, zaljubljene, sve one koji žele da pobegnu od gradske buke i uživaju u društvu svojih bližnjih.

Klas piknik Vam omogućava da na velikom ekranu slike visokog kvaliteta, pogledate premijerno epizodu serijala Belgrade ZOO. Ukoliko niste poneli svoju hranu i piće Pekare Klas su obezbedile isto po promo cenama, a svi posetioci imaju mogućnost da osvoje prelepu piknik korpu koja sadrži sve što vam je potrebno za jedan piknik u dvoje (stoljnjak, naravno karo belo-crveni, dve flaše vina, crveno i belo, sir, voće, posuđe, naravno i Klasove proizvode itd.)

Svake večeri stižu i specijalni gosti, bilo da su to ljudi ili životinje, ili i jedni i drugi, sa kojima se družimo i od kojih učimo.

Novac od prodatih karata je vid podrške Beogradskom zoološkom vrtu. Učestvujte i Vi!

Za više informacija pogledajte Facebook stranicu Klas piknik u Zoo vrtu.

Belgrade Beer Fest^TM je po prosečnoj poseti najveći muzički festival u Evropi. Za 5 dana koliko traje, Festival poseti preko 500.000 ljudi. Ovakvu posećenost Festival ima zahvaljujući svojim osnovnim principima - besplatnom ulazu, raznovrsnom muzičkom programu i širokoj ponudi domaćih i inostranih pivskih brendova.

Belgrade Beer Fest^TM je osnovan 2003. godine. Za sedam godina postojanja preko 3.000.000 posetilaca moglo je da vidi više od 350 besplatnih muzičkih nastupa, degustira preko 70 brendova piva i učestvuje u brojnim društvenim kampanjama.

Festival je dobio mnogobrojna priznanja. Među njima je preporuka britanskog lista the Independent, koji je Belgrade Beer Fest^TM 2005. godine uvrstio među 20 svetskih događaja koje bi obavezno trebalo posetiti. Profesor Dennis Wilcox, u svojoj knjizi "PR Strategies and Tactics" koja se koristi na preko 350 univerziteta širom planete, naveo je Belgrade Beer Fest^TM kao pozitivan primer marketinga i PR kampanje. Povodom velike društvene kampanje "Biram da recikliram", čiji su ciljevi bili da se ojača ekološka svest građana i kupe reciklažni kontejneri za beogradske škole, Festival je od marketinškog časopisa "Taboo" dobio 2009. godine nagradu za marketinški događaj godine.

Belgrade Beer Fest^TM se etablirao kao jedan od najznačajnijih segmenata turističke ponude Srbije, te kao brend koji radi na promovisanju zemlje i jačanju njenog imidža.

Sve o festivalu možete saznati na sajtu:

www.BelgradeBeerFest.com

«To je čudo. Taj pohod. Koji traje. Koji ne prestaje...» - kazivao je pesnik Branko V. Radičević 1994. godine, domaćin tadašnjeg - 34. po redu Dragačevskog sabora trubača u Guči. A već je pet decenija tog velikog, saborskog, pohoda koji traje i širi žestoke vibracije brojnih orkestara...

Na samom početku jubilarnog Sabora, 13.avgusta, biće otvoren jedinstveni muzej trube i promovisana monografija ''Guča - pola veka sabora trubača''. Takođe će biti otkriven i spomenik Desimiru Tošiću, prvom pobedniku Dragačevskog sabora trubača.

Sabor će u subotu 14-og otvoriti trubački orkestar Dejana Petrovića, prošlogodišnjeg pobednika. Tada počinje urnebes koji će trajati čak deset noći i kada će Gučom prodefilovati stotine hiljade zaljubljenika u zvuk trube i jedinstvenu atmosferu ovog festivala. Ove godine će na Saboru nastupati i najpoznatiji izvođači ove muzike, iz zemlje i inostranstva. Izdvajamo nastupe: Markovića seniora i juniora, Šantela (Nemačka), Zdravka Čolića, Gorana Bregovića, Manjifika (Slovenija) i mnogih drugih. Petak, 20.avgust, je rezervisan za zajednički nastup svih učesnika; svi će dobro zapamtiti žmarce koji će poći niz telo kada zagrmi stotinu truba. Finale Sabora je zakazano za subotu 21.avgust, kada će nastupiti i ''šumadijski slavuj'' - Miroslav Ilić.

Specifičnost ovogodišnjeg Sabora je takmičenje za prvu trubu sveta koje će biti održano 19.avgusta, a svi učesnici sviraće dve numere, jednu iz zemlje iz koje dolaze, a drugu srpsku. Na Saboru će pored domaćih, učestvovati i orkestri iz Rusije, Rumunije, Bugarske, Slovenije, Poljske, Meksika, SAD, Australije, Nemačke, Francuske i Austrije.

U Guči će se takmičiti i omladinski i pionirski orkestri, ali i zdravičari; svoja dela će izlagati slikari, vajari i zanatlije. Posetioci će moći da vide i autentične narodnje nošnje, da prisustvuju starim običajima i tako dožive utisak o tome kako se nekada živelo u ovom delu Srbije.

Predsednik opštine Lučani i prvi čovek saborskog odbora, Slobodan Jolović, najavljuje neviđeni muzički spektakl i vrhunsku zabavu. „Poznato je da sa pripremama za Sabor počinjemo odmah kada se spuste zavese prethodnog. Ove godine smo i dodatno angažovani zbog izbora za najbolju trubu sveta i na kraju zbog jubileja koji slavimo - 50 godina postojanja". Organizatori očekuju da ovogodišnja poseta daleko premaši pola miliona saboraša, pa je stoga i produženo vreme trajanja Sabora, a program obogaćen zanimljivim kulturnim i zabavnim sadržajima, kako kažu ''za sve generacije i sve ukuse''.

Nesumnjivo je da će svaki dan biti u znaku trube i srpskih specijaliteta. Kupus iz zemljanog lonca, rakija, pivo i pečenje, detalji koji su postali zaštitni znak Sabora i, naravno, neponovljivo dobra atmosfera koju mogu da razumeju samo oni koji su već pohodili Guču.

A sve je počelo davne 1961. godine, sa namerom da se čuva i neguje tradiciju sviranja trube kao oblik izvorne narodne umetnosti. Takmičila su se četiri orkestra, svi iz Dragačeva. Pored trubačkog takmičenja, organizovana je i izložba domaće radinosti, poljoprivrednih proizvoda, izbor najlepše narodne nošnje, narodni višeboj.

Uporedo sa porastom broja učesnika - trubača, proširivan je program Sabora: likovne izložbe (od 1970), predstavljanje knjiga i publikacija (od 1979), takmičenje zdravičara (od 1985), brojni koncerti i priredbe. Zajedno sa trubačima, na Sabor su počeli da pristižu gosti - trubački orkestri, kulturno umetnička društva, pevačke grupe, solisti i likovni umetnici iz raznih krajeva Srbije, bivše Jugoslavije, a od 1987. godine i iz čitavog sveta.

Povećanje broja učesnika, proširivanje programskih sadržaja, uz redovno promovisanje Sabora, u zemlji i svetu, dovodilo je i do stalnog porasta broja posetilaca. Danas se broj učesnika u svim saborskim programima kreće oko 2000, a posetioci se broje stotinama hiljada - među njima i strani turisti čiji se broj meri desetinama hiljada. Među posetiocima Sabora su istaknute javne ličnosti - muzičari, slikari, književnici, pozorišni ii filmski umetnici, sportisti, novinari, privrednici, biznismeni, političari, diplomate...

Po svom sadržaju, načinu organizovanja, učesnicima i posetiocima Sabor trubača je postao manifestacija od nacionalnog značaja i karaktera. Po nekim ocenama, Sabor je najveći festival trube u svetu, a treći po veličini etno festival u svetu (posle Karnevala u Rio de Žaneiru i Oktoberfesta u Minhenu). Iniciran sa idejom negovanja tradicionalne muzike, Sabor trubača je prošao šarolik evolutivni put, da bi danas, u vreme ekstremnih uticaja estradne muzike i masovne (ne)kulture, organizatori uspeli da ga vrate na temeljne principe i orijentišu ka razvoju trubaštva u okvirima autentičnog muzičkog izraza.

Saradnjom sa stručnjacima, etnomuzikolozima, profesionalnim trubačima i muzičarima drugih profila, osmišljene su propozicije takmičenja kojima se jasno ukazuje na repertoar, estetsko-umetničke i tehničke ''normative'' u ovoj oblasti narodne muzike. Njihovim doslednim sprovođenjem ostvaren je stilski veoma ''čist'' i umetničko-tehnički zavidan opšti nivo muziciranja orkestara, što je od velike važnosti kako zbog renomea samog takmičenja kao centralnog događaja Sabora, tako i zbog njegovog uticaja na sada već široku populaciju trubača koji se bave narodnom muzikom.

Trubački orkestri i trubači se takmiče za pobednička zvanja koja im otvaraju put za nastupe u svetskim metropolama, na domaćim i stranim manifestacijama i festivalima, muzičkim programima, televiziji, filmu i dr. Najbolji trubači Srbije, saborski pobednici, nastupali su na najvećim svetskim priredbama i festivalima - od Guče do Njujorka, Havane, Tokija, Berlina, Moskve, Londona...

Iz godine u godinu, Sabor prati sve veći broj štampanih i elektronskih medija i filmskih instituta iz zemlje i inostranstva - pišu se knjige i publikacije, snimaju filmski, TV i audio zapisi. Danas sa Sabora izveštava oko 150 medijskih ekipa iz zemlje i inostranstva.

„Najvažnije nam je da svaki saboraš koji kroči u našu varoš bude bezbedan i maksimalno zadovoljan. U tom smislu su i sve naše aktivnosti. Tvrdim da nigde nema masovnijeg skupa i bolje, pozitivnije atmosfere. Ovde ljudi dođu da se zabave i zaborave na sve probleme. Neki dođu i zbog lične promocije... Uglavnom, Guča je širom otvorila vrata svim ljudima dobre volje i ljubiteljima trube. Dođite na najveću trubačku feštu na Balkanu", rekao je Slobodan Jolović uz tradicionalni dragačevski pozdrav ''Dobro došli - dobrima došli!''.

Tri puta osvojena prva nagrada donosi izvođaču zvanje majstor trube («majstorsko pismo») - do sada je proglašeno 38 majstora, čija imena su upisana na mermernoj ploči na zidu Doma kulture u Guči.

Legendarni majstori trube su: Desimir Perišić iz Goračića (Dragačevo), Raka Kostić iz Lukova kod Boljevca, Feat Sejdić iz Bojnika, Bakija Bakić iz Vranja, Boško Ostojić iz Zlakuse, Milan Nikolić Donja iz Grdelice, Radovan Babić iz Milićevog Sela... Najmlađi majstori su Dejan Lazarević iz Požege i Dejan Petrović iz Užica, sin preminulog majstora Miće Petrovića.

Višestruki saborski pobednik, Boban Marković iz Vladičinog Hana, najpoznatiji trubač i promoter Sabora u Srbiji i svetu, dobio je od organizatora zvanje ambasadora Sabora trubača u svetu i počasnog građanina Guče.